Indol-3-karbinol
Identifikacija | |
---|---|
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.010.762 |
| |
Svojstva | |
C9H9NO | |
Molarna masa | 147,174 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Reference infokutije | |
Indol-3-karbinol je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 147,174 Da. Indol 3 karbinol ili I3C se dobija rezlaganjem (enzimskom hidrolizom) glukozinata glukobarsicina (jedinjenje koje u sebi sadrži sumpor) i koje se pretežno nalazi u lisnatom povrću. To su kupus, karfiol, brokoli, kelj i prokelj.
Indol-3-karbinol primena u medicini Indol 3 karbinol ima takođe uticaj na smanjenje proizvodnje mnogih enzima koji su direktno povezani sa nekim kancerogenim procesima. Ovaj preparat smanjuje koncentraciju alfatoksina u organizmu koji je izraziti karcinogen i koji direktno utiče na razvoj i nastanak kancera. Takođe indol 3 karbinol utiče na apoptozu proces u kome kancerogene ćelije izvršavaju samouništenje.
Indol-3-karbinol i njegov uticaj na hormonski tip kancera Indol-3-karbinol pokazuju svoja antikacerogena svojstva kroz anti-estrogesnku aktivnost. Od 1990 godina do dana današnjeg izvršeno je oko 120 naučnih studija o preparatu indol 3 karbinolu i njegovom uticaju na kancerogena oboljenja poput kancera dojke, kancera respiratornog sistema i nekih ženskih tipova kancera poput kancera materice i jajnika uslovljenih povećanom koncentracijom estrogena.
Osobine
[уреди | уреди извор]Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 1 |
Broj donora vodonika | 2 |
Broj rotacionih veza | 1 |
Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 1,5 |
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -1,9 |
Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 36,0 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.