Beklamid
Изглед
Klinički podaci | |
---|---|
Drugs.com | Monografija |
Identifikatori | |
CAS broj | 501-68-8 |
ATC kod | N03AX30 (WHO) |
PubChem | CID 10391 |
ChemSpider | 9962 |
UNII | F5N0ALI65V |
KEGG | D07300 |
ChEMBL | CHEMBL64195 |
Hemijski podaci | |
Formula | C10H12ClNO |
Molarna masa | 197,661 |
| |
|
Beklamid je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 197,661 Da.
Osobine
[уреди | уреди извор]Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 2 |
Broj donora vodonika | 1 |
Broj rotacionih veza | 4 |
Particioni koeficijent[1] (ALogP) | 2,4 |
Rastvorljivost[2] (logS, log(mol/L)) | -3,3 |
Polarna površina[3] (PSA, Å2) | 32,6 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |