Alizin
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
2-amino-6-okso-heksanoinska kiselina
| |
Drugi nazivi
2-aminoadipat semialdehid, 2-amino-5-formilvalerinska kiselina, norvalin, 6-okso-DL-norleucin
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
KEGG[1] | |
MeSH | allysine |
UNII | |
| |
Svojstva | |
C6H11NO3 | |
Molarna masa | 145,16 g·mol−1 |
Gustina | 1,74 g/cm3 |
Tačka ključanja | 2.952 °C (5.346 °F; 3.225 K) |
Opasnosti | |
Tačka paljenja | 132,3 °C |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Alizin je derivat lizina, koji se koristi u produkciji elastina i kolagena. On se formira dejstvom enzima lizilna oksidaza u ekstracelularnom matriksu i esencijalan je za umrežavanje i stabilizaciju kolagena i elastina.[4]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Russell Ross (1973). „The elastic fiber a review”. J Histochem Cytochem March. 21: 199—208. doi:10.1177/21.3.199.[мртва веза]