Пређи на садржај

Bendžamin Spok

С Википедије, слободне енциклопедије
Bendžamin Spok
Bendžamin Spok
Datum rođenja2. maj 1903.
Mesto rođenjaNju Hejven
 Konektikat
Datum smrti15. март 1998.(1998-03-15) (94 год.)
Mesto smrtiLa Hoja
 Kalifornija
DržavljanstvoSAD
DelovanjePedijatrija, psihoanaliza
Potpis

Bendžamin Spok (engl. Benjamin McLane Spock) (2. maj 190315. mart 1998) je bio američki pedijatar[1] i levičarski politički aktivista[2] čija knjiga Nega beba i dece (1946) je jedna od najprodavanijih knjiga dvadesetog veka, koja je prodata u preko 50 miliona primeraka do vremena njegove smrti, i prevedena na 39 jezika. Prodaja je dostigla nivo od 500,000 kopija za šest meseci nakon inicijalnog objavljivanja 1946.[3] Pretpostavka knjige je da majke „znaju (o bebama) više nego što misle da znaju.”[4] Spokovi saveti i preporuke o roditeljstvu revolucionisali su roditeljsko vaspitanje u Sjedinjenim Državama, i on se smatra jednim od najpoznatijih i najuticajnijih Amerikanaca 20. veka.[5][6]

Spok je bio prvi pedijatar koji je proučavao psihoanalizu kako bi pokušao da razume potrebe dece i porodičnu dinamiku. Njegove ideje o brizi o deci uticale su na nekoliko generacija roditelja da budu fleksibilniji i ljubazniji prema svojoj deci i da ih tretiraju kao osobe. Međutim, njegove teorije su takođe bile široko kritikovane od strane kolega zbog toga što se previše oslanjaju na anegdotske dokaze, a ne na ozbiljna akademska istraživanja.[7] Nakon što je prošao kroz samoopisanu „konverziju u socijalizam“, Spok je postao aktivista u pokretima Nove levice i protiv Vijetnamskog rata tokom 1960-ih i ranih 1970-ih, što je kulminiralo njegovom trkom za predsednika Sjedinjenih Država kao kandidat Narodne stranke 1972. Vodio je kampanju za maksimalnu platu, legalizovani abortus i povlačenje trupa iz svih stranih zemalja. U to vreme, njegove knjige su kritikovali konzervativci zbog propagiranja permisivnosti i očekivanja trenutnog zadovoljelja, optužba koju je Spok negirao.[8]

Spok je takođe osvojio zlatnu olimpijsku medalju u veslanju 1924. dok je pohađao Univerzitet Jejl.[9]

Rođen je kao najstarije od šestoro dece, pa mu je veoma rano pripala dužnost da menja pelene, čuva, hrani i pere svoju braću i sestre. Otac mu je bio istaknuti advokat, koji je vredno radio i u porodici postavio visoke standarde.[10] Bendžamin je usvojio ove standarde, upisao prvo Filips akademiju u Masačusetsu, zatim Jejl gde je studirao književnost i istoriju.

Dve godine je na Jelu pohađao studije medicine, odakle se prebacio na Koledž Univerziteta Kolumbija, za lekare i hirurge. Diplomirao je kao najbolji u klasi.

Za vreme specijalizacije, Spok je došao do zaključka da se lekar i pacijent često ne razumeju dovoljno. Stoga je narednih šest godina posvetio izučavanju psihoanalize. Bio je prvi pedijatar koji se studirao psihoanalizu da bi razumeo potrebe dece.

Bio je aktivista Nove levice i borac protiv rata u Vijetnamu.

Bio je vrstan sportista. Njegova veslačka ekipa - osmerac je 1924. godine osvojila zlatnu medalju na olimpijskim igrama.[11]

U posleratnoj Americi, Spok se trudio da dokaže da su roditelji u stvari pravi eksperti u poznavanju svoje dece i da treba više da se oslanjaju na svoje osećaje. Što je više razgovarao sa roditeljima i proučavao psihološki i emotivni aspekt odrastanja, to je ubeđeniji bio da su metode kojima se lekar u odnosu sa pacijentom koristio, bile naopake.

Do tada je važilo pravilo da će odojče biti razmaženo ako se uzme u naručje kad plače. Spok je insistirao da će se time samo osnažiti njegov osećaj voljenosti i prihvatanja što će mu dati dobru osnovu za dalji život. Umesto da roditeljima preporučuje striktna pravila, molio ih je da budu dosetljivi, kreativni i uvide i neguju individualnost svoje dece. Dojenje na zahtev, uživanje oba roditelja u čarima roditeljstva, milovanje i maženje dece; samo su neki od stavova koje je čitavog života predlagao svojim pacijentima.

Godine 1946. Spok je objavio svoju knjigu Zdravorazumska knjiga o nezi beba i dece, koja je postala bestseler. Njegova poruka roditeljima je da „znate više nego što mislite da znate.”[4] Do 1998. godine prodana je u više od 50 milijuna primeraka i preveden je na 42 jezika.[12][13]

Prema Njujork Tajmsu, Nega beba i djece bila je, u prve 52 godine, druga najprodavanija knjiga, odmah iza Biblije.[14] Prema drugim izvorima, bila je među najprodavanijima, iako ne i druga najprodavanija.

U sedmom izdanju Nega beba i dece, objavljenom nekoliko nedelja nakon njegove smrti, Spok se zalagao za smelu promenu u ishrani dece, preporučujući da sva deca pređu na vegansku ishranu posle 2 godine.[15] Sam Spok je 1991. godine prešao na ishranu koja sadrži samo biljke, nakon niza bolesti koje su ga učinile slabim i nesposobnim da hoda bez pomoći. Nakon promene u ishrani, izgubio je 50 funti, povratio sposobnost hodanja i postao zdraviji u celini. U revidiranom izdanju navodi se da će deca na ishrani koja sadrži samo biljne materijale imati manji rizik od razvoja srčanih bolesti, gojaznosti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa i određenih karcinoma povezanih sa ishranom. Istraživanja sugerišu da su vegeterijanska deca mršavija, a poznato je da su odrasli vegetarijanci u manjem riziku od takvih bolesti.[16] Međutim, Spokove preporuke su kritikovane kao neodgovorne prema zdravlju dece i sposobnosti dece da održe normalan rast, koji su potpomognuti mineralima kao što su kalcijum, riboflavin, vitamin D, gvožđe, cink i ponekad protein.[14]

Spokov pristup ishrani dece kritikovao je veliki broj stručnjaka, uključujući i njegovog koautora, bostonskog pedijatra dr Stivena J. Parkera,[17] kao previše ekstreman i da će verovatno dovesti do nutritivnih nedostataka ukoliko nije veoma pažljivo isplaniran i sproveden, nešto što bi bilo teško ostvarivo za zaposlene roditelje.[14] Dr T. Beri Brazelton, pedijatar u gradskoj bolnici u Bostonu koji se specijalizovao za ponašanje dece i koji je takođe bio dugogodišnji obožavalac i prijatelj dr Spoka, nazvao je nove preporuke o ishrani „apsolutno ludim“.[14] Dr Nil Barnard, predsednik Lekara za odgovornu medicinu, organizacije u Vašingtonu koja se zalaže za strogu vegetarijansku ishranu za sve, priznao je da je sastavio odeljak o ishrani u Spokovom izdanju Nege beba i dece iz 1998. godine, ali da ga je dr Spok uredio da bi mu dao „njegov lični dodir”.[14] Priznato je da je Spok u poslednjim godinama života imao moždane udare, napade upale pluća i srčani udar.[18]

  1. ^ Bart Barnes, Pediatrician Benjamin Spock Dies, The Washington Post, March 17, 1998; Page A01.
  2. ^ Downes, Lawrence (22. 3. 1998). „Word for Word / Dr. Spock; Time to Change the Baby Advice: Evolution of a Child-Care Icon”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 17. 11. 2021. 
  3. ^ Thomas Maier, Dr. Spock: An American Life (New York: Basic Books, 2003), 462.
  4. ^ а б Hidalgo, Louise (23. 8. 2011). „Dr Spock's Baby and Child Care at 65”. BBC News. Приступљено 24. 10. 2019. 
  5. ^ Barfoot, Paul (3. 2. 2021). „75 Years of Benjamin Spock's Common Sense Parenting”. Syracuse University (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-03-07. г. Приступљено 19. 11. 2021. 
  6. ^ „Benjamin Spock: A Biography”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 19. 6. 2021. Архивирано из оригинала 2015-09-05. г. Приступљено 19. 11. 2021. 
  7. ^ Maier, стр. 260
  8. ^ Pace, Eric (17. 3. 1998). „Benjamin Spock, World's Pediatrician, Dies at 94”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 19. 11. 2021. 
  9. ^ „Benjamin Spock”. Olympedia. Приступљено 30. 10. 2021. 
  10. ^ Bart Barnes, Pediatrician Benjamin Spock Dies, The Washington Post, March 17, 1998; Page A01.
  11. ^ „Rowing at the 1924 Paris Summer Games: Men's Coxed Eights | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2020-04-18. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 2021-01-24. 
  12. ^ Pace, Eric (17. 3. 1998). „Benjamin Spock, World's Pediatrician, Dies at 94”. The New York Times. 
  13. ^ „Dr. Spock's baby book will endure”. CNN. 16. 3. 1998. Приступљено 24. 10. 2019. 
  14. ^ а б в г д Brody, Jane E. (20. 6. 1998). „Final Advice From Dr. Spock: Eat Only All Your Vegetables”. The New York Times. Приступљено 14. 8. 2022. 
  15. ^ Jane E. Brody, PERSONAL HEALTH; Feeding Children off the Spock Menu, The New York Times, June 30, 1998. p. F7.
  16. ^ Dunham, Laurie; Kollar, Linda M. (јануар 2006). „Vegetarian Eating for Children and Adolescents”. Journal of Pediatric Health Care. 20 (1): 27—34. ISSN 0891-5245. PMID 16399477. doi:10.1016/j.pedhc.2005.08.012. 
  17. ^ Beck, Joan (25. 6. 1998). „Dr. Spock's Irresponsible Legacy”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 16. 08. 2022. 
  18. ^ „Baby Doctor for the Millions Dies”. Los Angeles Times. 17. 3. 1998. Приступљено 5. 5. 2021. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]