Acipenser sturio
Атлантска јесетра | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Acipenser sturio Linnaeus, 1758
|
Атлантска јесетра (лат. Acipenser sturio) зракоперка је из реда Acipenseriformes.
Изглед
[уреди | уреди извор]Јесетре деле сличну телесну грађу са осталим штитоношама, имају карактеристичну шпицасту главу са устма усмереним надоле и мноштвом чулних органа на њушци. Тело им је претежно голо, изузев дела дуж бочне линије, дуж леђа и трбуха где се налазе коштане плоче по којима је подкласа добила име Штитоноше. Ове рибе нарасту до дужине од 1-2 м у просеку, некад и преко 3 м, и могу да теже преко 100 кг.
Понашање
[уреди | уреди извор]Живе на морском и речном дну хранећи се претежно бескичмењацима. Јесетре се рађају у рекама, одакле се кад се излегу селе у море где проводе живот до полне зрелости када се враћају у реке у којима су и саме рођене да би положиле јаја.
Угроженост
[уреди | уреди извор]Главни разлог угрожености ових риба су губитак станишта, услед изградње брана на рекама, и лов ради сакупљања икре од које се прави Кавијар. Ова врста је крајње угрожена и у великој опасности од изумирања.[2]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Ареал врсте Acipenser sturio обухвата већи број држава. Врста има станиште у Турској, Уједињеном Краљевству, Француској, Албанији и Грузији.[2]
Врста је можда изумрла у Русији, Шведској, Норвешкој, Пољској, Немачкој, Шпанији, Италији, Грчкој, Мађарској, Румунији, Украјини, Финској, Алжиру, Мароку, Исланду, Ирској, Португалу, Бугарској, Холандији, Црној Гори, Литванији, Летонији, Естонији, Хрватској и Белгији.[2]
Врста је изумрла у Данској и Чешкој.[2]