Црни вргањ
| Црни вргањ | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | B. aereus
|
| Биномно име | |
| Boletus aereus | |
| Синоними | |
Црни или љетни вргањ (лат. Boletus aereus Bull. ex Fr) јестива је врста гљиве која расте у субмедитерански крајевима од маја до септембра, а у унутрашњости од јуна до октобра. Може се наћи поред храстова, питомих кестенова и букви, на врућим и више од пола дана Сунцу изложеним, полажајима. У низијским и субмедитеранским крајевима није риједак док га на вишим стаништима има само на јужним падинама. Често се нађе на сред шумске стазе, у групама од по 2- 4 јединке. Најбоље успијева у Херцеговини, али и шира околина Загреба му прија.[3]
Клобук
[уреди | уреди извор]Клобук величине 5-16 cm. Полулоптастог је облика и јастучаст, у старости може бити и спљоштен. Крај је окренут надоље са кожицом која га прераста, а у старости је обрнуто. Кожица је њежна, касније огољела али увијек сува и без сјаја. Површина је тамносмеђе боје попут чоколаде, а одоздо пробијају свијетли дијелови. Могу се појавити маслинаста и љубичаста боја.[3]
Цјевчице
[уреди | уреди извор]Цјевчице дужине 8-30 mm, са јарком око стручка. Мутнобијеле, зеленожуте и на крају жутомаслинасте боје.[3]
Поре
[уреди | уреди извор]Поре су ситне, испод 0,5 mm. У почетку зачепљене, послије округласте. По боји су исте као и цјевчице гледане на пресјеку.[3]
Отисак спора
[уреди | уреди извор]Отисак спора је маслинастосмеђе боје.
Стручак
[уреди | уреди извор]Стручак величине од 5-10/2-4-(6) cm, већином облика бурета посебно млађи. Може бити трбушаст али у дну задебљан, а према горе је ужи. У основи је бијели или кожнатосмеђи, поривен ситним црвенкастим жилицама тако густо да се чини истобојним клобуком. Жилице се у горњем дијелу укрштају под правим углом тако да у тој зони праве мрежицу. Мрежица је често слабо уочљива.[3]
Месо
[уреди | уреди извор]Месо је дебело, тврдо и на ваздуху је непромјенљиво. Укус је благ, скоро сладак. Мирис фин, подсјећа на ароматичне траве. На Сунцу понекад мирише на тамјан, а при сушењу на кумарин.[3]
Хемијске реакције
[уреди | уреди извор]На KOH мало посмеђи. На FeSO4 мало позелени. На NH3 никако не реагује.[3]
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре боје меда, неправилно вретенасте, најшире на доњој трећини: 11-17/4-6 mi.[3]
Сличне врсте
[уреди | уреди извор]Због његове црвенкасте мрежице често се може замијенити са црвеним вргањем (лат. Boletus pinophilus Pil. et Der.). И та гљива припада групи правилних вргања којих данас има девет.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Печат Молдавије -
Црни вргањ -
Пресјек црног вргња -
Aereusisle -
Црни вргањ, Италија -
Boletus aereus
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Herbier. 9. Paris, France: Chez l'auteur, Didot, Debure, Belin. 1789. Pl. 385; fig. II.
|first1=захтева|last1=у Authors list (помоћ) - ^ „Boletus aereus (Viv.) Ricken 1915”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 23. 3. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986.
