Пређи на садржај

Kupusnjače

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Brassicaceae)

Kupusnjače
Alliaria officinalis, jedna od invazivnih vrsta u porodici Brassicaceae
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Brassicales
Porodica: Brassicaceae
Burnett

Kupusnjače, salate ili krstašice (lat. Brassicaceae, ranije Cruciferae) je porodica sa velikim brojem kultivisanih rodova i vrsta koje se koriste u ishrani, kao što su karfiol, brokoli, kupus, bok čoj, prokelj i slično zeljasto povrće. Osim povrća ova porodica obuhvata i veliki broj lekovitih (na primer rusomača), kao i ukrasnih (Alyssum sp., Arabis sp. ili šeboj) rodova i vrsta biljaka.[1]

Ime krucifere potiče iz novo latinskog Cruciferae "ukrštanje", jer im cvetovi imaju četiri latice koje podsećaju na krst.

Deset najčešće konzumiranih kupusnjača nisu taksonomski razdvojene i spadaju u vrstu Brassica oleracea. Razlikuju se samo po hortikulturnoj kategoriji. Mnogi drugi rodovi su takođe jestivi. Bogate su vitaminom C i rastvornim vlaknima, a sadrže brojne nutrijente i fito jedinjenja.

Spisak kupusnjača

[уреди | уреди извор]

Selektivnim uzgojem dobijen je veliki broj kultivara, posebno u okviru roda Brassica.

Taksonomija najčešćih kultivara kupusnjača
Naziv Rod Drugi epitef Kultivarska grupa
Ren Armoracia rusticana
Lisnati Kelj Brassica oleracea Acephala group
Raštika Brassica oleracea Acephala Group
Kineski brokoli (kai-lan) Brassica oleracea Alboglabra Group
Kupus Brassica oleracea Capitata Group
Kelj Brassica oleracea Sabauda Group
Kelj pupčar (poznat pod trgovačkim nazivom "prokelj") Brassica oleracea Gemmifera Group
Keleraba Brassica oleracea Gongylodes Group
Brokoli Brassica oleracea Italica Group
Karfiol Brassica oleracea Botrytis Group
Bok čoj Brassica rapa chinensis
Kineski kupus, napa kupus Brassica rapa pekinensis
Repa Koren; Zeleniš Brassica rapa rapifera
Hibridna repa (šved) Brassica napus napobrassica
Sibirski kelj Brassica napus pabularia
Uljana repica Brassica rapa/napus oleifera
Slačica, braon; zelena Brassica juncea
Bela slačica Brassica (or Sinapis) hirta
Crna slačica Brassica nigra
Rusomača Capsella bursa-pastoris
Dvoredac Diplotaxis tenuifolia
Rukola Eruca vesicaria
Šeboj Erysimum cheiri
Maka Lepidium meyenii
Kres Lepidium sativum
Dragušac Nasturtium officinale
Rotkvica Raphanus sativus
Vasabi Wasabia japonica

Medicinski značaj

[уреди | уреди извор]

Antibiotska aktivnost

[уреди | уреди извор]

Vasabi deluje protiv Helicobacter pylori zahvaljujući aktivnoj komponenti izotiocijanatima.[2][3][4]

Rak

[уреди | уреди извор]

Kupusnjače sadrže glukozianate koji se u metabolizmu konvertuju u brojne hemikalije koje mogu imati antikancerogeno dejstvo.[5] Na primer, 3,3'-Diindolilmetan, DIM iz ovog povrća je antiandrogen i sprečava rast tumora prostate.[6]

Utvrđena je veza između konzumacije kupusnjača i niske stope kancera.[7] Dalje, indol-3-karbinol (I3C) i 3,3'-diindolilmetan (DIM) utiču na metabolizam estrogena i dovode do povoljnih promena na markerima hormona što za posledicu ima smanjeno pojavljivanje nekoliko tipova kancera.[8]

I3C podstiče apoptozu kancerogenih ćelija na grudima, prostati, endometrijumu, debelom crevu i belim krvnim zrncima.[9] Utvrđen je i pozitivan efekat DIM-a na leukemiju.

Ukus

[уреди | уреди извор]

Ljudi koji mogu da osete ukus Fenil-tiokarbamida koji je ili jako gorak ili bezukusan, verovatno neće hteti da jedu kupusnjače, jer fenil-tiokarbamid ima sličan ukus izotiocijanatima.

Kontraindikacije

[уреди | уреди извор]

Gušavost

[уреди | уреди извор]

Mogu izazvati pojavu gušavosti. Sadrže enzime koji utiču na proizvodnji hormona štitne žlezde kod ljudi sa deficitom joda u ishrani.[10][11] Kuvanjem u trajanju od 30 minuta se znatno umanjuje količina nitrila i supstanci koje izazivaju gušavost. Pri visokoj konzumaciji, izazivači gušavosti inhibiraju ugradnju joda u tiroidne hormone, a takođe i prenose jod u mleko kroz mlečne žlezde.[12]

Dojenje

[уреди | уреди извор]

Mogu izazvati stomačne grčeve kod beba koje sisaju.[13][14]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „krstašice”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 7. 6. 2017. 
  2. ^ Shin, I. S.; Masuda, H.; Naohide, K. (2004). „Bactericidal activity of wasabi (Wasabia japonica) against Helicobacter pylori - ScienceDirect[[Категорија:Ботовски наслови]]”. International Journal of Food Microbiology. 94 (3): 255—261. PMID 15246236. doi:10.1016/S0168-1605(03)00297-6.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Haristoy, X.; Fahey, J. W.; Scholtus, I.; Lozniewski, A. (2005). „Thieme E-Journals - Planta Medica / Abstract[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Planta Medica. 71 (4): 326—330. PMID 15856408. doi:10.1055/s-2005-864098. Архивирано из оригинала 07. 06. 2018. г. Приступљено 11. 02. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Sulforaphane inhibits extracellular, intracellular, and antibiotic-resistant strains of Helicobacter pylori and prevents benzo[a]pyrene-induced sto... - PubMed - NCBI
  5. ^ Cruciferous Vegetables and Cancer Prevention - National Cancer Institute
  6. ^ Le, H. T.; Schaldach, C. M.; Firestone, G. L.; Bjeldanes, L. F. (2003). „Plant-derived 3,3'-Diindolylmethane is a strong androgen antagonist in human prostate cancer cells. - PubMed - NCBI”. The Journal of Biological Chemistry. 278 (23): 21136—21145. PMID 12665522. doi:10.1074/jbc.M300588200 Слободан приступ. 
  7. ^ Murillo, G.; Mehta, R. G. (2001). „Cruciferous vegetables and cancer prevention. - PubMed - NCBI[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Nutrition and Cancer. 41 (1–2): 17—28. PMID 12094621. doi:10.1080/01635581.2001.9680607.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  8. ^ Minich, D. M.; Bland, J. S. (2007). „A review of the clinical efficacy and safety of cruciferous vegetable phytochemicals. - PubMed - NCBI[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Nutrition Reviews. 65 (6 Pt 1): 259—267. PMID 17605302. doi:10.1301/nr.2007.jun.259-267.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  9. ^ Aggarwal, B. B.; Ichikawa, H. (2005). „Molecular targets and anticancer potential of indole-3-carbinol and its derivatives. - PubMed - NCBI[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Cell Cycle (Georgetown, Tex.). 4 (9): 1201—1215. PMID 16082211. doi:10.4161/cc.4.9.1993.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  10. ^ McDougall Newsletter -December 2005 - Thyroid
  11. ^ „Foods That Can Affect Your Thyroid[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2015. г. Приступљено 11. 02. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  12. ^ Bearers of the Cross: Crucifers in the Context of Traditional Diets and Modern Science - The Weston A. Price Foundation
  13. ^ Scott, O.; Galicia-Connolly, E.; Adams, D.; Surette, S.; Vohra, S.; Yager, J. Y. (2012). „The safety of cruciferous plants in humans: a systematic review. - PubMed - NCBI[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Journal of Biomedicine & Biotechnology. PMC 3303573 Слободан приступ. PMID 22500092. doi:10.1155/2012/503241 Слободан приступ.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  14. ^ Foods to Avoid to Prevent Colic While Breastfeeding | LIVESTRONG.COM
Kupusnjače на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kupusnjače&oldid=29064598”