Пређи на садржај

Archaeognatha

С Википедије, слободне енциклопедије

Archaeognatha
Временски распон: Devonian–Recent[1]:320
Rock Bristletail[3]
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Поткласа: Monocondylia
Haeckel, 1866
Ред: Archaeognatha
Börner, 1904
Породице[2]

Bristletails (Archaeognatha) припадају реду малих инсеката без крила. Ова врста је најмање еволуирала. Потичу из периода Девона (пре oко 390. милиона година (сазнаје се из фосила)). Име потиче од грчке речи "archeo" што значи древна и "gnatha" што значи вилица. Алтернативно име Microcoryphia потиче од грчке речи "micro" што значи мала и "coryphia" што значи глава.[4][5]

Постоји око 350 врста које су подељене у две групе и налазе се по целом свету. Ниједна врста није угрожена.

Archaeognathа су мали инсекти са издуженим телима која су савијена у облик лука и имају три дуга репа. Средњи реп је најдужи. Имају флексибилне антене, велике очи које су састављене од више мањих окаца(имају мозаичан вид)и три проста ока. Њихова уста су увучена. Чине их једноставне мандибуле за жвакање и дуги горњи палпи које имају функцију чула укуса али и као мушки полни орган.

[1]

Rock Bristletail Dorsal View[3]

Archaeognatha се разликује од Thysanura по томе што може да користи свој реп да скочи чак и до 30cm у вис. Необична карактеристика је то да се трбушни стернитес састоји од три сцлерите. Оне се приликом пресвлачења причврсте на подлогу. Попут Thysanura, тело им је прекривено плочицама са танким егзоскелетом који је подложна дехидратацији.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Archaeognaths имају широк спектар станишта, могу се наћи чак и на Арктику у шупљинама камења. Могу се прилагодити различитим условима. Већина се налази на влажном земљишту, негде се могу наћи и у пешчаним пустињама. Примарно се хране алгама, али и маховином и трулим органским материјама.

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Током удварања, мужјаци окрећу нит са својих стомака и причвршћују је за подлогу. Затим избацују пакетиће сперматозоида на подлогу. Женка их након удварања узима и ставља у полну шупљину(вагину). Потом женка полаже тридесетак јаја у шупљину на подлози и затрпава их. Младунци Archaeognathа су исте величине као и одрасле јединке. Полну зрелост достижу тек са две године. Archaeognathа живе око четири године, много више него неки већи инсекти.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Hoell, H. V.; Doyen, J. T.; Purcell, A. H. (1998). Introduction to Insect Biology and Diversity (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 341–343. ISBN 978-0-19-510033-4. 
  2. ^ „Order Archaeognatha Börner 1904”. The Paleobiology Database. Приступљено 26. 11. 2020. 
  3. ^ а б Cirrus Digital: Rock Bristletail - Family Meinertellidae
  4. ^ Patrick R. Getty; Robert Sproule; David L. Wagner; Andrew M. Bush (2013). „Variation in wingless insect trace fossils: insights from neoichnology and the Pennsylvanian of Massachusetts”. PALAIOS. 28 (4): 243—258. Bibcode:2013Palai..28..243G. S2CID 86430759. doi:10.2110/palo.2012.p12-108r. 
  5. ^ Timothy J. Gibb (27. 10. 2014). Contemporary Insect Diagnostics: The Art and Science of Practical Entomology. Academic Press. стр. 78—. ISBN 978-0-12-404692-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]