Базел

За друге употребе, погледајте страницу Базел (вишезначна одредница).

Базел Basel-Bâle-Basilea
Мост на Рајни у Базелу
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Швајцарска
Кантон	Кантон Базел-град
Основан	374.
Становништво
Становништво	‍
—	167.365
— густина	7.356,7 ст./km2
Агломерација	494.299
Географске карактеристике
Координате	47° 33′ 02″ С; 7° 35′ 28″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	260 m
Површина	22,75 km2
Базел Базел на карти Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник	Гуј Морин
Позивни број	061
Веб-сајт
basel.ch

Базел (нем. Basel, фр. Bâle, итал. Basilea) је важан град у Швајцарској, трећи по величини (после Цириха и Женеве). Базел је и главни град и највеће од три насеља истоименог Кантона Базел-град.

Базел је посебан због свог положаја на тромеђи Швајцарске са Немачком и Француском, па се градска зона простире кроз три државе. Град је познат и као једина значајна лука у оквиру државе.

Поглед на град са неба

Географија

Базел се налази на крајњем северу Швајцарске и град својим управним границама дотиче државне границе са Немачком и Француском. Од престонице Берна град је удаљен 100 км северно, а близу Базела су и Милуз у Француској (35 км) и Фрајбург у Немачкој (70 км).

Рељеф: Базел се развио на месту где река Рајна прави нагли заокрет из правца запад-исток у правац југ-север, стварајући тако услове за развој значајније луке. Градско подручје је равничарско, али се већ на десетак километара јужно уздиже планински масив Јуре. Базел са својим 260 m надморске висине је такође најнижа тачка целе Швајцарске.

Клима: Клима области Базела је умерено континентална.

Воде: Базел се налази на великој европској реци Рајни, најпрометнијој на Континенту. Рајна овде прави нагли заокрет из правца запад-исток у правац југ-север, стварајући тако услове за развој значајније луке. Због тога је Базел једина значајна лука у држави. Град се налази на обе обале ове значајне европске реке, па се састоји од малог Базела (нем. Kleinbasel) на десној обали реке Рајне и великог Базела (нем. Grossbasel) на левој обали.

Привреда

Базел је центар хемијске и фармацеутске индустрије. Велика предузећа као Новартис (Novartis) и Хофман-ЛаРош (Hoffmann-LaRoche) имају своја седишта у Базелу. Поред тога Базел је главни железнички чвор са једним од највећих теретних железничких колодвора у Европи. Са својом бродском луком (једином у Швајцарској) Базел је путем реке Рајне повезан са Северним морем. Аеродром Базел се налази на територији Француске и повезан је екстериторијалним путем. Кроз аеродром пролази француско-швајцарска царинска зона.

Историја

Средњовековни приказ града

Панорама града

Катедрални трг (Munsterplatz)

Градско приобаље

Трговиште (Marktplatz) за здањем градске већнице (модро црвено)

Прва насеља на месту Базела везују се за доба праисторије и келтска племена. Почетком нове ере ово подручје су запосели се Римљани и основали насеље Августу Раурику.

Почетком средњег века кроз ову област протутњало је много варварских племена. 999. године насеље дошло под управу принчева-владика и овако ће остати све до времена појаве протестантизма у 16. веку. У 11. веку почиње изградња катедрале, а у следећем веку моста преко Рајне, захваљујући којем је град постао важно саобраћајно чвориште.

Године 1501. Базел се придружио Швајцарској конфедерацији. 1529. године јавља се у Базелу се јавља и покрет реформације, под великим утицајем Жана Калвина. У ово време град постаје значајно средиште науке, уметности и штампе.

Током Француске револуције (1789—1799) грађани Базела су активно учествовали у свим догађањима, па је град са околином 1792. године припојен француском „трабанту“, Раурацијској републици. У оквиру ње град остао све до пада Наполеона 1814. године. Тада су Базел и њена непосредна околина припојени Швајцарској конфедерацији, што је остало до данас. Међутим, 1833. године, услед сталних неспоразума између града и његове околине, дошло је до раздвајања првобитног кантона Базел на два нова: Кантон Базел-град и Кантон Базел-провинција.

После 1815. године. Базел више није видео ратова, па се до данас развио у јако индустријско и културно средиште на Рајни.

Становништво

Популација (ист.): Базел

Година
Становништво

По проценама из 2008. године у Базелу живи приближно 167.000 становника, а у градској зони безмало пола милиона. По оба показатеља то је трећи град у Швајцарској.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Базела чују бројни други језици.

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика. Данашњи верски састав града је: протестанти 26,5%, римокатолици 24,9%, атеисти 31,0%, муслимани 6,7%, јевреји 0,8%.

Знаменитости града

Базел поседује добро очувано старо градско језгро са бројним црквама, палатама, трговима, фонтанама, споменицима. Поред тога град има и бројне велелепна управна здања, бројне паркове, алеје, дугачак кеј дуж Рајне. Од тога требало би се издвојити Катедралу, започету још у 11. веку, и градску већницу из 15. века.

Саобраћај

Базел је пре свега познат по значајној речној луци, јединој већег значаја у Швајцарској и највишој већој луци на Рајни. Градски аеродром се налази у суседној Француској и заједнички је за градове Базел, Милуз (ФРА) и Фрајбург (НЕМ). Град има и важну железничку станицу, која је 2007. године добила директну везу ТЖВ линијом са Паризом.

Град и развијен унутрашњи саобраћај. Посебно важан сегмент јавног градског превоза су трамваји, који иду и преко државних граница, до предграђа у Немачкој и Француској.

Партнерски градови

• Шангај
• Мајами Бич
• Ван

Галерија

• 
  Градска катедрала
• 
  Мезетурм, облакодер Трговачког центра
• 
  Стара градска кућа
• 
  Савремено здање Универзитета у Базелу

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• www.baseltourismus.ch Туристички уред града Базела
• www.euroairport.com Аеродром Базел
• www.museenbasel.ch Електронски преглед музеја у Базелу