Beogradski bezbednosni forum
| Beogradski bezbednosni forum | |
|---|---|
| Датум(и) | oktobar ili novembar svake godine |
| Основан | 2011. |
| Трајање | 3 ili 4 dana |
| Тип | akademski,politički i bezbednosni |
| Оснивачи | |
| Веб-сајт | |
| belgradeforum.org/ | |
Beogradski bezbednosni forum (енгл. Belgrade Security Forum; skraćeno BSF) je međunarodna konferencija koja se organizuje obično svakog oktobra u Beogradu i okuplja predstavnike vlasti, akademske zajednice i nevladinog sektora. Konferenciju zajedno organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji.
Istorijat i misija
[уреди | уреди извор]Konferencija je pokrenuta 2011. godine od strane Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Beoradskog centra za bezbednosnu politiku i Evropskog pokreta u Srbiji[1]. Ideja foruma je da okupi sve relevantne stejkholdere iz javne uprave, akademske zajednice i nevladinog sektora Zapadnog Balkana, radi razmene mišljenja i davanja doprinosa za rešavanja tekućih pitanja regiona.[1]
Ključne vrednosti i misija inicijative je sledeća[1]:
- Evropa kao zajednica vrednosti sa snažnijom spoljnom i bezbednosnom politikom;
- Balkan kao akter i subjekt globalnih debata;
- Negovanje širih i uzajamnih umesto pojedinih interesa;
- Demokratizacija visoke politike insistiranjem na kulturu inkluzivnog dijaloga;
- Debate koje su aktuelne i duboke;
- Autonomnost triju organizacija civilnog društva.
Izdanja foruma
[уреди | уреди извор]| # | Datumi | Lokacija | Tema | URL |
|---|---|---|---|---|
| 1. | 14–16. septembar 2011. | Dom Vojske u Beogradu | „Balkan i globalna bezbednost: šta nam je zajedničko, a šta nas razlikuje?“ | 2011 |
| 2. | 20–22. septembar 2012. | Hotel Hajat u Beogradu | „Suočavanje sa krizom: izazovi za demokratiju i bezbednost“ | 2012 |
| 3. | 19–21. septembar 2013. | Hotel Hajat u Beogradu | „Da li je država u procesu (de)konstrukcije? Rizici i odgovori sa Balkana i šire" | 2013 |
| 4. | 30 septembar-2. oktobar 2014. | Hotel Hajat u Beogradu | „Evropa 2014: Kraj i/ili novi početak?” | 2014 |
| 5. | 30 septembar-2. oktobar 2014. | Hotel Hajat u Beogradu | „Da li se Evropa može redefinisati” | 2015 |
| 6. | 12-14. oktobar 2016. | Hotel Hajat u Beogradu | „Da li će demokratija preživeti krizu svetskog poretka?“ | 2016 |
| 7. | 11–13 oktobar 2017. | Hotel Hajat u Beogradu | „Zapadnobalkanske šestorke”? Kakva je buduća perspektiva odnosa Srbije i NATO? Budućnost dijaloga Beograda i Prištine?” | 2017 |
| 8. | 17–19 oktobar 2018. | Hotel Hajat u Beogradu | „Zajedništvom do odgovora na novu normalnost“ | 2018 |
| 9. | 16-18. oktobar 2018. | Beograd | „U težnji za pravdom u podeljenom svetu“ | / |
Prvi Beogradski bezbednosni forum
[уреди | уреди извор]Prva edicija foruma je bila organizovana od 14. do 16. septembra 2011. godine u beogradskom Domu Vojske. Tema prvog foruma je bila: „Balkan i globalna bezbednost: šta nam je zajedničko, a šta nas razlikuje?“. Na forumu se diskutovalo i energetskoj bezbednosti, ulozi Turske, NATO-a i Rusije u Evropi, kao i posledici promena režima na Bliskom istoku.[2][3]
Forumu je prethodio skup 20 mladih istraživača koji su predstavili svoja istraživanja o odnosiam u regionu Zapadnog Balkana i njegovog mesta u Evropi.[2] Dok je sam forum otvorio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.[3][4]
Prvi forum je obeležila i kontroverza. Naime, tadašnji ruski ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin je drugog dana tokom panela na kojima se govorilo o globalnim bezbednosnim izazovima kojim je moderirao Ivan Vejvoda ustao i počeo da viče na prisutne u sali zbog toga što je bio nezadovoljan o tome kako se o njegovoj zemlji izveštavalo.[5] Sanja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je njegov gest u izjavi za medije ocenila kao veoma uvredljivim,[5] dok je Sonja Liht, direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost ocenila da "ambasadorove primedbe nisu na mestu".[6]
Drugi Beogradski bezbednosni forum
[уреди | уреди извор]Drugi Beogradski bezbednosni forum je održan od 20. do 22. septembra 2012. godine u hotelu „Hajat“. Tema foruma je bila „Suočavanje sa krizom: izazovi za demokratiju i bezbednost“. Panelima, diskusijama i sesijama prisustvovalo je više od 300 učesnika. Pored domaćih i inostranih visokih zvaničnika u debatama su učestvovali i predstavnici istraživačkih centara, naučnih instituta i građanskog društva, kao i lokalnih, regionalnih, evropskih i svetskih medija.[7]
Forumu je prethodio akademski skup o bezbednosnim temama koji je otvorio Dimitar Bečev, dok je sam forum otvorio premijer Srbije Ivica Dačić, dok su na prvom panelu učestvovali zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić, prvi zamenik ministra spoljnih poslova i državni sekretar za evropske poslove Češke Jiri Šnajder, zamenica ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Ana Trišić-Babić i direktor DCAF Teodor Vinkler.[7]
Treći Beogradski bezbednosni forum
[уреди | уреди извор]Treće izdanje foruma je bilo organizovano od 19. do 21. septembra 2013. godine u Hotelu Hajat i okupilo je 100 govornika i oko 400 učesnika na 22 panela, a glavna tema je bila „Da li je država u procesu (de)konstrukcije? Rizici i odgovori sa Balkana i šire".[8]
Forum je tradicionalno bio otvoren akademskim skupom čija su tema bile bezbednosne promene na Zapadnom Balkanu. Zatim se diskutovalo o regionalnoj saradnji, evropskim integracijama, NATO-u, Kosovu, korupciji i o energetskoj i ljudskoj bezbednosti.[8]
Četvrti Beogradski bezbednosni forum
[уреди | уреди извор]Četvrto izdanje foruma je održano od 30. septembra do 2. oktobra 2014. godine, a glavna tema foruma je bila "Evropa 2014: Kraj i/ili novi početak?". Forum je bio posvećen stotoj godišnjici početka Prvog svetskog rata, velikog proširenja Evropske unije, kao i padu Berlinskog zida.[9]
Uvodno obraćanje je dao premijer Srbije, Aleksandar Vučić, a od učesnika su bili šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, zamenica predsednika Narodne skupštine Gordana Čomić, predsedavajući Odbora Evropkog parlamenta za spoljne poslove Elamr Brok i specijalni predstanik EU u Prištini Samuel Žbogar. Pored njih na skupu su učestvovali i Karen Donfrid, Vladimir Baranovski, Goran Svilanović, profesor Iver Nojman i drugi.[9]
Peti Beogradski bezbednosni forum
[уреди | уреди извор]Jubilarni forum je okupio preko stotine govornika i 600 zvaničnika iz Srbije i sveta, između kojih su bili i predstavnici Evropske unije, NATO-a, OEBS-a i Nemačkog Maršal fonda. Glavna tema ovogo foruma je bila spoljna politika EU u istočnoj Evropi i na Balkanu, budućnost OEBS-a, Ukrajinska kriza, Berlinski proces, dijalog Beograda i Prištine, korporativna i energetska bezbednost, kao i radikalizacija i terorizam.[10]
Šesti Beogradski bezbednosni forum
[уреди | уреди извор]Šesti Beogradski bezbednosni forum je bio održan od 12. do 14. oktobra 2016. pod nazivom „Da li će demokratija preživeti krizu svetskog poretka?“ u hotelu „Hajat“. Na forumu se diskutovalo o populizmu, radikalizaciji, novoj Evropskoj strategiji bezbednosti i zamoru u procesu proširenja Evropska unije, kao i dijaloga Beograda i Prištine.[11]
Forum je imao 25 diskusija sa više od 100 govornika i 700 učesnika, predstavnika vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva. Na forumu su zajedinčki panel imali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Albanije Edi Rama, a panelom je moderirao Miša Gleni.[11][12]
Sedmi Beogradski bezbednosni forum
[уреди | уреди извор]Sedmi po redu Bezbednosni forum je održan od 11. do 13. oktobra 2017. godine u Beogradu, a glavna tema je bila “Zapadnobalkanske šestorke”? Kakva je buduća perspektiva odnosa Srbije i NATO? Budućnost dijaloga Beograda i Prištine?. [13]
Na skupu su između ostalog govorili predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, premijerka Srbije, Ana Brnabić, generalni direktor Direkcije EU za pregovore o proširenju i susedsku politiku Kristijan Danijelson, zamenica generalnog sekretara NATO Rouz Gotemiler.[13] Pored njih su govorili i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i Bosne i Hercegovine, Igor Crndak, ali i ambasador Ujedinjenog kraljevstva u Beogradu Denis Kif, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.[14] Od predstavnika civilnog društva su bili Florijan Biber, Stiven Blokmans, Ardijan Hačkaj, Milena Lazarević, Hedvig Morvai, Jovana Marović, Dejan Jović, Milan Nič, Eleonora Poli i Srđan Cvijić.[14]
Osmi Beogradski bezbednosni forum
[уреди | уреди извор]Osmo izdanje foruma je trajalo od 17. do 19. oktobra 2018. godine, a neke od tema su bile tadašnji razvoj događaja u odnosima Beograda i Prištine, aktivnosti Nemačke i SAD u regionu Zapadnog Balkana, izglede za pomirenje na Zapadnom Balkanu, ali i situaciju na Bliskom istoku, odnose Rusije i Zapada, propagandu i dezinformisanje i četvrtu industrijsku revoluciju.[15] Tokom trodnevnog foruma održano je 20 panela i sesija sa više od 100 govornika i 700 učesnika.[16]
Na forumu su diskutovali i Aleksander van der Belen, predsednik Austrije, i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, o odnosima Zapadnog Balkana i Evropske unije, dok je moderatorka bila Sonja Liht. Takođe, trebala je da diskutuju premijerka Srbije Ana Brnabić sa premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevim, koji nije mogao da stigne zbog obaveza.[17]
Nagrade i priznanja
[уреди | уреди извор]- Nagrada 2015 PASOS Think-Tank Achievement of the Year Award, dodeljena za organizaciju 2014. izdanja foruma od strane Asocijacije istraživačkih centara za otvoreno društvo (The Policy Association for an Open Society)[18]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „About Us – Belgrade Security Forum”. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Počinje prvi beogradski bezbednosni forum!”. www.bezbednost.org. Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Otvoren prvi beogradski Bezbednosni forum”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Tadić: Sprečiti ugrožavanje mira”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б Spaić, T. „Konuzin vikao na učesnike foruma u Beogradu i ljutito napustio salu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Konuzin:Branite svoje interese Srbi”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Drugi Beogradski bezbednosni forum je okupio svetske bezbednosne stručnjake”. www.bezbednost.org. Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Treći Beogradski bezbednosni forum okupio je 100 govornika i preko 400 učesnika”. www.bezbednost.org. Приступљено 13. 10. 2019.[мртва веза]
- ^ а б „Danas počinje četvrti Beogradski bezbednosni forum”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Belgrade Security Forum 2015 Conference Report”. BFPE English. 31. 3. 2016. Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Vučić i Rama u okviru Bezbednosnog foruma”. www.rts.rs. RTS. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „[BSF] Beogradski bezbednosni forum 2018 počinje danas”. European Western Balkans (на језику: српски). 17. 10. 2018. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Sedmi Beogradski bezbednosni forum od 11. oktobra”. www.ekapija.com. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Sedmi Beogradski bezbednosni forum od 11 - 13. oktobra”. European Western Balkans (на језику: српски). 9. 10. 2017. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Vučić i Rama o srpsko albanskim odnosima”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 4. 10. 2016. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „[BSF] Forum zatvoren pozivom za nov pristup i EU i Zapadnog Balkana”. European Western Balkans (на језику: српски). 19. 10. 2018. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „[BSF] Brnabić: Zemlji 21. veka konflikt donosi samo štetu”. European Western Balkans (на језику: српски). 19. 10. 2018. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Award for the BSF 2014 Organization – Belgrade Security Forum”. Приступљено 13. 10. 2019.