Аристарх са Самоса

За друге употребе, погледајте Аристарх (вишезначна одредница).

Аристарх
Аристарх са Самоса на цртежу из 1646.
Лични подаци
Датум рођења	310. п. н. е.
Место рођења	Самос,
Датум смрти	око 230. п. н. е.
Научни рад
Поље	математика

Аристарх (грч. Ἀρίσταρχος, лат. Aristarchus; 310. п. н. е. — око 230. п. н. е.) је био грчки астроном и математичар, рођен на острву Самос. Био је први човјек који је изричито аргументовао хелиоцентрични модел Сунчевог система, који у средиште познатог свемира поставља Сунце, а не Земљу. У овоме је био под утицајем питагорејца Филолаја из Кротона, али је, насупрот њему, „централну ватру” поистоветио са Сунцем, осим што је остале планете исправно поређао у односу на Сунце. Међутим, његове астрономске идеје су одбачене у корист геоцентричких теорија Аристотела и Птолемеја, док их скоро 1800 година касније није успешно оживео Никола Коперник и разрадили и проширили Јохан Кеплер и Исак Њутн.

Аристарх је највероватније био први човек који је схватио да је Сунце у стварности много веће него што изгледа, али је због мале грешке у промеру мислио да је Сунце само 19 пута даље од Земље него Месец, али је и то било довољно да закључи да је Сунце много веће и од Месеца и од Земље и да то значи да се Земља врти око Сунца, а не обрнуто како се мислило у то време.

О величинама и удаљеностима (Сунца и Месеца) је једина сачувања књига коју је написао Аристарх. У њој је израчунао величину Сунца и Месеца, као и њихову удаљеност од Земље.

Месечев кратер Аристарх је назван у његову част, као и астероид 3999 Аристарх.

Види још

• Хелиоцентрични систем
• Национална опсерваторија у Атини, која у опсерваторији „Хелмос“ има телескоп назван по Аристарху
• Аристарх (кратер)

Спољашње везе

• Аристарх − биографија (језик: енглески)
• Биографија (пдф) (језик: енглески)
• Течај мјерења свемирских удаљености