3. корпус РВ и ПВО
| 3. корпус РВ и ПВО | |
|---|---|
| Постојање | од 8. маја 1964. до 27. јуна 1992. |
| Земља | СФРЈ |
| Врста | корпус |
| Јачина | 4-5 пука/бригаде |
| Део | РВ и ПВО |
| Штаб | Ниш |
3. корпус ратног ваздухопловства и противваздушне одбране основан је 1964. године као 1. ваздухопловни корпус.
Историја
[уреди | уреди извор]1. ваздухопловни корпус
[уреди | уреди извор]У оквиру реорганизације Дрвар 2 према наредби од 8. маја 1964. године основан је 1. ваздухопловни корпус са командом у Земуну. Корпус је настао преформирањем 1. ваздухопловне команде са придодатим јединицама са истока државе базираним на аеродромима Батајница, Лађевци, Ниш, Скопље и Приштина.
Команда корпуса пребачена је из Земуна у Ниш према наредби од 25. децембра 1967. године. Корпус је 1986. године преименован у 3. корпус РВ и ПВО. Команданти корпуса у овом периоду били су Душан Влаисављевић, Љубиша Ћургуз, Стеван Роглић, Боривоје Петков и Милош Бајчетић.
3. корпус РВ и ПВО
[уреди | уреди извор]Формиран преименовањем 1. ваздухопловног корпуса, 3. корпус РВ и ПВО покривао је југоисточно војиште са јединицама базираним на аеродромима Ниш, Скопље, Приштина, Лађевци и Голубовци.
Крајем јуна 1991. неке јединице из састава корпуса учествују у борбеним дејствима као испомоћ осталим корпусима.
Након трансформације ЈНА у Војску Југославије у јуну 1992. године 3. корпус РВ и ПВО је расформиран, а његова команда трансформисана у Ваздухопловни корпус ВЈ.
Команданти корпуса у овом периоду били су Марко Кулић и Љубиша Величковић.[1]
Организација
[уреди | уреди извор]Током целог свог постојања овај корпус је био потчињен команди Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана.
Потчињене јединице
[уреди | уреди извор]1. ваздухопловни корпус (1964.-1966)
[уреди | уреди извор]Авијацијске јединице
- 103. извиђачки авијацијски пук
- 107. пук помоћне авијације
- 109. пук помоћне авијације
- 198. ловачко-бомбардерски авијацијски пук
- 204. ловачки авијацијски пук
- 120. ловачка авијацијска ескадрила (до 1965)
- 123. ловачка авијацијска ескадрила (до 1965)
- 235. ловачко-бомбардерска авијацијска ескадрила (до 1965)
- 891 авијацијска ескадрила за везу (до 1965)
Ваздухопловно-техничке јединице
- 161. ваздухопловна база
- 165. ваздухопловна база
- 171. ваздухопловна база
- 177. ваздухопловна база
- 285. ваздухопловна база
- 399. ваздухопловнa базa
- 423. ваздухопловнa базa
- 492. ваздухопловнa базa
Јединице везе
Инжињеријске јединице
1. ваздухопловни корпус (1966.-1978)
[уреди | уреди извор]Авијацијске јединице
- 98. авијацијска бригада
- 107. пук помоћне авијације (до 1973)
- 119. транспортни хеликоптерски пук (од 1968)
Ваздухопловно-техничке јединице
- 161. ваздухопловна база
- 165. ваздухопловна база
- 171. ваздухопловна база
- 177. ваздухопловна база
- 285. ваздухопловна база
- 399. ваздухопловнa базa
- 423. ваздухопловнa базa
- 492. ваздухопловнa базa
Јединице везе
Инжињеријске јединице
1. ваздухопловни корпус (1978.-1986)
[уреди | уреди извор]Авијацијске јединице
- 98. авијацијска бригада
- 350. извиђачка авијацијска ескадрила (до 1982)
- 461. ескадрила лаке борбене авијације (до 1981)
Ваздухопловно-техничке јединице
- 161. ваздухопловна база
- 165. ваздухопловна база
- 171. ваздухопловна база
- 177. ваздухопловна база
- 285. ваздухопловна база
- 399. ваздухопловнa базa
- 423. ваздухопловнa базa
- 492. ваздухопловнa базa
Јединице ПВО
Јединице везе
Инжињеријске јединице
3. корпус РВ и ПВО (1986.-1992)
[уреди | уреди извор]Авијацијске јединице
Ваздухопловно-техничке јединице
Јединице ПВО
Јединице ВОЈИН
Јединице везе
Инжињеријске јединице
Команданти корпуса
[уреди | уреди извор]- Душан Влаисављевић (1964.-1968)
- Љубиша Ћургуз (1968.-1973)
- Стеван Роглић (1973.-1978)
- Боривоје Петков (1978.-1984)
- Милош Бајчетић (1984.-1986)
- Марко Кулић (1986.-1991)
- Љубиша Величковић (1991.-1992)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Димитријевић 2012, стр. 353.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.