1,4-Dioksan

1,4-Dioksan
Chemical structure of dioxane	1,4-dioxane
Nazivi
	IUPAC nazivs 1,4-Dioksan; 1,4-Dioksacikloheksan
	Drugi nazivi [1,4]Dioksan; p-Dioksan; [6]-crown-2
Identifikacija
CAS broj	123-91-1 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:47032 ;
ChemSpider	29015 ;
DrugBank	DB03316 ;
ECHA InfoCard	100.004.239
EC broj	204-661-8
KEGG	C14440 ;
UNII	J8A3S10O7S ;
	SMILES O1CCOCC1; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C4H8O2
Molarna masa	88,11 g·mol−1
Gustina	1,033 g/mL
Tačka topljenja	118 °C (244 °F; 391 K)
Tačka ključanja	1.011 °C (1.852 °F; 1.284 K)
Rastvorljivost u vodi	Meša se
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	196,6 J·K−1·mol−1
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	-354 kJ/mol
Std entalpija; sagorevanja ΔcHo298	-2363 kJ/mol
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	Zapaliiv (F); Karc. kat. 3; Iritant (Xn)
R-oznake	R11, R19, R36/37,; R40, R66
S-oznake	(S2), S9, S16,; S36/37, S46
NFPA 704	3 2 1
Tačka paljenja	12 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

1,4-Dioksan, često samo dioksan jer su 1,2 i 1,3 izomeri dioksana ređi, je heterociklično organsko jedinjenje. On je bezbojna tečnost sa blago slatkim mirisom, koji je sličan dietil etru. On se klasifikuje kao etar. Dioksan se uglavnom koristi kao stabilizator za rastvarač trihloroetan. On je ponekad koristi kao rastvarač.

Sinteza i struktura

Dioksan se formira kiselinom katalizovanom dehidracijom dietilen glikola, koji se formira hidrolizom etilen oksida. Ovaj molekul je centrosimetričan, te poprima konformaciju stolice, što je tipično za jedinjenja srodna cikloheksanu. Molekul je konformaciono fleksibilan.^[2]^[3]

Dioksan ima tri izomera. Pored 1,4-dioksan, poznati su 1,2-dioksan i 1,3-dioksan.

Tri izomera dioksana.Mali plavi brojevi označavaju numerisanje atoma u prstenovima.

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Surprenant, Kenneth S. (2000). „Dioxane in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry”. doi:10.1002/14356007.a08_545.
^ „1, 4-Dioxane Fact Sheet: Support Document” (PDF). OPPT Chemical Fact Sheets. United States Environmental Protection Agency. 1995. Приступљено 14. 5. 2010.

Vidi još

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[Ullmann-2] Surprenant, Kenneth S. (2000). „Dioxane in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry”. doi:10.1002/14356007.a08_545.

[OPPT-3] „1, 4-Dioxane Fact Sheet: Support Document” (PDF). OPPT Chemical Fact Sheets. United States Environmental Protection Agency. 1995. Приступљено 14. 5. 2010.

[1]

[2]

[3]