Пређи на садржај

Biotovo disanje

С Википедије, слободне енциклопедије
Biotovo disanje
Grafikon koji prikazuje Biotovo i normalno disanja.
Specijalnostipulmologija

Biotovo disanje ili Bioovo disanje jedan je od patoloških oblika paradoksalnog disanja, koji se karakteriše smenjivanjem perioda apneje koja traje i do 10—30 sec sa periodima normalnog disanja promenjivog trajanja.[1] Ukazuje na veoma oštećenu moždanu cirkulaciju i narušenu funkciju centra za disanje.[2]

Camille Biot 1850—1918 po kome je nazvan ovaj tip disanja

Ovaj tip patološkog disanja dobio je naziv po francuskom lekaru Biotu (Camille Biot 1850—1918) , koji je prvi opisao njegove karakteristike 1876. godine.[3][4][2][5][6][7][8]

Grafikon koji prikazuje Biotovo i druge patološke oblike disanja.

Značaj biotovog disanja se ogleda u tome što je jadan od znakova oštećenja nervnog tkiva bilo da je ono nastalo kao posledica upale meninga, povreda ili nekih drugih procesa koji destruktivno deluju na moždano tkivo, i jedan od znakova vrlo loše prognoze ovih bolesti.[2][9]

Kod biotovog disanja, kao oblika nepravilno disanje po ritmu, frekvenciji i dubini, najčešće su prisutne apneje koje se smjenjuju s nekoliko plitkih i nepravilnih udaha.[10][11]

Uvek je znak ozbiljnog organskog poremećaja respiratornog centra nakon:

  • povreda sa kompresijom moždanog stabla,
  • tumora mozga,
  • meningitisa,
  • encefhlitisa,
  • poliomijelitisa,
  • toplotnog udara,
  • stanja sa povećanim intrakrnijalnim pritiskom,
  • porasta pritiska cerebrospinalne tečnosti.[12]

Karakterišu ga nekoliko respiracija posle kojih dolazi do prestanka disanja, odnosno javljaju se periodi apneje ili kratkotrajnog prekid spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disanje) ili pauza u disanju, koja obično traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi (mada može da traje i do 30 sekundi).[13][14]

grafički prikaz Biotoovog disanja
  1. ^ Bolton C, Chen R, Wijdicks E.et al.Neurology of breathing. New York: Elsevier Science Publishers, 2003
  2. ^ а б в Hall, John (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (12th ed.). Philadelphia, Pa: Saunders/Elsevier. стр. 5. ISBN 978-1-4160-4574-8. 
  3. ^ (језик: француски) Biot MC. „Contribution a l’étude du phénomène respiratoire de Cheyne-Stokes”. Lyon Med (23): 517—528. 1876. , 561-567.
  4. ^ Wijdicks, EF (maj 2007). „Biot's breathing”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 78 (5): 512—3. PMC 2117832Слободан приступ. PMID 17435185. doi:10.1136/jnnp.2006.104919. 
  5. ^ Biot M C.Etude clinique et experimentale sur la respiration de Cheyne‐Stokes. New York: Harper & Brothers, 1878
  6. ^ . Biot M C. Contribution a l'etude du phenomene respiratoire de Cheyne‐Stokes. Lyon Med 187623517–28, 56167. [Google Scholar]
  7. ^ Barrier F.Pratique des maladies de l' enfance fonde sur de nombreuses observations cliniques. Paris: Charles Savy Jeune, 1845 (2 edit)
  8. ^ Bouchut E.Traite pratique des maladies des noureaux et des enfeants a la mamelle. et de la seconde enfance. Paris: Baillere, 1885 (2 edit 1852)
  9. ^ Biot M (1918—19). „Discours prononces aux obseques du docteur (Camille Biot) 1850–1918”. Ann Acad Macon Tome XXI: 255—71.  and plance XII
  10. ^ Ali J. Sumer WL, Levitzky MG, eds. Pulmonary pathophisiology. clinical approach. 3rd eclition Toronto The MeGrew Hill companies: 2010
  11. ^ Plum F, Posner J.The diagnosis of stupor and coma, 3rd edn. Philadelphia, PA: FA Davis Company 198238
  12. ^ Levitzky, Michael G. (2013). Pulmonary physiology (Eighth ed.). New York: McGraw Hill Professional. ISBN 978-0-07-179313-1. . McGraw-Hill Medical.Chapter 1. Function and Structure of the Respiratory System.
  13. ^ Pocock, Gillian; Richards, Christopher D. Pocock, Gillian; Richards, Christopher D. (2006). Human physiology : the basis of medicine (3rd ed.). Oxford: Oxford University Press. стр. 311. ISBN 978-0-19-856878-0. 
  14. ^ Fisher C M. The neurological examination of the comatose patient. Acta Neurol Scand 196945(Suppl 36)31–56. [PubMed] [Google Scholar]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).