Ѕ (ћириличко)
Ћириличко слово Ѕ ѕ | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | Ѕ |
И | Ѝ | И́ | І | Ї | Й | Ј |
К | Ќ | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | О́ | О̀ | Ō | П | Р | С |
С́ | Т | Ћ | У | У́ | У̀ | Ў |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш | Щ |
Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ |
Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | Җ | Ӝ |
Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ |
Ӡ | З́ | Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ |
Қ | Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ |
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | Ӧ |
О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | Ҧ | Ҏ |
Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ |
Ҳ | Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ |
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | Э̄ |
Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | Я̆ | Я̄ |
Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ |
Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ |
Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ |
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ |
Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Ѕ је ћирилично слово које има фонетску вредност /dz/.[1]
Ово старо слово је данас карактеристично једино за македонско писмо, док као глас и данас постоји у појединим крајевима Србије, Црне Горе и Бугарске. Током стандардизације црногорског језика, Војислав П. Никчевић залагао се за увођење слова Ѕ, али његов предлог није прихваћен.
У словачком језику такође постоји слово које производи овај звук, али се пише као латинична лигатура dz.
Глас /dz/ у стандардном македонском језику[уреди | уреди извор]
Упркос изостанку његове разликовне функције и ограниченом броју лексема у којима се појављује, у савременом македонском стандардном језику /dz/ има статус фонема. Одбор за стандардизацију македонског језика и правописа увео је слово Ѕ дана 4. децембра 1944. године, након што је десет чланова гласало за а један против. Као главни разлог, наводи се очување односа /ts/ : /dz/. Иако нема разликовну функцију, ипак се глас /dz/ у свести говорника македонског језика јасно издваја. Иако је у старословенском стајало између Ж и З, у македонском слово Ѕ стоји иза З.
Правопис[уреди | уреди извор]
У стандардном македонском језику, глас /dz/, звучни пандан гласа /ts/, налази се у врло ограниченом броју случајева.[2]
Глас /dz/ се најчешће налази пред вокалом (постоје комбинације /dz/ са свим вокалима): ѕид, ѕирне и ѕирка, (про)ѕирка (ж.), наѕира (и наѕре), приѕира и приѕирне, ѕиври, ѕемне и изѕемне (дијал. иѕемне), се проѕева, проѕевка, ѕевгар, ѕенѕа, ѕенѕер, Ѕака, Ѕана, Ѕоѕе, Ѕунѕуровска, ѕуни, ѕуница (дијал. ѕунка), ѕумба, уѕур.[2]
У осталим случајевима, тј. кад је уз њега сугласник, тај сугласник мора бити сонант:
- ако /dz/ стоји испред, иза је или /v/ или /r/: ѕвезда, ѕвер, ѕвечи, ѕвиска, ѕвони, се оѕвива и се оѕв(и)е, ѕрцки, ѕрцала, наѕре, се обѕира и се обѕр(н)е;[2]
- ако /dz/ стоји иза, испред је скоро искључиво /n/: јанѕа – јанѕи, баланѕа, ганѕа се, ганѕало, ѕенѕа, ѕенѕер, мунѕоса, панѕур, толкунѕа, малкунѕа, трошинѕа; кленѕа (и кленца), мранѕул (или мразулец, дијал. мранѕулец); чује се и мамѕер, али се обично употребљава мамзер.[2]
Слово S се никада не појављује на крају речи.[2]
Слово Ѕ не пише се у речима: зева, наɡзор, нозе, презир.[3]
Глас /dz/ у македонским дијалектима[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се појављује:
- у групама ЅВ, ЅР, НЅ, ЛЅ, РЅ, ГЅ: ѕваница, бр(о)нѕа, бенѕин, менѕа, солѕа, молѕе и измолѕе, ѕарѕават, терѕија, белегѕија – мак. званица, бронза, бензин, менза, солза, молзе и измолзе, зарзават, терзија, белегзија; ср. званица, бронза, бензин, менза, суза, музе (мусти) и измузе (измусти), зарзават (зȅлēн, поврће), терзија, белензук(а) (наруквица);
- испред вокала: ѕаден, ѕадник, ѕадниште / ѕадњиште, ѕамба / ѕумба, ѕарѕават, Ѕафир, блаѕе, ѕемна, еѕеро, ѕима, ѕимбил, ѕифт – мак. заден, задник, задниште, замба, зарзават, Зафир, блазе, земја, езеро, зима, зимбил / зембиљ, зифт; ср. задњи, задњик (задњица), задњиште, зумба (шило или железни печат), зарзават, Зафир, блȁго, земља, језеро, зима, зембиљ, зифт;
- као резултат сибиларизације /g/: кофчеѕи, бубреѕи, белеѕи, полоѕи, по(т)праѕи, помоѕи, *друѕи (мак. и ср. ковчези, бубрези, белези, полози, по(т)прази (колани), помози, *друзи (другови)), долѕи (мак. долги; ср. дуги);
- у множинском облику ноѕе (мак. нозе; ср. ноге);
- на међуморфемској граници: оѕатне, оѕеме, наѕемe – мак. одзатне, одземе, надземе, ср. одзатнути (отчепити, отпушити), од(у)зети, *над(у)зети (узети више него што је потребно).[4]
Глас /dz/ у српском језику[уреди | уреди извор]
Слово Ѕ је из српске азбуке избачено реформом Вука Караџића у 19. веку, јер у његовом завичају (као ни у оном Саве Мркаља) глас њиме представљен данас не постоји.
Упркос томе, слово Ѕ је дио Мајкрософтове српске ћириличне тастатуре.
Глас /dz/ и даље постоји у зетско-рашком, косовско-ресавском, призренско-јужноморавском, сврљишко-заплањском и тимочко-лужничком дијалекту српског језика.
Зетско-рашки дијалекат[уреди | уреди извор]
Цетињско-барски говори[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се појављује на почетку речи (ѕвоно, ѕеница, ѕуби – у стандардном говору звоно, зеница, зуби), као производ сибиларизације Х (ораѕи, сиромаѕи – ораси, сиромаси) и у неким посуђеница из других језика (ѕанат, шанѕа – занат, шанса).[5]
Озринићко-броћански и бјелопавлићко-васојевићки говори[уреди | уреди извор]
Овај глас ретко појављује у овим говорима, углавном у речима романског порекла.[5]
Сјеничко-новопазарски поддијалекат[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се појављује у разним речима домаћег и страног порекла, као у ѕвоно, ѕеница, ѕуби, ѕвијезда, јеѕеро, бронѕин, ѕевојка, Реѕо, Ѕиле и др.[5]
Косовско-ресавски дијалекат[уреди | уреди извор]
Консонантски систем овог дијалекта садржи почетну групу ЅВ (ѕвезда, ѕвер, ѕвоно). Исти глас се појављује и у умањеницама и властитим именима. Понегде се појављује и група БЅ (као у бѕова) и глас у посуђеницама из румунског и албанског језика. Подручје овог дијалекта има глас /dz/ прилично распрострањен, нарочито у пограничним говорима.[5]
Призренско-јужноморавски дијалекат[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се појављује у консонантском систему овог дијалекта у почетном и средишњем међуморфемском положају и у топонимима (пример: ѕвоно, ѕидина).[5]
Сврљишко-заплањски дијалекат[уреди | уреди извор]
Глас /dz/ се ређе јавља у овом дијалекту, али је присутан у неким речима, као ѕвона, ѕид, поѕади.[6]
Тимочко-лужнички дијалекат[уреди | уреди извор]
И у овом дијалекту се овај глас јавља у ограниченим примерима, као у ѕвезда, ѕвоно, наѕрнул (завирио).[6]
Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]
Знак | Ѕ | ѕ | Ꙅ | ꙅ | Ꙃ | ꙃ | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER DZE | CYRILLIC SMALL LETTER DZE | CYRILLIC CAPITAL LETTER REVERSED DZE | CYRILLIC SMALL LETTER REVERSED DZE | CYRILLIC CAPITAL LETTER DZELO | CYRILLIC SMALL LETTER DZELO | ||||||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1029 | U+0405 | 1109 | U+0455 | 42564 | U+A644 | 42565 | U+A645 | 42562 | U+A642 | 42563 | U+A643 |
UTF-8 | 208 133 | D0 85 | 209 149 | D1 95 | 234 153 132 | EA 99 84 | 234 153 133 | EA 99 85 | 234 153 130 | EA 99 82 | 234 153 131 | EA 99 83 |
Нумеричка референца знака | Ѕ | Ѕ | ѕ | ѕ | Ꙅ | Ꙅ | ꙅ | ꙅ | Ꙃ | Ꙃ | ꙃ | ꙃ |
Code page 855 | 137 | 89 | 136 | 88 | ||||||||
Windows-1251 | 189 | BD | 190 | BE | ||||||||
ISO-8859-5 | 165 | A5 | 245 | F5 | ||||||||
Macintosh Cyrillic | 193 | C1 | 207 | CF |
Слична слова[уреди | уреди извор]
- Ꚉ (ћириличко) — Ћириличко слово Дз-з
- Dz (латинично) [en] — Латиничко слово Dz
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Unicode 2010.
- ^ а б в г д Конески 2021, стр. 102.
- ^ Правопис 2017, стр. 10.
- ^ Карлић 2013.
- ^ а б в г д Карлић 2013, стр. 82.
- ^ а б Карлић 2013, стр. 83.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Cyrillic: Range: 0400-04FF” (PDF). The Unicode Standard. Version 6.0. 2010. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г.
- Јовановска-Грујовска, Елена; Војнеска, Гордана, ур. (2017). Правопис на македонскиот јазик. Скопје: Институт за македонски јазик; Култура. ISBN 978-608-232-225-4. COBISS.MK 105312522.
- Конески, Блаже (2021). Граматика на македонскиот литературен јазик. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите. ISBN 978-608-203-337-2. COBISS.MK 55149573.
- Карлић, Вирна (2013). „Статус гласа /ʒ/ у македонском, српском и црногорском језику”. Филолошке студије. 11 (2). Архивирано из оригинала 27. 3. 2023. г. — преко портала Хрчак.