2. децембар

2. децембар (2.12.) је 336. дан године по грегоријанском календару (337. у преступној години). До краја године има још 29 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 1254 — Краљ Сицилије Манфред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство.
• 1804 — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске.
• 1805 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица.
• 1823 — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио Монроову доктрину, којим је проглашена изолационистичка политика САД.
• 1848 — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I.
• 1852 — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом.
• 1859 — Милитатни аболационистички вођа Џон Браун је обешен због свог препада од 16. октобра на Харперс Фери.
• 1901 — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.
• 1908 — Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години.
• 1917 — Русија и Централне силе су потписале примирје у Брест-Литовску и започели мировне преговоре који су довели до Брест-литовског мира.
• 1942 — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
• 1950 — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област.
• 1954 — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти.
• 1971 —
  • Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс.
  • Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата.
• 1972 — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа.
• 1975 — У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.
• 1982 — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана.
• 1990 — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.
• 1994 — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа.
• 1998 — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора.
• 2001 — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света.
• 2003 — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.

Рођења

• 1859 — Жорж-Пјер Сера, француски сликар. (прем. 1891)
• 1884 — Јахја Кемал Бејатли, турски песник, писац, политичар и дипломата. (прем. 1958)
• 1891 — Ото Дикс, немачки сликар и графичар. (прем. 1969)
• 1901 — Рајмундо Орси, аргентинско-италијански фудбалер. (прем. 1986)
• 1907 — Исмет Мујезиновић, југословенски и босанскохерцеговачки сликар. (прем. 1984)
• 1910 — Тајсто Меки, фински атлетичар (тркач на дуге стазе). (прем. 1979)
• 1923 — Марија Калас, грчка оперска певачица. (прем. 1977)
• 1925 — Џули Харис, америчка глумица. (прем. 2013)
• 1930 — Гари Бекер, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију (1992). (прем. 2014)
• 1931 — Нађа Регин, српска глумица. (прем. 2019)
• 1932 — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач. (прем. 2011)
• 1935 — Љубомир Симовић, српски песник, писац, драматург, есејиста и преводилац.
• 1944 — Ибрахим Ругова, албански политичар. (прем. 2006)
• 1946 — Ђани Версаче, италијански модни дизајнер. (прем. 1997)
• 1948 — Антоњин Паненка, чешки фудбалер.
• 1953 — Драган Стојковић Босанац, српски хармоникаш, композитор, аранжер и продуцент.
• 1956 — Стивен Бауер, кубанско-амерички глумац.
• 1968 — Луси Лу, америчка глумица и редитељка.
• 1968 — Нејт Мендел, амерички музичар, најпознатији као басиста групе Foo Fighters.
• 1970 — Дмитриј Ратченко, руски фудбалер.
• 1971 — Франческо Толдо, италијански фудбалски голман.
• 1973 — Моника Селеш, америчко-југословенска тенисерка.
• 1973 — Јан Улрих, немачки бициклиста.
• 1978 — Нели Фуртадо, канадска музичарка.
• 1980 — Дамир Бурић, хрватски ватерполиста.
• 1981 — Лезли-Ен Брант, јужноафричка глумица.
• 1981 — Данијел Прањић, хрватски фудбалер.
• 1981 — Бритни Спирс, америчка музичарка, плесачица и глумица.
• 1983 — Данијела Руа, америчка глумица.
• 1985 — Дорел Рајт, амерички кошаркаш.
• 1989 — Матео Дармијан, италијански фудбалер.
• 1991 — Чарли Пут, амерички музичар и музички продуцент.
• 1996 — Анес Рушевић, српски фудбалер.
• 1998 — Juice Wrld, амерички хип хоп музичар. (прем. 2019)

Смрти

• 1547 — Хернан Кортез, шпански освајач. (рођ. 1485).
• 1859 — Џон Браун, амерички борац за укидање црначког ропства.
• 1814 — Маркиз де Сад, француски аристрократа и књижевник
• 1918 — Љубомир Ковачевић, српски историчар и политичар. (рођ. 1848)
• 1969 — Климент Ворошилов, совјетски војни командант и политичар.
• 1981 — Хуго Клајн, Шекспиролог
• 1993 — Пабло Ескобар, шеф колумбијског нарко-картела.
• 2011 — Павле Јурина, југословенски и хрватски рукометаш. (рођ. 1955)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Пророк Авдеј
  • Преподобни Варлам и Јоасаф

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума