Cyanistes
| Cyanistes | |
|---|---|
| |
| Плава сеница (Cyanistes caeruleus) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Породица: | Paridae |
| Род: | Cyanistes Kaup, 1829 |
| Врсте | |
|
C. caeruleus | |
Cyanistes је род птица у породици сеница (Paridae). Род је неко време сматран подродом рода Parus. Међутим, 2005. је у чланку описана молекуларна филогенетска студија, која је уз помоћ узорака митохондријалне ДНК од чланова породице сеница доказала да бројни подродови, укључујући Cyanistes, треба да имају статус рода.[1] Ову теорију је прихватила Међународна орнитолошка унија (engl. International Ornithologists' Union)[2] и Британска орнитолошка унија (енгл. British Ornithologists' Union).[3]
Врсте
[уреди | уреди извор]Овај род садржи 3 врсте:[2]
- Плава сеница (Cyanistes caeruleus)
- Афричка плава сеница (Cyanistes teneriffae)
- Снежна сеница или азурна сеница (Cyanistes cyanus)
- Жутопрса сеница (Cyanistes cyanus flavipectus)
| Слика | Име | Научно име | Ареал |
|---|---|---|---|
|
Плава сеница | Cyanistes caeruleus | Европа и Југозападна Азија укључујући Блиски исток |
.jpg) |
Афричка плава сеница | Cyanistes teneriffae | Канарска острва и Северна Африка |
 |
Снежна сеница или азурна сеница | Cyanistes cyanus | Русија и Централна Азија |
 |
Жутопрса сеница | Cyanistes cyanus flavipectus | Русија и Централна Азија |
Име Cyanistes за подрод је дао немачки природњак Јакоб Кауп 1829.[4] Ријеч потиче од старогрчке ријечи kaunus, што значи тамноплаво.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gill, F.B.; Slikas, B.; Sheldon, F.H. (2005). „Phylogeny of titmice (Paridae): II. Species relationships based on sequences of the mitochondrial cytochrome-b gene”. Auk. 122: 121—143. doi:10.1642/0004-8038(2005)122[0121:POTPIS]2.0.CO;2.
- ^ а б Gill, Frank; Donsker, David (ur.). „Waxwings and their allies, tits & penduline tits”. World Bird List Version 6.1. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 25. 03. 2016.
- ^ Sangster, G.; Collinson, J.M.; Helbig, A.J.; Knox, A.J.; Parkin, D.T. (2005). „Taxonomic recommendations for British birds: third report”. Ibis. 147: 821—826. doi:10.1111/j.1474-919x.2005.00483.x.
- ^ Kaup, Jakob (1829). Skizzirte Entwickelungs-Geschichte und natürliches System der europäischen Thierwelt : Erster Theil welcher die Vogelsäugethiere und Vögel nebst Andeutung der Entstehung der letzteren aus Amphibien enthält. Darmstadt, Leipzig: Carl Wilhelm Leske. str. 99.
- ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 126. ISBN 978-1-4081-2501-4.
