Пређи на садржај

Летње олимпијске игре 2008.

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са 2008 Summer Paralympics)
XXIX Летње олимпијске игре - Пекинг 2008
2008年夏季奥林匹克运动会
Θερινοί Ολυμπιακοί Αγώνες 2008
Град домаћинПекинг, Кина Кина
Број држава204
Број спортиста11208[1]
Број спортова28
Број такмичења302
Отварање игара8. август 2008.
Затварање игара24. август 2008.
<  Атина 2004. Лондон 2012.  >

XXIX Летње олимпијске игре - Пекинг 2008 одржале су се од 8. августа до 24. августа 2008. у Пекингу. Игре су отворене 8. августа 2008. у 8 сати и 8 минута навече на Олимпијском стадиону у Пекингу. Неки спортови су се одржали у другим градовима, фудбалски турнир се одржао у Шангају, Шенјангу, Ћинхуангдау и Тјенцину. Коњички спортови су се одржали у Хонгконгу, а једрење у Ћингдау.

Одлука да се олимпијске игре 2008. одрже у Пекингу донета је 13. августа 2001. Пекинг је победио кандидатуре Торонта, Паризa, Истанбулa и Осаке. Пекинг је освојио 56 гласова, а другопласирани Торонто 22 гласа. Званични лого игара је „Разиграни Пекинг“, А маскоте игара су пет Фуве, од којих свака представља једну боју олимпијских кругова. Олимпијски слоган, Један свет, један сан позива свет да се уједини у духу олимпизма.

На овим Олимпијским играма такмичило се око 11.200 спортиста у 302 такмичења у 28 спортова из 204 савеза који су чланови Међународног олимпијског комитета. укључујући дебитанте Маршалска Острва, Тувалу и Црну Гору.

Избор домаћина Игара

[уреди | уреди извор]
Избор за домаћинство Олимпијских игара 2008.
Град Држава Први круг Други круг
Пекинг Кина Кина 44 56
Торонто Канада Канада 20 22
Париз Француска Француска 15 18
Истанбул Турска Турска 17 9
Осака Јапан Јапан 6 —

Пекинг је изабран за домаћина игара 13. јула 2001. током 112. заседања МОК-а у Москви, победивши Торонто, Париз, Истанбул и Осаку. Пре тог заседања пет других градова (Бангкок, Каиро, Хавана, Куала Лумпур и Севиља) су поднели кандидатуре, али нису успели да уђу у ужи избор 2000. После првог круга гласања, Пекинг је имао значајно вођство испред 4 преостала кандидата. У другом кругу Пекинг је скупио више гласова него сви остали кандидати заједно.

Најзначајнији догађаји

[уреди | уреди извор]
  • Спортисти из Брунеја су дисквалификовани са Олимпијских игара пошто је њихов национални олимпијски комитет заборавио да поднесе пријаву.

Мушкарци

[уреди | уреди извор]
  • Амерички пливач Мајкл Фелпс освојио је 8 златних медаља чиме је са укупно 14 олимпијских златних медаља престигао Ларису Латињину, Марка Спица, Пава Нурмија и Карла Луиса по броју освојених златних медаља. Такође је са 8 златних медаља оборио Спицов рекорд постављен 1972. на Играма у Минхену.
  • Јужнокорејски стрелац Ким Јонг Су је био позитиван на допинг тесту на забрањену супстанцу пропранолол, па су му одузете сребрна медаља у дисциплини 50 м малокалибарски пиштољ и бронзана медаља у дисциплини 10 м ваздушни пиштољ.
  • Јамајчански спринтер Јусејн Болт је поставио нове светске рекорде у тркама на 100 м и 200 м који износи 9,69 с, односно 19,3 с.
  • Шведском рвачу грчко-римским стилом Ари Абрахамијану МОК је одузео бронзану медаљу пошто ју је Абрахамијан бацио на под незадовољан због пораза у полуфиналу против Италијана Андреа Мингузија. Абрахамијан је изјавио да није заслужио да изгубио и да је Светска рвачка организација корумпирана.[2]

Жене

[уреди | уреди извор]
  • Зимбабвеанска пливачица Кирсти Ковентри је освојила златну медаљу (200 м леђно) и три сребрне медаље (100 м леђно, 200 м мешовито и 400 м мешовито).
  • Русија је узела све три медаље у конкуренцији тенисерки. Медаље су освојиле Јелена Дементјева, Динара Сафина и Вера Звонарјова.
  • Британска Ребека Ромеро освојила је златну медаљу у бициклизму, а на претходним играма у Атини узела сребрну медаљу у веслању.
  • Украјинска атлетичарка Људмила Блонска, која је освојила сребрну медаљу у седмобоју, била је позитивна на анаболички стероид. MOK је одмах одузео медаљу и доделио је трећепласираној Американки Хајлијас Фаунтејн, док је бронза припала Рускињи Татјани Чемовој која је такмичење завршила на 4. месту.

Припреме за игре

[уреди | уреди извор]

Дворане

[уреди | уреди извор]
Национални пливачки центар (Водена коцка) у ком су се одржавала пливачка такмичења

До 27. маја 2007. почела је изградња на сва 31 борилишта у Пекингу.[3] Кинеска влада инвестирала је реновирање и изградњу 6 борилишта изван Пекинга, као и 51 тренинг-центра. Највећа архитектонска дела били су Национални стадион, Национални затворени стадион, Национални пливачки центар, Конгресна дворана Олимпик грин и Културни и спортски центар Вукесонг. Скоро 85% буџета за изградњу шест највећих спортских здања (2,1 милијарди $, 17,8 милијарди јуана) је издвојено из корпорацијских понуда и тендера. Инвестиције се очекују од предузећа која потражују власништво над објектима након Олимпијских игара 2008. Неким спортским борилиштима ће управљати Генерална државна спортска агенција која ће их користити као простор за одвијање најзначајнијих националних такмичења. Олимпијске игре у Пекингу су званично најскупље игре у модерној историји са трошковима од 40,9 милијарди долара утрошених између 2001. и 2007. на инфраструктуру, енергетику, превоз и снабдевање водом.[4]

Национални стадион

[уреди | уреди извор]

Спортови

[уреди | уреди извор]
Национални стадион у Пекингу, који је због свог изгледа добио надимак Птичје гнездо, на коме су одржане церемоније отварања и затварања Олимпијских игара

Програм је био сличан као и у Атини 2004. Такмичари су се такмичили у 28 спортова, одржана су 302 такмичења (165 мушких, 127 женских и 10 мешовитих).

9 нових дисциплина је додато програму ових Олимпијских игара, две у бициклизму (BMX у обе конкуренције). Жене су се по први пут такмичиле у трци на 3.000 м препреке (стипл). Пливачки маратон 10 км је додат и мушкарцима и женама. Парове у стоном тенису (мушкарци и жене) су заменила тимско такмичење.

Следећи спортови су учествовали на овим играма. Спортови у води су подељени на 4 појединачна спорта, скокови у воду, пливање, синхронизовано пливање и ватерполо. Број такмичења је приказан у загради.

Распоред такмичења

[уреди | уреди извор]

Легенда таблице:

  • зеленом бојом означене су церемоније отварања и затварања ОИ,
  • плавом бојом су означени дани квалификација у појединим спортовима,
  • жутом бојом су означени дани када се одржавају финална такмичења (број у пољу је број финалних такмичења тог дана),
  • у последњој колони је укупан број такмичења у појединим спортовима.
Распоред такмичења на Олимпијским играма 2008.
Сре Чет Пет Суб Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед U
Август 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 U
Отварање
Атлетика 2 4 6 6 5 3 6 7 7 1 47
Бадминтон 1 2 2 5
Бејзбол 1 1
Бициклизам 1 1 2 1 3 1 2 3 2 1 1 18
Бокс 5 6 11
Ватерполо 1 1 1 2
Веслање 7 7 14
Гимнастика 2 1 1 1 1 4 4 4 1 1 18
Дизање тегова 1 2 2 2 2 2 1 1 1 1 15
Једрење 2 1 2 2 2 2 11
Кајак и кану 2 2 6 6 16
Коњички спорт 2 1 1 1 1 6
Кошарка 1 1 2
Мачевање 1 1 1 1 2 1 1 1 1 10
Модерни петобој 1 1 2
Одбојка и одбојка на песку 1 1 1 1 4
Пливање 1 4 4 4 4 4 4 4 4 1 1 34
Рвање 2 2 3 2 2 2 2 3 18
Рукомет 1 1 2
Синхроно пливање 1 1 1 2
Скокови у воду 1 1 1 1 1 1 1 1 1 8
Софтбол 1 1
Стони тенис 1 1 1 1 4
Стреличарство 1 1 1 1 4
Стрељаштво 2 2 2 2 1 2 1 2 1 15
Теквондо 2 2 2 2 8
Тенис 2 2 4
Триатлон 1 1 2
Фудбал 1 1 2
Хокеј на трави 1 1 2
Џудо 2 2 2 2 2 2 2 14
Затварање
Август 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 G
Сре Чет Пет Суб Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед У

Земље учеснице

[уреди | уреди извор]
Списак земаља учесница
  1.  Авганистан (4)
  2.  Албанија (11)
  3.  Алжир (56)
  4.  Америчка Девичанска Острва (5)
  5.  Америчка Самоа (4)
  6.  Андора (5}
  7.  Ангола (32}
  8.  Антигва и Барбуда (5}
  9.  Аргентина (132}
  10.  Аруба (2}
  11.  Аустралија (433}
  12.  Аустрија (72}
  13.  Азербејџан (39}
  14.  Бахаме (19}
  15.  Брунеј (15}
  16.  Бангладеш (5}
  17.  Барбадос (6}
  18.  Белорусија (181}
  19.  Белгија (96}
  20.  Белизе (3}
  21.  Бенин (5}
  22.  Бермуди (6}
  23.  Бутан (2}
  24.  Боливија (7}
  25.  Босна и Херцеговина (5}
  26.  Боцвана (12}
  27.  Бразил (277}
  28.  Британска Девичанска Острва (2}
  29.  Бугарска (72}
  30.  Буркина Фасо (6}
  31.  Бурунди (3}
  32.  Вануату (3)
  33.  Венецуела (109)
  34.  Вијетнам (21)
  35.  Габон (4}
  36.  Гамбија (3}
  37.  Гана (9}
  38.  Гвајана (5}
  39.  Гватемала (12}
  40.  Гвинеја (5}
  41.  Гвинеја Бисао (3}
  42.  Гернзи (9}
  43.  Грузија (35)
  44.  Грчка (159)
  45.  Гвам (5)
  46.  Данска (84)
  47.  Демократска Република Конго (5)
  48.  Доминика (2)
  49.  Доминиканска Република (25)
  50.  Египат (103)
  51.  Еквадор (25)
  1.  Екваторијална Гвинеја (3)
  2.  Салвадор (11)
  3.  Еритреја (9)
  4.  Естонија (47)
  5.  Етиопија (35)
  6.  Замбија (8)}
  7.  Зеленортска Острва (2)
  8.  Зимбабве (13)
  9.  Израел (43)
  10.  Индија (57)
  11.  Индонезија (24)
  12.  Ирак (4)
  13.  Иран (55)
  14.  Ирска (54)
  15.  Исланд (28)
  16.  Источни Тимор (2)
  17.  Италија (344)
  18.  Јамајка (50)
  19.  Јапан (351)
  20.  Јемен (5)
  21.  Јерменија (25}
  22.  Јордан (7)
  23.  Јужна Кореја (267)
  24.  Јужноафричка Република (136)
  25.  Казахстан (132)
  26.  Кајманска Острва (4)
  27.  Камбоџа (4)
  28.  Камерун (33)
  29.  Канада (332)
  30.  Катар (22)
  31.  Кенија (56)
  32.  Кина (639)
  33.  Кинески Тајпеј (80)
  34.  Кипар (17)
  35.  Киргистан (21)
  36.  Кирибати (2)
  37.  Колумбија (64)
  38.  Комори (3)
  39.  Конго (5)
  40.  Костарика (8)
  41.  Кукова Острва (4)
  42.  Куба (149)
  43.  Кувајт (6)
  44.  Лаос (4)
  45.  Лесото (4)
  46.  Летонија (50)
  47.  Либан (5)
  48.  Либерија (3)
  49.  Либија (7)
  50.  Литванија (71)
  51.  Лихтенштајн (2)
  1.  Луксембург (12)

Промене у односу на Олимпијске игре 2004.

[уреди | уреди извор]

Национални олимпијски комитети Маршалских Острва и Тувалуа су постали чланице МОК-а 2006, односно 2007. године и учествовале су на овим играма.

Србија и Црна Гора, које су на Олимпијским играма 2004. учествовале заједно као Србија и Црна Гора, од ових игара ће се такмичити одвојено. Црногорски олимпијски комитет је примљен у чланство МОК-а 2007.

Северна Кореја и Јужна Кореја су водиле разговоре о могућности слања заједничкој тима на Олимпијске игре 2008,[5][6] али је предлог пропао због неслагања два национална комитета о бројчаном односу спортиста из те две државе.[7]

Медаље

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Биланс медаља на Летњим олимпијским играма 2008.
Ранг Држава
1  Кина 51 21 28 100
2  САД 36 38 36 110
3  Русија 23 21 28 72
4  Уједињено Краљевство 19 13 15 47
5  Немачка 16 10 15 41
6  Аустралија 14 15 17 46
7  Јужна Кореја 13 10 8 31
8  Јапан 9 6 10 25
9  Италија 8 10 10 28
10  Француска 7 16 17 40
Десет првопласираних земаља закључно са 24.08.2008

Маскоте

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „NOC entry forms received” (Саопштење). International Olympic Committee. 1. 8. 2008. Архивирано из оригинала 08. 08. 2008. г. Приступљено 8. 8. 2008. „(...) confirmed the qualification of 11,028 athletes, including 363 supplement athletes holding a P card.” 
  2. ^ Maki, Allan (14. 8. 2008). „Swede rejects wrestling bronze”. Globe and Mail. Архивирано из оригинала 17. 8. 2008. г. Приступљено 14. 8. 2008. 
  3. ^ „Сите предвидени Олимписки борилишта се во изградба”. Пекиншки организациони комитет. 11. 5. 2007. Архивирано из оригинала 26. 01. 2008. г. Приступљено 11. 5. 2007. 
  4. ^ „The Most Expensive Games In History”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2008. г. Приступљено 5. 8. 2008. , Beijing 2008..
  5. ^ „Koreas 'to unify Olympics teams'”. BBC. 14. 5. 2006. Приступљено 17. 12. 2006. 
  6. ^ „Two Koreas Make Progress in Creation of Unified Team”. International Olympic Committee. 5. 9. 2006. Приступљено 10. 9. 2006. 
  7. ^ „Koreas fail to agree on fielding joint team for Beijing Olympics”. AP. 13. 2. 2007. Приступљено 28. 2. 2007. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летње_олимпијске_игре_2008.&oldid=28427007”