Пређи на садржај

Акадски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Akkadian language)
акадски
𒀝𒅗𒁺𒌑
akkadû
Говори се уХалдеја, Асирија и Вавилонија
РегионМесопотамија
Ерасредина 3. миленијума п. н. е. – 8. век п. н. е.; академска и литургијска употреба до 100. године
сумерско-акадско клинасто писмо
Званични статус
Службени језик у
иницијално Акадија (централна Месопотамија); лингва франка Средњег истока и Египта у касном бронзаном и раном гвозденом добу.
Језички кодови
ISO 639-2akk
ISO 639-3akk
Глотологakka1240[1]
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Акадски језик је изумрли источносемитски језик који је говорен у древној Месопотамији (Акад, Асирија, Исин и Вавилонија).[2][3] Користио се од 30. века пре нове ере све до 8. века п. н. е.

То је најраније коришћен семитски језик. Користио је клинасто писмо, које је првобитно коришћено за писање неповезаних, а такође и изумрлих, сумерских записа. Акадски језик је добио име по граду Акад, главном центру месопотамске цивилизације током Акадског царства (2334–2154. п. н. е.)Међусобни утицај између Сумера и Акађана навели су научнике да описују њихове језике као један. Акадијска имена су први пут потврђена у сумерским текстовима од средине 3. трећег миленијума п. н. е. Од друге половине трећег миленијума пре нове ере, текстови који су у потпуности написани у Акаду почињу да се појављују. До данас је ископано стотине хиљада текстова и фрагмената текста, покривајући широку текстуалну традицију митолошког наратива, правних текстова, научних радова, кореспонденције, политичких и војних догађаја и многе друге примере. До другог миленијума пре нове ере, две варијанте облика језика биле су у употреби у Асирији и Вавилонији, познате под именом Асир и Вавилон.

Неовавилонска упутства за бојење вуне

Акадски језик је вековима био матерњи језик у месопотамским народима, као што су Асир и Вавилонија. Због моћи различитих месопотамијских царства, као што су Акадско царство, Староасирско царство, Вавилонија и Средњоасирско царство, акадски језик је постао језик већине древног Блиског истока. Међутим, почео је да опада током Неоасирског царства. По хеленистичком периоду језик је био у великој мери ограничен на научнике и свештенике који раде у храмовима у Асирији и Вавилонији. Последњи познати акадски запис датира од првог века. Акадски је фузионални језик са граматичким случајем; и као и сви семитски језици, Акадски језик користи систем сагласнићких корена. Текстови Култепе, који су написани у старој асирској, укључују хетитске позајмљенице и имена, који чине најстарији запис било ког индоевропског језика.[4]

Класификација

[уреди | уреди извор]
Запис од достигнућима Набукодоносора II

Акадски језик припада осталим семитским језицима у блискоисточној грани афроазиатских језика, породице рођеног на Блиском истоку, Арабијског полуострва, делова Анадолије, северне Африке, Малте, Канарских Острва, а затим се ослања на рог Африке у 8. век п. н. е., који се касније ширио даље у делове западне Африке. Акадски и његов наследник арамејски, међутим, само су потврђени у Месопотамији и на Блиском истоку. У оквиру блискоисточних семитских језика акадски формира подгрупу источне Семитике.[5]

Порекло акадске просторне претпоставке није познато.

Писмо

[уреди | уреди извор]

Староакадски је очуван на глиненим таблицама из 2500. века п. н. е. Писано је коришћењем клинике, помоћу клинастих симбола притисканих у мокрој глини. У акадском писму практично је постало потпуно развијено слоговит писмо, а оригинална логографска природа клинике је постала секундарна, мада су и даље коришћени логограми честих речи као што су „бог“ и „храм“. Из тог разлога знак АН може с једне стране бити логограм ријечи илум („бог“), а са друге означава бога Ану или чак слог -ан-. Поред тога, овај знак се користи као детерминант за божанска имена.

Још једна посебност акадске клинике је да многи знаци немају добро дефинисану фонетску вредност. Одређени знаци, као што је АХ, не разликују различите квалитетне самогласнике. У другом правцу нема координације; на пример, слог -ша- је приказан знаком ША, али и знаком НИГ. Оба се често користе за исти слог у истом тексту.

Клиничка информација је била на многе начине неадекватна за Акађане: међу својим манама је била његова немогућност да представи важне фонеме на семитиском, укључујући глоталну станицу, фарингеале и емфатичне сагласне.[тражи се извор] Осим тога, клинопис је био системски систем писања – тј. сугласник плус самогласник садржао је једну писачку јединицу – често неодговарајућу за семитски језик састављен од трицонсонанталних корена.

Дешифровање

[уреди | уреди извор]
Запис о војним кампањама Ашурнасирпала II

Акадски језик је почео да се поново открива када је Карстен Ниебухр 1767. године успео да направи копије клинастих текстова и објавио их у Данској. Одмах је почело дешифровање текстова, а двојезичност, посебно стари персијско-акадски билингвали, била је од велике помоћи. Пошто су текстови садржавали неколико краљевских имена, изоловани знакови су се могли идентификовати, а 1802. године их је представио Георг Фридрих Гротефенд. До тада је већ било очигледно да је акадски језик семитски језик, а коначни пробој у дешифровању језика дошао је од Едварда Хинцкса, Хенрија Равлинсона и Јулеса Оперта средином 19. века. Оријентални институт Универзитета у Чикагу недавно је довршио речник акадског језика од 21 књиге, који је комерцијално и онлине доступан.

језик локација
Асирски Северна Месопотамија
Вавилонски Централна и јужна Месопотамија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Akkadian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Black, Jeremy A.; George, Andrew; Postgate, J. N. (1. 1. 2000). A Concise Dictionary of Akkadian. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 10. ISBN 9783447042642. 
  3. ^ Huehnergard, John; Woods, Christopher (2004). „Akkadian and Eblaite”. Ур.: Roger D. Woodard. The Cambridge Encyclopedia of the World's Ancient Languages. Cambridge. стр. 218—280. 
  4. ^ George, Andrew (2004). Babylonian and Assyrian-A history of Akkadian. Приступљено 22. 12. 2018. 
  5. ^ Borger, Rykle (1963). Babylonisch-assyrische Lesestcuke. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Borger, Rykle (1963). Babylonisch-assyrische Lesestcuke. 
  • George, Andrew. Babylonian and Assyrian-A history of Akkadian. 
  • Huehnergard, John; Woods, Christopher (2004). „Akkadian and Eblaite”. Ур.: Roger D. Woodard. The Cambridge Encyclopedia of the World's Ancient Languages. Cambridge. стр. 218—280. 
  • Aro, Jussi (1957). Studien zur mittelbabylonischen Grammatik. . Studia Orientalia 22. Helsinki: Societas Orientalis Fennica.
  • Buccellati, Giorgio (1996). A Structural Grammar of Babylonian. Wiesbaden: Harrassowitz. .
  • Buccellati, Giorgio (1997). "Akkadian," The Semitic Languages. Ed. Robert Hetzron. New York: Routledge. Pages 69–99.
  • Bussmann, Hadumod (1996). Routledge Dictionary of Language and Linguistics. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-20319-7. 
  • Caplice, Richard (1980) (1983). Introduction to Akkadian. Rome: Biblical Institute Press. ISBN 978-88-7653-440-9. ; 1988. 2002. ISBN 978-88-7653-566-6.) (The 1980 edition is partly available online.)
  • Dolgopolsky, Aron (1999). From Proto-Semitic to Hebrew. Milan: Centro Studi Camito-Semitici di Milano. 
  • Deutscher, G. (2000). Syntactic Change in Akkadian: The Evolution of Sentential Complementation. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-154483-5. Приступљено 26. 8. 2018. 
  • Gelb, I.J. (1961). Old Akkadian Writing and Grammar. Chicago: University of Chicago Press. . Second edition. Materials for the Assyrian Dictionary 2.
  • Huehnergard, John (2005). A Grammar of Akkadian (2nd изд.). Eisenbrauns. ISBN 978-1-57506-922-7. 
  • Marcus, David (1978). A Manual of Akkadian. University Press of America. ISBN 978-0-8191-0608-7. 
  • Mercer, Samuel A B (1961). Introductory Assyrian Grammar. New York: F Ungar. ISBN 978-0-486-42815-4. 
  • Moscati, Sabatino (1980). An Introduction to Comparative Grammar of Semitic Languages Phonology and Morphology. Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-00689-7. 
  • Soden, Wolfram von (1995). Grundriss der akkadischen Grammatik (3rd изд.). Analecta Orientalia 33. Roma: Pontificium Institutum Biblicum. ISBN 978-88-7653-258-0.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ))
  • Woodard, Roger D. The Ancient Languages of Mesopotamia, Egypt and Aksum. Cambridge University PresISBN 978-0-521-68497-2. стр. 2008.
  • Gelb, I. J (1961). Old Akkadian writing and grammar. Materials for the Assyrian dictionary, no. 2. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-62304-7. 
  • Hasselbach, Rebecca (2005). Sargonic Akkadian: A Historical and Comparative Study of the Syllabic Texts. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-05172-9. 
  • Huehnergard, J (2011). A Grammar of Akkadian (3rd изд.). Eisenbrauns. стр. 45. ISBN 978-1-57506-922-7. . Harvard Semitic Museum Studie[1](requires login)
  • Huehnergard, J (2005). A Key to A Grammar of Akkadian. . Harvard Semitic Studies. Eisenbrauns.[2](requires login)
  • Soden, Wolfram von (1995). Grundriß der Akkadischen Grammatik. Pontificium Institutum Biblicum. ISBN 978-88-7653-258-0. . Analecta Orientalia. Bd 33. Rom.
  • Streck, Michael P (2005). Sprachen des Alten Orients. Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-17996-1. . Wiss. Buchges., Darmstadt.
  • Ungnad, Arthur (1969). Grammatik des Akkadischen. C.H.Beck. ISBN 978-3-406-02890-8. . Neubearbeitung durch L. Matouš, München 1979 (5. Aufl.).
  • Woodard, Roger D (10. 4. 2008). The Ancient Languages of Mesopotamia, Egypt and Aksum. Cambridge University Press. стр. 2008. ISBN 978-0-521-68497-2. . Cambridge University Pres
  • Rykle Borger: Babylonisch-assyrische Lesestücke. Rom 1963.(3., revidierte Auflage, 2006 Teil. I-II)
    • Part I: Elemente der Grammatik und der Schrift. Übungsbeispiele. Glossar.
    • Part II: Die Texte in Umschrift.
    • Part III: Kommentar. Die Texte in Keilschrift.
  • Richard Caplice (1988). Introduction to Akkadian. ISBN 978-88-7653-566-6. . Biblical Institute Press, Rome 2002 (4.Aufl.).
  • Kaspar K. Riemschneider (1969). Lehrbuch des Akkadischen. ISBN 978-3-324-00364-3. . Enzyklopädie, Leipzig Langenscheidt Verl. Enzyklopädie, Leipzig 1992 (6. Aufl.).
  • Martin Worthington: Worthington, Martin (2010). Complete Babylonian: Teach Yourself. Mobius. ISBN 978-0-340-98388-1.  London.
  • Jeremy G. Black; Andrew George, Nicholas Postgate (2000). A Concise Dictionary of Akkadian. Wiesbaden: Harrassowitz-Verlag. ISBN 978-3-447-04264-2. 
  • Wolfram von Soden (1981). Akkadisches Handwörterbuch. ISBN 978-3-447-02187-6. . 3 Bde. Wiesbaden 1958-
  • Martha T. Roth, ed.: The Assyrian Dictionary of the Oriental Institute of the University of Chicago. 21 vols. in 26. Oriental Institute of the University of Chicago, Chicago 1956-2010. (available free online Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2011))
  • Cherry, A (2003). A basic neo-Assyrian cuneiform syllabary. Toronto, Ont: Ashur Cherry, York University. .
  • Cherry, A (2003). Basic individual logograms (Akkadian). Toronto, Ont: Ashur Cherry, York University. .
  • Rykle Borger (2004). Mesopotamisches Zeichenlexikon. ISBN 978-3-927120-82-2. . Alter Orient und Altes Testament (AOAT). Bd 305. Ugarit-Verlag, Münster.
  • René Labat: Labat, René; Malbran-Labat, Florence (1976). Manuel d'Épigraphie Akkadienne. Librairie orientalisle P. Geuthner. ISBN 978-2-7053-3583-0. . Paul Geuthner, Paris 1995 (6.Aufl.).
  • Ignace J. Gelb (1973). Old Akkadian Writing and Grammar. ISBN 978-0-226-62304-7. . Materials for the Assyrian dictionary. Bd 2. University of Chicago Press, Chicago 1952, 1961. ISSN 0076-518X
  • Markus Hilgert (2002). Akkadisch in der Ur III-Zeit. ISBN 978-3-930454-32-7. . Rhema-Verlag, Münster.
  • Walter Sommerfeld: Bemerkungen zur Dialektgliederung Altakkadisch, Assyrisch und Babylonisch. In: Alter Orient und Altes Testament (AOAT). Ugarit-Verlag, Münster 274.2003. ISSN 0931-4296

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Акадски језик на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акадски_језик&oldid=28933733”