Апатит
Апатит | |
---|---|
Опште информације | |
Категорија | Минерал |
Формула | Ca5(PO4)3(F,Cl,OH) |
Кристалне системе | Хексагонални |
Идентификација | |
Боја | Провидан до прозиран, обично зелен, ређе безбојан, жут, плав до љубичаст, ружичаст, браон.[1] |
Кристални хабитус | Tabular, prismatic crystals, massive, compact or granular |
Цепљивост | [0001] indistinct, [1010] indistinct |
Прелом | Conchoidal to uneven[1] |
Тврдоћа по Мосу | 5[1] |
Сјајност | Vitreous[1] to subresinous |
Огреб | Бео |
Специфична тежина | 3,18 (+/- 0,05)[1] |
Сјајност полирањем | Vitreous[1] |
Оптичке особине | Двоструко преламајући, једноосно негативни[1] |
Индекс преламања | 1,634 - 1,638 (+0,012, -0,006)[1] |
Двојно преламање | 0,002-0,008[1] |
Плеохроизам | Плави камен - јак, плави и жути до безбојног. Друге боје су слабе до врло слабих.[1] |
Дисперзија | 0,013[1] |
Ултравиолетна флуоресценција | Yellow stones - purplish pink which is stronger in long wave; blue stones - blue to light blue in both long and short wave; green stones - greenish yellow which is stronger in long wave; violet stones - greenish yellow in long wave, light purple in short wave.[1] |
Апатит, је минерал који припада групи фосфата, и по хемијском саставу је хлорофосфат или флуорофосфат калцијума. Има велику примену као вештачко ђубриво.
Драги камен
[уреди | уреди извор]Апатит се ретко користи као драги камен. Провидни камен чистих боја и онај који се свиласто пресијава (en:chatoyant) глатко се полира (en:cabochon).[1] Камен који се свиласто пресијава познат је као апатит мачје око,[1] провидни зелени камен познат је као аспарагусни камен,[1] а плави камен се назива мороксит (en:moroxite).[2][3] Кристали рутила могу да урасту у кристал апатита па у правом светлу изрезани камен показује ефекат мачјег ока.
Главна налазишта апатита квалитета драгог камена налазе се у:[1] Бразилу, Мјанмару и Мексику. Остали извори су:[1] Канада, Чехословачка, Немачка, Индија, Мадагаскар, Мозамбик, Норвешка, Јужна Африка, Шпанија, Шри Ланка и САД.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Streeter, Edwin W. (1898). Precious Stones and Gems (6th изд.). London: George Bell and Sons. стр. 306.
- Schmittner Karl-Erich and Giresse Pierre, 1999. Micro-environmental controls on biomineralization: superficial processes of apatite and calcite precipitation in Quaternary soils, Roussillon, France. Sedimentology 46/3: 463-476.
- Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9.