Пређи на садржај

Buterna kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Buterna kiselina
Skeletal structure
Skeletal structure
Flat structure
Flat structure
Space filling model
Nazivi
IUPAC naziv
Butanoinska kiselina
Drugi nazivi
Butirna kiselina; 1-Propanekarboksilna kiselina; Propanekarboksilna kiselina; C4:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.212
KEGG[1]
MeSH Butyric+acid
UNII
UN broj 2820
  • O=C(O)CCC
  • CCCC(=O)O
Svojstva
C4H8O2
Molarna masa 88,11 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 0,9595 g/mL
Tačka topljenja −79 °C (−110 °F; 194 K)
Tačka ključanja 1.635 °C (2.975 °F; 1.908 K)
meša se
Kiselost (pKa) 4,82
Indeks refrakcije (nD) 1,3980 (19°C)
Viskoznost 0,1529 cP
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
GHS grafikoni The corrosion pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[4]
GHS signalna reč Opasnost
H314[4]
P280, P305+351+338, P310[4]
Harmful Xn Corrosive C
R-oznake R20/21/22, R34, R36/37/38
S-oznake S26, S36, S45
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 2: Must be moderately heated or exposed to relatively high ambient temperature before ignition can occur. Flash point between 38 and 93 °C (100 and 200 °F). E.g., diesel fuelHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
2
3
0
Tačka paljenja 71 to 72 °C (160 to 162 °F; 344 to 345 K)[5][4]
440 °C (824 °F; 713 K)[4]
Eksplozivni limiti 2.2–13.4%[5]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
2000 mg/kg (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
butirat
propionska kiselina
akrilna kiselina
sukcinska kiselina
jabučna kiselina
vinska kiselina
krotonska kiselina
fumarna kiselina
pentanoinska kiselina
Srodna jedinjenja
butanol
butiraldehid
metil butirat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Buterna kiselina (butirna kiselina, butanoinska kiselina) je karboksilna kiselina sa strukturnom formulom CH3CH2CH2-COOH. Soli i estri buterne kiseline su poznati kao butirati ili butanoati. Buterna kiselina je prisutna u mleku, a posebno mleku koza, ovaca i bizona, maslacu, i parmezanu. Ona je produkt anaerobne fermentacije. Ona ima neprijatan miris i oštar ukus. Sisari sa dobrom detekcijom mirisa (npr. psi) je mogu detektovati u koncentracijama od 10 ppb, dok je ljudi mogu detektovati u koncentracijama iznad 10 ppm.

Buterna kiselina je masna kiselina koja se javlja u obliku estara u životinjskim mastima. triglicerid buterne kiseline sačinjava 3% do 4% maslaca. Kad se maslac užegne, buterna kiselina se oslobađa iz glicerida hidrolizom, proizvodeći neprijatan miris. Ona je važan član podgrupe masnih kiselina zvane kratkolančane masne kiseline. Buterna kiseline je slaba kiselina sa pKa vrednošću od 4.82, slično sirćetnoj kiselini, koja ima pKa od 4.76.[6] Slična jačina tih kiselina potiče od zajedničke -CH2COOH terminalne strukture.[7] Čista buterna kiselina je 10.9 molarna.

Kiselina je uljasta, bezbojna tečnost koja je lako rastvorna u vodi, etanolu, i etru, i može se odvojiti iz vodene faze zasićenjem solima poput kalcijum hlorida. Ona se može oksidovati do ugljen-dioksida i sirćetne kiseline koristeći kalijum dihromat i sumpornu kiselinu, dok je alkalni kalijum permanganat oksiduje do ugljen-dioksida. Kalcijumova so, Ca(C4H7O2)2·H2O, je manje rastvorna u vrućoj vodi nego u hladnoj.

Buterna kiselina ima strukturni izomer, koji se naziva izobuterna kiselina (2-metilpropanoinska kiselina).

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б в г д Sigma-Aldrich Co. Retrieved on 13. 6. 2014.
  5. ^ а б „Butanoic Acid”. ALS Environmental. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  6. ^ „Adimix Sodium Butanoate information” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 3. 2009. г. 
  7. ^ „Using the pKa table”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2009. г. Приступљено 09. 10. 2012. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]