Akutno zapaljenje suznih puteva
Akutno zapaljenje suzne kesice | |
---|---|
CT snimak sa znacima upale suznih puteva | |
Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
Specijalnost | oftalmologija |
Akutno zapaljenje suzne kesice (lat. dacryocystitis ac.) je zapaljenjski proces koji najčešče nastaje kao sekundarna pojava zbog stenoze ili obliteracije suznonosnog kanala (lat. stenosis et obliteratio canalis lacrimonasalis).[1]
Epidemiologija
[уреди | уреди извор]Zapaljenje suznih puteva jedna je od čestih infekcija oka. Neštočešče se javlja u trećo i četvrtoj deceniji života. Žene su često pogođene bolešću[2][3]
- Rasne razlike
Zbog anatomskih razlika, kod osoba crne rase zapaljenje suznih puteva može biti manje izraženo nego kod belaca. Naime nazolakrialni sistem zbog šireg nosa kod crnaca je veći a lakrialni kanal je kraći.
Etiopatogeneza
[уреди | уреди извор]Kliničkoj slici akutnog zapaljenje suzne kesice može prethoditi hronični obik bolesti i obrnuto, hronični oblik moće prethoditi akutnom, mada je mnogo češća ova druga varijanta.[4] Zbog stenoze ili obliteracije suznonosnog kanala suze se nakupljaju u suznoj kesici a u njima se umnožavaju bakterije, koje su do tada činile saprofitnu floru. Bakterije ne samo da se umnožavaju već postaju virulentne i izazivaju zapaljenjske promene niskog intenziteta.[5]
Zapaljenje je lokalizovano na sluzokoži unutrašnje strane suzne kesice, tako da spolja na koži korena nosa ne postoje nikakve druge manifestacije zapaljenja.[6] Tek pritiskom na predeo suzne kesice, dolazi do istiskivanja mukopurulentnog ili purulentog sadržaja, kroz suzne tačkice (što je znak za hronično zapaljenje suzne kesice (lat. dacryocystitis chronica mucopurulenta s. purulenta)
Klinička slika
[уреди | уреди извор]Bolest počinje kao hronični, a onda prelazi u akutni oblik. Akutni oblik može preći u apsces suzne kese a ovaj u flstulozni dakriocisitis i prati je otok, crvenilo, bol i lokalno povećanje temperature. Zbog bolne osetljivosti, ne može se vršiti palpacija predela suzne kesice. Tokom vremena zapaljenski proces može se proširiti sa sluzokože suzne kesice na ceo njen zid, okolno tkivo i kožu iznad suzne kesice.
Pored lokalnih znakova zapaljenja, kod akutnog dakriocistitisa može postojati i poremećaj opšteg stanja: temperatura, groznica, malaksalost.
Dijagnoza
[уреди | уреди извор]Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i ispitivanja prolaznosti suznih puteva propiranjem.
Diferencijalna dijagnoza
[уреди | уреди извор]U diferencijalnoj dijagnozi treba imati u vidu
- hordeolum lokalizovan u predelu unutrašnjeg dela donjeg kapka,
- celulitis orbite
- akutni periostitis (gnojni procesi koji se sa korenova zuba gornje vilice proširuju na okolne meke ali i koštane delove tkiva).[7]
Terapija
[уреди | уреди извор]Akutni dakriocistitis se leči primenom odgovarajućih antibiotika, pre svega sistemskih, au težim slučajevima i kortikosteroida.[8]
Lečenje je urgentno zbog mogućnosti nastanka flegmone orbite i tromboze kavernoznog sinusa, kada je i život ugrožen.
U akutnom stanju zapaljenja ne vrši se nikakvo ispipiranje ili sondiranje suznih puteva iz dva razloga: prvo, jer je ta intervencija vrlo bolna i neizvodljiva a drugo, postoji opasnost od širenja bakterijske infekcije.
Kod apscesa suzne kesice vrši se incizija i pražnjenje gnojpg sadržaja. Pravac incizije upravan je na zamišljenu liniju koja spaja spoljašnji ugao otvora kapaka i krilca nosa. Na ovaj način izbegava se povreda angularne vene (lat. v. angularis).
Prognoza
[уреди | уреди извор]Vremenom se znaci akutnog zapaljenja smiruju, bol nestaje a opšte stanje se popravlja. Na mestu pražnjenja stvara se fistula, obložena epitelom, tako da ova faza dakriocistitisa ponovo dobija hroničnu formu i naziva se flstulozno zapaljenje suzne kesice (lat. dacryocystitis fistulosa). Fistulu, iako je veoma mala, prepoznaje sam bolesnik jer kroz nju često dolazi do izlaska mukopurulentnog sadržaja iz suzne kesice, ili je uočava lekar pri ispiranju suznih kanala, kada kroz fistulu ističe ubrizgana tečnost.
Ukoliko se akutni dakriocistitis pravovremeno ne leči može da nastane apsces, kada se ispod unutrašnjeg ugla otvora kapka stvara šupljina ispunjena gnojnim sadržajem, koja može oštetiti i okolne koštane strukture, i dovesti do maksilofacijalnih preloma.[9]
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Khurana AK. Ophthalmology (3rd изд.).. , New Age International (P) Limited; 2003:345.
- ^ .Kanski JJ, Bowling B. Clinical ophthalmology: a systematic approach. 3rd ed. Elsevier Health Sciences; 2011:66.
- ^ Tandon R. Parsons diseases of the eye, 22nd ed. Elsevier India; 2014:476.
- ^ Panda, P.; Sadangi, B. K.; Jena, D. (2017). „https://www.researchgate.net/publication/317197461_A_study_on_clinical_evaluation_of_chronic_dacryocystitis A study on clinical evaluation of chronic dacryocystitis”. Int J Res Med Sci. 5: 2684—6. Спољашња веза у
|title=
(помоћ) - ^ Mills, D. M.; Bodman, M. G.; Meyer, D. R.; Morton Ad, 3rd; ASOPRS Dacryocystitis Study Group (2007 Jul-Aug). „The microbiologic spectrum of dacryocystitis: A national study of acute versus chronic infection”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 23 (4): 302—6. PMID 17667103. doi:10.1097/IOP.0b013e318070d237. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ de la Cuadra-Blanco, C.; Peces-Peña, M. D.; Jáñez-Escalada, L.; Mérida-Velasco, J. R. (август 2006). „Morphogenesis of the human excretory lacrimal system”. J Anat. 209 (2): 127—35. PMC 2100314 . PMID 16879594. doi:10.1111/j.1469-7580.2006.00606.x.
- ^ Hornblass, A.; Hanig, C. J. (1990). „Lacrimal inflammations and infections”. Ур.: Dryden RM, Wulc AE. Oculoplastic, Orbital and Reconstructive Surgery. 2. стр. 1417—23.
- ^ Miquel, Tiphaine; Abad, Sébastien; Badelon, Isabelle; Vignal, Catherine; Warzocha, Ursula; Larroche, Claire; Morax, Serge; Dhote, Robin (2008 Sep-Oct). „Successful Treatment of Idiopathic Orbital Inflammation with Infliximab: An Alternative to Conventional Steroid-Sparing Agents”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 24 (5): 415—7. doi:10.1097/IOP.0b013e318182a522. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ Burduk, P. K.; Dalke, K.; Olejarz E (2008). „Dacryocystitis as a complication of maxillofacial fracture repair with reconstruction”. Otolaryngol Pol. 62 (5): 536—9.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Kanski JJ, Bowling B. Clinical ophthalmology: a systematic approach. 3rd ed. Elsevier Health Sciences; 2011:66.
- Tandon R. Parsons diseases of the eye, 22nd ed. Elsevier India; 2014:476.
- American academy of ophthalmology, (revision on 2009-2010). Section
- Orbit, eyelid and lacrimal apparatus. 2010:294.
- Basak SK. Essentials of ophthalmology. 2nd ed. Medical Book Company; 2013:281.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]Klasifikacija |
---|
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |