Altacreodus
Altacreodus Временски распон: креда
касна | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Мироред: | Ferae |
Кладус: | Pan-Carnivora |
Род: | †Altacreodus Fox, 2015[1] |
Типска врста | |
†Altacreodus magnus Clemens & Russell, 1965
| |
Врсте | |
| |
Синоними | |
синоними врсте:
|
Altacreodus (Алтакреодус — „креодонт из Алберте”) је изумрли род плаценталних сисара из кладуса Pan-Carnivora, који је у периоду касне креде настањивао подручје Сјеверне Америке.[2][3]
Етимологија назива
[уреди | уреди извор]Род: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
---|---|---|
Altacreodus |
|
креодонт из Алберте |
Врста: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
---|---|---|
A. magnus |
|
велики креодонт из Алберте |
Опис
[уреди | уреди извор]Врста Altacreodus magnus је достизала величину америчке видрице и у просјеку тежила око 565 g.[4][5][6]
Понашање и палеоекологија
[уреди | уреди извор]Врста Altacreodus magnus је била мали копнени предатор[7] који је у прошлости Сјеверне Америке настањивао плавне равнице и копнене екосистеме.
Систематика
[уреди | уреди извор]Историја класификације
[уреди | уреди извор]Врста Altacreodus magnus је оригинално била описана као врста Cimolestes magnus унутар изумрлог рода Cimolestes. У истраживању из 2015. године је ова врста уврштена ван рода Cimolestes,[1] у засебан род изумрли плаценталних сисара као близак сродник изумрлог реда Hyaenodonta[8][9][10][11][1] и у каснијим истраживањима као најближи сродник изумрлог рода Tinerhodon.[12][13][14][15] Такође, род Altacreodus је препознат као један од најстарији знани представника плаценталних сисара, који су живјели прије К–Пг изумирања.[16][17]
Класификација
[уреди | уреди извор]Врста: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
---|---|---|
†A. magnus (Clemens & Russell, 1965)[18] | Канада (покрајине Алберта и Саскачеван) САД (Вајоминг, Монтана[4][5]и Сјеверна Дакота[19]) |
70,0 до 66,043 мил. год. |
Филогенија
[уреди | уреди извор]Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Altacreodus.[10][13][20][14]
Ferae |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Временска распрострањеност рода Altacreodus унутар кладуса Pan-Carnivora
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Richard C. Fox (2015). „A revision of the Late Cretaceous–Paleocene eutherian mammal Cimolestes Marsh, 1889”. Canadian Journal of Earth Sciences. 52 (12): 1137—1149. doi:10.1139/cjes-2015-0113.
- ^ Z. Kielan-Jaworowska, T. M. Bown and J. A. Lillegraven (1979.) "Eutheria." In J. A. Lillegraven, Z. Kielan-Jaworowska, W. A. Clemens (eds.), "Mesozoic mammals: the first two-thirds of mammalian history" 221-258
- ^ Kielan-Jaworowska, Zofia; Cifelli, Richard L.; Luo, Zhe-Xi (2004). Mammals from the Age of Dinosaurs: Origins, Evolution, and Structure. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11918-4.
- ^ а б William A. Clemens (2002.) "Evolution of the mammalian fauna across the Cretaceous-Tertiary boundary in northeastern Montana and other areas of the Western Interior", in: Joseph H. Hartman, Kirk R. Johnson, Douglas J. Nichols "The Hell Creek Formation and the Cretaceous-Tertiary boundary in the northern Great Plains: An Integrated continental record of the end of the Cretaceous" Geological Society of America, Volume 361, ISBN 9780813723617
- ^ а б Wilson, G. P. (2013). „Mammals across the K/Pg boundary in northeastern Montana, U.S.A.: Dental morphology and body-size patterns reveal extinction selectivity and immigrant-fueled ecospace filling”. Paleobiology. 39 (3): 429—469. Bibcode:2013Pbio...39..429W. S2CID 36025237. doi:10.1666/12041.
- ^ Bois, John; Mullin, Stephen J. (2017). „Dinosaur nest ecology and predation during the Late Cretaceous: was there a relationship between upper Cretaceous extinction and nesting behavior?”. Historical Biology. 29 (7): 976—986. doi:10.1080/08912963.2016.1277423.
- ^ Brannick, A. L.; Fulghum, H. Z.; Grossnickle, D. M.; Wilson Mantilla, G. P. (2023). „Dental ecomorphology and macroevolutionary patterns of North American Late Cretaceous metatherians”. Palaeontologia Electronica. 26 (3). 26.3.a48. doi:10.26879/1177 .
- ^ P. D. Polly (1996) "The skeleton of Gazinocyon vulpeculus gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)." Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2023) Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319
- ^ Solé, Floréal; Gheerbrant, Emmanuel; Amaghzaz, Mbarek; Bouya, Baâdi (2009). „Further evidence of the African antiquity of hyaenodontid (‘Creodonta’, Mammalia) evolution”. Zoological Journal of the Linnean Society. 156 (4): 827—846. doi:10.1111/j.1096-3642.2008.00501.x .
- ^ а б Zack, S. P. (2011). „New species of the rare early Eocene creodont Galecyon and the radiation of early Hyaenodontidae”. Journal of Paleontology. 85 (2): 315—336. doi:10.1666/10-093.1.
- ^ Floréal Solé (2013). „New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia)”. Journal of Systematic Palaeontology. 11 (4): 375—398. doi:10.1080/14772019.2012.686927.
- ^ Matthew R. Borths; Patricia A. Holroyd; Erik R. Seiffert (2016). „Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia)”. PeerJ. 4: e2639. PMC 5111901 . PMID 27867761. doi:10.7717/peerj.2639.
- ^ а б Borths, Matthew R.; Stevens, Nancy J. (2017). „Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia)”. Palaeontologia Electronica. 20 (3): 55A. doi:10.26879/776 .
- ^ а б Floréal Solé; Bernard Marandat; Fabrice Lihoreau (2020). „The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian”. Geodiversitas. 42 (13): 185—214. doi:10.5252/geodiversitas2020v42a13.
- ^ Andreas Lang (2023.) "Analysis of functional morphology in carnassial dentitions (Carnivora, Dasyuromorphia, Hyaenodonta)". Dissertation, Rheinische Friedrich-Wilhelms-Universität Bonn.
- ^ Upham, N. S.; Esselstyn, J. A.; Jetz, W. (2021). „Molecules and fossils tell distinct yet complementary stories of mammal diversification”. Current Biology. 31 (19): 4195—4206.e3. doi:10.1016/j.cub.2021.07.012.
- ^ Carlisle, E.; Janis, C. M.; Pisani, D.; Donoghue, P. C. J.; Silvestro, D. (2023). „A timescale for placental mammal diversification based on Bayesian modeling of the fossil record”. Current Biology. doi:10.1016/j.cub.2023.06.016.
- ^ Clemens, W. A. Jr. and Russell, L. S. (1965.) "Mammalian fossils from the upper Edmonton Formation." University of Alberta Geology Bulletin, 2: 32–40.
- ^ Clint A. Boyd, Jeff J. Person, Becky Barnes (2016.) "New additions to the Lancian mammalian fauna from southwest North Dakota", in "The Society of Vertebrate Paleontology 76th annual meeting"
- ^ Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222.