Пређи на садржај

Bezitramid

С Википедије, слободне енциклопедије
Bezitramid
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije11-24h
IzlučivanjeFekalno, bilijarno
Identifikatori
CAS broj15301-48-1 ДаY
ATC kodN02AC05 (WHO)
PubChemCID 61791
DrugBankDB01459 ДаY
ChemSpider55675 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC31H32N4O2
Molarna masa492,611
  • CCC(=O)N1C(=O)N(C2CCN(CCC(C#N)(C3=CC=CC=C3)C3=CC=CC=C3)CC2)C2=CC=CC=C12
  • InChI=1S/C31H32N4O2/c1-2-29(36)35-28-16-10-9-15-27(28)34(30(35)37)26-17-20-33(21-18-26)22-19-31(23-32,24-11-5-3-6-12-24)25-13-7-4-8-14-25/h3-16,26H,2,17-22H2,1H3 ДаY
  • Key:FLKWNFFCSSJANB-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja145—149 °C (293—300 °F)

Bezitramid je organsko jedinjenje, koje sadrži 31 atom ugljenika i ima molekulsku masu od 492,611 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 7
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 4,9
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -7,0
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 67,7
  1. ^ Meijer, D. K. F., et al. Pharmacokinetics of the oral narcotic analgesic bezitramide and preliminary observations on its effect on experimentally induced pain. European journal of clinical pharmacology 27.5 (1984): 615-618.
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).