Biotovo disanje

Biotovo disanje
Biotovo disanje
	Grafikon koji prikazuje Biotovo i normalno disanja.
Specijalnosti	pulmologija
	[uredi na Vikipodacima]

Biotovo disanje ili Bioovo disanje jedan je od patoloških oblika paradoksalnog disanja, koji se karakteriše smenjivanjem perioda apneje koja traje i do 10—30 sec sa periodima normalnog disanja promenjivog trajanja.^[1] Ukazuje na veoma oštećenu moždanu cirkulaciju i narušenu funkciju centra za disanje.^[2]

Istorija

Ovaj tip patološkog disanja dobio je naziv po francuskom lekaru Biotu (Camille Biot 1850—1918) , koji je prvi opisao njegove karakteristike 1876. godine.^[3]^[4]^[2]^[5]^[6]^[7]^[8]

Značaj

Značaj biotovog disanja se ogleda u tome što je jadan od znakova oštećenja nervnog tkiva bilo da je ono nastalo kao posledica upale meninga, povreda ili nekih drugih procesa koji destruktivno deluju na moždano tkivo, i jedan od znakova vrlo loše prognoze ovih bolesti.^[2]^[9]

Etiopatogeneza

Kod biotovog disanja, kao oblika nepravilno disanje po ritmu, frekvenciji i dubini, najčešće su prisutne apneje koje se smjenjuju s nekoliko plitkih i nepravilnih udaha.^[10]^[11]

Uvek je znak ozbiljnog organskog poremećaja respiratornog centra nakon:

povreda sa kompresijom moždanog stabla,
tumora mozga,
meningitisa,
encefhlitisa,
poliomijelitisa,
toplotnog udara,
stanja sa povećanim intrakrnijalnim pritiskom,
porasta pritiska cerebrospinalne tečnosti.^[12]

Klinička slika

Karakterišu ga nekoliko respiracija posle kojih dolazi do prestanka disanja, odnosno javljaju se periodi apneje ili kratkotrajnog prekid spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disanje) ili pauza u disanju, koja obično traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi (mada može da traje i do 30 sekundi).^[13]^[14]

Vidi još

Izvori

^ Bolton C, Chen R, Wijdicks E.et al.Neurology of breathing. New York: Elsevier Science Publishers, 2003
^ ^а ^б ^в Hall, John (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (12th ed.). Philadelphia, Pa: Saunders/Elsevier. стр. 5. ISBN 978-1-4160-4574-8.
^ (језик: француски) Biot MC. „Contribution a l’étude du phénomène respiratoire de Cheyne-Stokes”. Lyon Med (23): 517—528. 1876. , 561-567.
^ Wijdicks, EF (maj 2007). „Biot's breathing”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 78 (5): 512—3. PMC 2117832 . PMID 17435185. doi:10.1136/jnnp.2006.104919.
^ Biot M C.Etude clinique et experimentale sur la respiration de Cheyne‐Stokes. New York: Harper & Brothers, 1878
^ . Biot M C. Contribution a l'etude du phenomene respiratoire de Cheyne‐Stokes. Lyon Med 187623517–28, 56167. [Google Scholar]
^ Barrier F.Pratique des maladies de l' enfance fonde sur de nombreuses observations cliniques. Paris: Charles Savy Jeune, 1845 (2 edit)
^ Bouchut E.Traite pratique des maladies des noureaux et des enfeants a la mamelle. et de la seconde enfance. Paris: Baillere, 1885 (2 edit 1852)
^ Biot M (1918—19). „Discours prononces aux obseques du docteur (Camille Biot) 1850–1918”. Ann Acad Macon Tome XXI: 255—71. and plance XII
^ Ali J. Sumer WL, Levitzky MG, eds. Pulmonary pathophisiology. clinical approach. 3rd eclition Toronto The MeGrew Hill companies: 2010
^ Plum F, Posner J.The diagnosis of stupor and coma, 3rd edn. Philadelphia, PA: FA Davis Company 198238
^ Levitzky, Michael G. (2013). Pulmonary physiology (Eighth ed.). New York: McGraw Hill Professional. ISBN 978-0-07-179313-1. . McGraw-Hill Medical.Chapter 1. Function and Structure of the Respiratory System.
^ Pocock, Gillian; Richards, Christopher D. Pocock, Gillian; Richards, Christopher D. (2006). Human physiology : the basis of medicine (3rd ed.). Oxford: Oxford University Press. стр. 311. ISBN 978-0-19-856878-0.
^ Fisher C M. The neurological examination of the comatose patient. Acta Neurol Scand 196945(Suppl 36)31–56. [PubMed] [Google Scholar]

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Bolton C, Chen R, Wijdicks E.et al.Neurology of breathing. New York: Elsevier Science Publishers, 2003

[:0-2] а ^б ^в Hall, John (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (12th ed.). Philadelphia, Pa: Saunders/Elsevier. стр. 5. ISBN 978-1-4160-4574-8.

[3] (језик: француски) Biot MC. „Contribution a l’étude du phénomène respiratoire de Cheyne-Stokes”. Lyon Med (23): 517—528. 1876. , 561-567.

[4] Wijdicks, EF (maj 2007). „Biot's breathing”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 78 (5): 512—3. PMC 2117832 . PMID 17435185. doi:10.1136/jnnp.2006.104919.

[5] Biot M C.Etude clinique et experimentale sur la respiration de Cheyne‐Stokes. New York: Harper & Brothers, 1878

[6] . Biot M C. Contribution a l'etude du phenomene respiratoire de Cheyne‐Stokes. Lyon Med 187623517–28, 56167. [Google Scholar]

[7] Barrier F.Pratique des maladies de l' enfance fonde sur de nombreuses observations cliniques. Paris: Charles Savy Jeune, 1845 (2 edit)

[8] Bouchut E.Traite pratique des maladies des noureaux et des enfeants a la mamelle. et de la seconde enfance. Paris: Baillere, 1885 (2 edit 1852)

[9] Biot M (1918—19). „Discours prononces aux obseques du docteur (Camille Biot) 1850–1918”. Ann Acad Macon Tome XXI: 255—71. and plance XII

[10] Ali J. Sumer WL, Levitzky MG, eds. Pulmonary pathophisiology. clinical approach. 3rd eclition Toronto The MeGrew Hill companies: 2010

[11] Plum F, Posner J.The diagnosis of stupor and coma, 3rd edn. Philadelphia, PA: FA Davis Company 198238

[12] Levitzky, Michael G. (2013). Pulmonary physiology (Eighth ed.). New York: McGraw Hill Professional. ISBN 978-0-07-179313-1. . McGraw-Hill Medical.Chapter 1. Function and Structure of the Respiratory System.

[13] Pocock, Gillian; Richards, Christopher D. Pocock, Gillian; Richards, Christopher D. (2006). Human physiology : the basis of medicine (3rd ed.). Oxford: Oxford University Press. стр. 311. ISBN 978-0-19-856878-0.

[14] Fisher C M. The neurological examination of the comatose patient. Acta Neurol Scand 196945(Suppl 36)31–56. [PubMed] [Google Scholar]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]