Аустријско-турски рат (1787—1791)

Аустријско-турски рат
	; Опсада Београда (1789)
Време	фебруар 1788 — август 1791.
Место	Балкан, Босна, Србија, Банат, Влашка, Молдавија
Исход	Status quo ante bellum (Свиштовски мир)
Сукобљене стране
Хабзбуршка монархија	Османско царство
Команданти и вође
Ернст Гидеон фон Лаудон; Фридрих Кобургски; Томас Брејди	Селим III; Коча Јусуф-паша

Аустријско-турски рат (1788-1791) је био оружани сукоб између Хабзбуршке монархије и Османског царства. Избио је у фебруару 1788. године, а окончан је склапањем Свиштовског мира у августу 1791. године. Током рата, у саставу хабзбуршке војске, која је дејствовала у савезу са српским устаницима, налазио се и српски фрајкор. Највећи ратни успеси били су ослобођење Шапца (1788) и Београда (1789). Рат је вођен истовремено са Руско-турским ратом (1788-1792), пошто је у то време Хабзбуршка монархија била у савезу са Руским царством.^[1]

Историја

Аустрија се добро припремила за рат, након склапања руско-аустријског споразума у љето 1781,^[2] од тад су у Хрватску и Угарску према османској граници пребачене бројне јединице.

На самом почетку рата аустријске снаге, у бројним колонама продрле су дубоко на териториј Османског царства све до Влашке. Убрзо се ситуација на фронту преокренула и турске снаге преузеле иницијативу, тако да су успјеле одбацити натраг Аустријанаце из Мехадије у Влашкој и повратити Банат до 1789,^[2] али рат на два фронта показао се као немогућ задатак, јер су истовремено доживјеле велике поразе у Молдавији гдје је руски фелдмаршал Румјанцев заузео утврде Јаши и Хотин, а кнез Потемкин - након дуге зимске опсаде Очаков у Украјини 1788. Вијест о паду Очакова толико је потресла султана Абдул Хамида да је због тога умро.

Након руског притиска попустила је турска одбрана на западном фронту па су аустријске снаге након тронедељне кампање заузеле Београд 8. октобра 1789,^[2] а након тог Крајову и Букурешт (1789).^[2] Одмах након тог почеле су закулисне дипломатске игре Велике Британије и Пруске, које су се с једне стране бојале јачања Русије, а са друге стране хтјеле намамити Аустрију у анти-француску коалицију, тако да се Аустрија повукла из рата и пристала на мир.^[2] У овом рату се као велики јунак показао Јосип Филип Вукасовић.

Након британског притиска Аустрија је потписала сепаратни Свиштовски мир 4. августа 1791, на основу њега је вратила Османском царству све заузете територије осим тврђаве Хотин са ужом околином,^[2] и неких мрвица по Босни^{[тражи се извор]} (Двор на Уни, Дрежник, Петрово Село, Лапац, Срб).

Види још

Извори

^ Самарџић 1986, стр. 306-350.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ „Austro-Turkish Wars of the 16th-18th Centuries ” (на језику: енглески). The Free Dictionary. Приступљено 19. 5. 2012.

Литература

Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија.
Пантелић, Душан (1930). Кочина крајина. Београд: Српска краљевска академија.
Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига.
Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Шулетић, Небојша (2008). „Кочина крајина”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 544.

Спољашње везе

Austro-Turkish Wars of the 16th-18th Centuries

[FOOTNOTEСамарџић1986306-350-1] Самарџић 1986, стр. 306-350.

[free-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ „Austro-Turkish Wars of the 16th-18th Centuries ” (на језику: енглески). The Free Dictionary. Приступљено 19. 5. 2012.

[1]

[2]