Пређи на садржај

Amir Hosrov Dehlevi

С Википедије, слободне енциклопедије
Amir Hosrov Dehlevi
Amir Khusrow teaching his disciples in a miniature from a manuscript of Majlis al-Ushshaq by Husayn Bayqarah.
Amir Hosrov poučava svoje učenike, prikaz na minijati iz rukopisa Madžlis al-Ušaka po Huseinu Bajkaru.
Puno imeAbul Hasan Jamin ud-Din Hosrov
Ime po rođenjuAb'ul Hasan Yamīn ud-Dīn K͟husrau
Druga imenaAamir Khusrau
Datum rođenja1253.
Mesto rođenjaPatijali, Delhijski sultanat (sad Utar Pradeš)
 Indija
Datum smrtioktobar 1325. (starost 71–72)
Mesto smrtiDelhi, Delhijski sultanat
 Indija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Zanimanjesufista, muzičar, pesnik, kompozitor, autor, naučnik

'Abul Hasan Jamīn ud-Din Hosrov (1253 – 1325), šire poznat kao Amīr Hosrov Dehlevi (takođe poznat kao Amir Hosrov) bio je sufijski muzičar, pesnik i učenjak iz Indije. On je bio ikonijska figura u kulturnoj istoriji Indijskog potkontinenta. On je bio mističar i duhovni sledbenik Nizamudina Aulije iz Delhija, Indija. Hosrov je pisao poeziju prvenstveno na persijskom jeziku, ali je isto tako koristio hindavski. Rečnik u stihovima, Ḳhāliq Bārī, koji sadrži arapske, persijske i hindavske termine se često pripisuje njemu.[1] Hosrov se ponekad naziva „glasom Indije” ili „papagajem Indije” (Tuti-e-Hind), a isto tako je bio nazivan „ocem urdske književnosti”.[2][3][4][5]

Hosrov se smatra „ocem kavalija” (molitvenog muzičkog oblika sufista na indijskom potkontinentu), i osobom koja je uvela gazelski stil pesme u Indiji, oba od kojih su još uvek široko zastupljeni u Indiji i Pakistanu.[6][7] Hosrov je bio stručnjak za mnoge stilove persijske poezije koji su razvijeni u srednjovekovnoj Persiji, od Haganijevih kasida do Nezamijevih kamsi. On je koristio 11 metričkih šema sa 35 zasebnih podela. Hosrov je pisao u mnogim formama stihova, uključujući gazel, masnavi, kata, rubaj, do-bejti i tarkib-band. Njegov doprinos razvoju gazela bio je značajan.[8]

Nasleđe

[уреди | уреди извор]
Ilustrovani rukopis jedne od Amir Hosrovih pesama.

Amir Hosrov je bio plodan klasični pesnik, koji je bio povezan sa kraljevskim dvorovima više od sedam vladara Delhijskog sultanata. On je napisao mnoštvo razigranih zagonetki, pesama i legendi koje su postale deo popularne kulture u Južnoj Aziji. Njegove zagonetke su jedan od najpopularnijih oblika hindustanske poezije danas.[9] To je žanr koji sadrži izraze dvostrukog značenja ili igru reči.[9] Nebrojene zagonetke ovog pesnika su tokom poslednjih sedam vekova prošene putem usmene tradicije.[9] Kroz svoj književni doprinos, Hosrav predstavlja jednu od prvih zabeleženih indijskih ličnosti sa istinskim multikulturalnim ili pluralističkim identitetom. Muzičari pridaju zasluge Hosravu za stvaranje šest stilova muzike: qaul, qalbana, nakš, gul, tarana i kjal, mada za to nema dovoljno dokaza.[10][11]

Razvoj hindavskog jezika

[уреди | уреди извор]

Hosrov je prvenstveno pisao persijskim jezikom. Mnogi hindustanski (istorijski poznati kao hindavski) stihovi se pripisuju njemu, iako nema dokaza da ih je on napisao.[12][13] Jezik hindustanskih stihova deluje relativno moderno. On je isto tako napisao ratnu baladu u pandžabskom jeziku.[14] Pored toga, on je govorio arapski i sanskritski.[15][16][17][18][19][20][21][22] Njegova poezija se i danas peva u sufijskim svetilištima širom Indije i Pakistana.

Radovi

[уреди | уреди извор]
Mugulska ilustrovana stranica iz Hašt-Bihišta, Metropolitenski muzej umetnosti
„Kralj nudi oštetu ožalošćenoj majci” je slika zasnovana na priči koju je napisao Amir Hosrov Dehlevi, a ilustrovao indijski mogulski umetnik, Miskin, 1597-98.
  • Tuhfat us-Sighr (Dar detinjstva), 1271 - Dehlevijeva prva zbirka pesama, sadrži pesme sastavljene između njegove 16 i 18 godine.
  • Wast ul-Hayat (Sredina života), 1279 - Dehlevijeva druga zbirka pesama.
  • Qiran us-Sa’dain (Susret dve povoljne zvezde), 1289 - Dehlevijev prvi masnavi, koji detaljno opisuje istorijski susret Bugra Kana i njegovog sina Muiz ud-Din Kajkubada nakon dugog neprijateljstva.
  • Miftah ul-Futuh (Ključ za pobede), 1290 - Dehlevijev drugi masnavi, hlavopojka pobeda Džalal ud-Din Firuz Kaljija.
  • Ghurrat ul-Kamaal (Vrhunac savršenstva), 1294 - poeme koje je Dehlevi komponovao između 34. i 41. godine.
  • Khaza'in ul-Futuh (Riznica pobeda), 1296 - opisuje detalje Ala ud-Din Kaljijevih građevinskih radova, ratova, i administrativnih službi.
  • Khamsa-e-Khusrau (Hamza od Hasrova), 1298 - kvintet (hamza) od pet masnava: Matla ul-Anvar, Hosrov-Širin, Lejla-Majnun, Ajna-e-Sikandari i Hašt-Bihišt.
  • Saqiana - masnavi koji sadrži horoskop Kutb ud-Din Mubarak Šah Haldžija.
  • Duval Rani - Hizr Kan (Duval Rani i Hizr Kan), 1316 - tragedija o braku princeze Duval Rani sa Ala ud-Din Haldžijevim sinom Hizr Kanom.
  • Nuh Sipihr (Devet neba), 1318 - Hosrov masnavi o vladavini Kutb ud-Din Mubarak Šah Haldžija, koji sadrži živopisne opise Indije i njene kulture.
  • Ijaz-e-Khusravi (Hosrova čuda) - prozni asortiman koji se sastoji od pet tomova.
  • Baqia-Naqia (Ostaci čistoće), 1317 - Dehlevi je napisao ovo delo u svojoj 64. godini.
  • Afzal ul-Fawaid (Najveći blagoslov), 1319 - prozno delo koje sadrži učenja Nizamudina Aulija.
  • Tughlaq Nama (Knjiga Tuglakida), 1320 - istorijski masnavi o vladavini Tuglakidske dinastije.
  • Nihayat ul-Kamaal (Zenit perfekcije), 1325 - delo koje je Hosrov verovatno sastavio nekoliko nedelja pre svoje smrti.
  • Ashiqa - Hosrov odaje počast hinduskom jeziku i govori o njegovom bogatom setu svojstava[23] To je masnavi koji opisuje tragediju Devala Devija. Priču je podržao Isami.[24]
  • Qissa Chahar Dervesh (Priča o četiri derviša) - dastan koji je Hosrov ispričao Nizamudin Auliji.
  • Ḳhāliq Bārī - versifikovani glosar persijskih, arapskih i hindavskih reči i izraza koji se često pripisuju Amiru Hosrovu. Hafiz Mehmud Kan Širani je tvrdio da bio zaršen 1622. godine u Gvalioru doprinosom Zija ud-Din Hosrova.[25]
  • Jawahir-e-Khusravi - ovo delo se često naziva Hosrovljev hindavski divan.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rashid, Omar (23. 7. 2012). „Chasing Khusro”. The Hindu. Chennai, India. Приступљено 5. 8. 2012. 
  2. ^ „Amīr Khosrow - Indian poet”. 
  3. ^ Jaswant Lal Mehta (1980). Advanced Study in the History of Medieval India. 1. Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 10. ISBN 9788120706170. 
  4. ^ Bakshi, Shiri Ram; Mittra, Sangh (2002). Hazart Nizam-Ud-Din Auliya and Hazrat Khwaja Muinuddin Chisti (на језику: енглески). Criterion. ISBN 9788179380222. 
  5. ^ Bhattacharya, Vivek Ranjan (1982). Famous Indian sages: their immortal messages (на језику: енглески). Sagar Publications. 
  6. ^ Latif, Syed Abdulla (1979) [1958]. An Outline of the Cultural History of India. Institute of Indo-Middle East Cultural Studies (reprinted by Munshiram Manoharlal Publishers). стр. 334. ISBN 81-7069-085-4. 
  7. ^ Powers, Harold S. (1989). „Reviewed work: Sufi Music of India and Pakistan. Sound, Context and Meaning in Qawwali, Regula Burckhardt Qureshi”. Journal of the American Oriental Society. 109 (4): 702—705. JSTOR 604123. doi:10.2307/604123. .
  8. ^ Schimmel, A. „Amīr Ḵosrow Dehlavī”. Encyclopaedia Iranica. Eisenbrauns Inc. Приступљено 14. 5. 2016. 
  9. ^ а б в Sharma, Sunil (2005). Amir Khusraw : the poet of Sufis and sultans. Oxford: Oneworld. стр. 79. ISBN 1851683623. 
  10. ^ Saeed, Yousuf. „Amir Khusrau and the Indo-Muslim Identity in the Art Music Practices of Pakistan”. 
  11. ^ „Amir Khusro and his influence on Indian classical music”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2020. г. Приступљено 05. 05. 2020. 
  12. ^ Losensky, Paul E. (15. 7. 2013). In the Bazaar of Love: The Selected Poetry of Amir Khusrau. Penguin UK. ISBN 9788184755220 — преко Google Books. 
  13. ^ Khusrau's Hindvi Poetry, An Academic Riddle? Yousuf Saeed, 2003
  14. ^ Tariq, Rahman. „Punjabi Language during British Rule” (PDF). JPS. 14 (1). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 9. 2012. г. 
  15. ^ "Амир Хосров Дехлеви", Great Soviet Encyclopedia, Moscow, 1970 Архивирано 2007-09-27 на сајту Wayback Machine
  16. ^ „Central Asia and Iran”. angelfire.com. 
  17. ^ Habib, Mohammad (16. 2. 2018). „Hazrat Amir Khusrau of Delhi”. Islamic Book Service — преко Google Books. 
  18. ^ Asad, Muhammad (16. 2. 2018). „Islamic Culture”. Islamic Culture Board — преко Google Books. 
  19. ^ Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books. 
  20. ^ Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books. 
  21. ^ Devy, G. N. (16. 2. 2018). Indian Literary Criticism: Theory and Interpretation. Orient Blackswan. ISBN 9788125020226 — преко Google Books. 
  22. ^ Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books. 
  23. ^ FPJ Bureau. „Amir Khusro Dehlavi-The mystic Sufi poet”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2019. г. Приступљено 05. 05. 2020. 
  24. ^ The Life and Works of Sultan Alauddin Khalji. Delhi: Atlantic. 1992. стр. 5. ISBN 8171563627. 
  25. ^ Shīrānī, Ḥāfiż Mahmūd. "Dībācha-ye duvum [Second Preface]." In Ḥifż ’al-Lisān (a.k.a. Ḳhāliq Bārī), edited by Ḥāfiż Mahmūd Shīrānī. Delhi: Anjumman-e Taraqqi-e Urdū, 1944.

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Amir Hosrov Dehlevi на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Amir_Hosrov_Dehlevi&oldid=28518556”