Arsen pentahlorid
| |
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
| Svojstva | |
| AsCl5 | |
| Molarna masa | 252,1866 g/mol |
| Opasnosti | |
| SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH): | |
PEL (dozvoljivo)
|
[1910.1018] TWA 0.010 mg/m3[1] |
REL (preporučeno)
|
Ca C 0.002 mg/m3 [15-minuta][1] |
IDLH (neposredna opasnost)
|
Ca [5 mg/m3 (kao As)][1] |
| Struktura | |
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | Trigonalni bipiramidalni (D3h) |
| Srodna jedinjenja | |
Srodne grupa 5 hlorida
|
Fosfor pentahlorid Antimon pentahlorid |
Srodna jedinjenja
|
Arsen pentafluorid Arsen trihlorid Arsen pentoksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Arsen pentahlorid je hemijsko jedinjenje arsena i hlora.[2] Ovo jedinjenje je prvi put pripremljeno 1976. godine putem UV iradijacije arsen trihlorida, AsCl3, u tečnom hloru na −105°C.[3] AsCl5 se razlaže na oko −50°C. Struktura čvrstog materijala je konačno određena 2001.[4] AsCl5 je strukturno sličan sa fosfor pentahloridom, PCl5, jer ima trigonalnu bipiramidalnu strukturu u kojoj su ekvitorijalne veze kraće od aksijalnih veza (As-Cleq = 210.6 pm, 211.9 pm; As-Clax= 220.7 pm).
Pentahloridi elemenata iznad i ispod arsena u grupi 15, fosfor pentahlorid i antimon pentahlorid su znatno stabilniji i nestabilnost AsCl5 izgleda anomalo. Smatra se da je uzrok nepotpuno zaklanjanje nukleusa u elementima nakon prve tranzicione serije (i.e. galijum, germanijum, arsen, selen i brom) što dovodi do stabilizacije njihovih 4s elektrona čineći i manje dostupnim za vezivanje. Ovaj efekat se naziva kontrakcija d-bloka i sličan je kontrakciji f-bloka ili lantanidnoj kontrakciji.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0038
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ K. Seppelt (1976). „Arsenic Pentachloride, AsCl5”. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 15 (6): 377—378. doi:10.1002/anie.197603771.
- ^ Haupt S, Seppelt K (2002). „Solid State Structures of AsCl5 and SbCl5”. Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie. 628 (4): 729—734. doi:10.1002/1521-3749(200205)628:4<729::AID-ZAAC729>3.0.CO;2-E.