Капилар

Уколико сте тражили капиларну цев, погледајте чланак Капиларна цев.

Капилари

Капилари су најкраћи крвни судови, дужине 5–10 μm, док им је зид дебљине 0,5 микромилиметара. Мала дебљина зида капилара служи ефикасној и брзој размени из или у капиларе; молекула кисеоника, угљен-диоксида, шећера, амино киселина, воде, и осталих материја, између крви и ћелија ткива. Ниво размена материја кроз зидове капилара варира од региона до региона тела, мада у неким деловима тела, као што је мозак, размена не постоји.

Капилари су најбројнији крвни судови у организму, и броје се на око 10 милијарди. Величина целокупне површине свих капилара је око 6.000 m², док су зидови најтањих капилара од само једног слоја ендотелијума.

Крв тече из срца у артерије, које се гранају у уске артериоле, а потом се оне гранају у капиларе. Пошто је извршена размена материја из крви, допремљене терминалним капиларима на нивоу ткива, из артеријских настају венски капилари који даље формирају венуле, а затим из њих настају вене, које враћају крв у срце.

Врсте капилара

• Континуирани капилари, Код ове врсте ендотелијалне ћелије су веома близу једне другим, и остављају мало простора измећу сваке ћелије. Ови капилари ефикасно пропуштају мале молекуле као и молекуле који поседују висок ниво растворљивости у мастима (молекуле кисеоника, угљендиоксида и стероида), док је пропуштање молекула растворљивих у води веома мали (натријум, калијум, амино киселине и шећери).

• Капилари прекривени порама, Ови капилари омогућавају транспорт великих молекула као и беланчевина. Ова врста капилара јавља се у органима који захтевају висок ниво размене материја, као што су бубрег и дебело црево.