Пређи на садржај

Mercedes-Benz Group

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Daimler)
Mercedes-Benz Group AG
Ранији назив
  • Daimler-Benz (1926—1998)
  • DaimlerChrysler (1998—2007)
  • Daimler AG (2007—2022)
јавно
Берзни симбол
Индустријааутомобилска
Основано28. јун 1926. (Daimler-Benz)
3. август 2007. (Daimler AG)
Претходник
  • Benz & Cie. (1883—1926)
  • Daimler Motoren Gesellschaft (1890—1926)
ОснивачиКарл Бенц
Емил Георг фон Штаус[1]
СедиштеШтутгарт, Немачка
Производиаутомобиле
Брендови
ПриходРаст 133,9 млрд. € (2021)[2]
Оперативни приход
Раст 16,0 млрд. € (2021)[2]
ПрофитРаст 23,4 млрд. € (2021)[2]
Укупна активаРаст 258,8 млрд. € (2021)[2]
Укупан капиталРаст 73,2 млрд. € (2021)[2]
Број запослених
Раст 172.425 (2021)[2]
Веб-сајтgroup.mercedes-benz.com

Mercedes-Benz Group AG (транскр. Мерцедес-Бенц груп АГ; раније Daimler-Benz, DaimlerChrysler и Daimler) немачки је произвођач аутомобила са седиштем у Штутгарту. Један је од водећих светских произвођача аутомобила. Daimler-Benz је настао 1926. године спајањем предузећа Benz & Cie., најстаријег произвођача аутомобила на свету,[3] и Daimler Motoren Gesellschaft. Године 1998. усваја име DaimlerChrysler након куповине америчког произвођача аутомобила Chrysler Corporation, док 2007. године мења назив у Daimler AG након престанка улагања у Chrysler. До 2021. Daimler AG је био други произвођач аутомобила по производњи у Немачкој и шести у свету. У фебруару 2022. Daimler је променио име у Mercedes-Benz Group.

Историја

[уреди | уреди извор]

1926—1998: Daimler-Benz

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Daimler-Benz
Коначни логотип Даимлер-Бенз АГ, коришћен до спајања са Chrysler Corporation 1998. године.

Порекло компаније Даимлер АГ налази се у споразуму од узајамног интереса потписаног 1. маја 1924. године између Benz & Cie (основао је 1883. године Carl Benz) и Daimler Motoren Gesellschaft (основали су га 1890. Gottlieb Daimler и Vilhelm Maibach). Укључивање имена Мерцедес у нови бренд почастило је најважнију серију модела ДМГ аутомобила, серију Мерцедес, коју је дизајнирао и направио Vilhelm Maibach.

Иако је Daimler-Benz најпознатији по својој аутомобилској марки Mercedes-Benz, током Другог светског рата такође је створио познату серију мотора за немачке авионе, тенкове и подморнице. Daimler је такође производио делове за немачко оружје.

1998—2007: DaimlerChrysler

[уреди | уреди извор]

У такозваном „Спајању једнаких“ или „Брак склопљен на небесима“, између тадашњег извршног директора и архитекти Jürgen E. Schremppu, [4] Daimler-Benz АГ и америчком произвођачу аутомобила "Chrysler Corporation", са седиштем у Сједињеним Државама, најмањим од тада три главна америчка произвођача аутомобила, спојена 1998. године у размени акција [5] и основала DaimlerChrysler АГ. Процењен на 38 милијарди долара, био је то највећи светски прекогранични споразум икада. [6]

Услови спајања омогућили су Даимлер-Бенз-овим не-аутомобилским пословима, (као што је Daimler-Benz InterServices AG скраћено „дебис АГ“) , да наставе да спроводе своје стратегије ширења. Дебис АГ је пријавио приход од 8,6 милијарди долара у 1997.

2007—данас: Daimler AG

[уреди | уреди извор]

У новембру 2014. Даимлер је најавио да ће стећи 25 одсто италијанског произвођача мотоцикала MV Agusta за необјављену накнаду. [7] MV Holding је у децембру 2017. године купио 25% компаније MV Agusta од компаније Даимлер. [8]

3. августа 2015. године, Нокиа је објавила да је постигла договор о продаји свог одељења за дигиталне мапе Here конзорцијуму од три немачка произвођача аутомобила - BMW, Daimler AG и Volkswagen Group, за 2,8 милијарде евра . [9] Ово је виђено као показатељ да су произвођачи аутомобила заинтересовани за аутоматизоване аутомобиле.

Кинески произвођач аутомобила Geely преузео је 9,69% удела у компанији, путем подружнице, у фебруару 2018. године, чиме је постао највећи појединачни акционар компаније. [10]Geely је већ познат по власништву компаније Volvo Car Corporation. [11]

У фебруару 2021 године , Даимлер је рекао да планира да се преименује усвојивши име своје водеће марке, Mercedes-Benz, и Daimler Truck издвојити у засебну компанију . [12] [13]

Брендови

[уреди | уреди извор]
Највећа фабрика Даимлер (која производи аутомобиле Мерцедес-Бенз) налази се у Sindelfingen, у Немачкој.

Даимлер продаје аутомобиле под следећим брендовима широм света:

  • Мерцедес-Бенз аутомобили
    • Mercedes-Benz
    • Mercedes-AMG - Возила високих перформанси
    • Mercedes-Maybach
    • Maybach - производња је завршена 2012. године, [14] али ултра-врхунска С класа и ГЛС класа продају се као Мерцедес-МаибаMercedes-Maybach
  • Даимлер Труцкс
    • Комерцијална возила
    • Freightliner
    • Mercedes-Benz
    • Mitsubishi Fuso
    • Thomas Built Buses
    • Sterling Trucks
      • Western Star
      • BharatBenz
    • Компоненте
      • Alliance Truck Parts
      • Detroit Diesel
  • Даимлер аутобуси
    • Аутобуси Mercedes-Benz
    • Orion Bus Industries - затворен 2013. године
    • Setra
  • Mercedes-Benz комби возила
    • Mercedes-Benz (комби група)

Заједничка улагања и савези

[уреди | уреди извор]

Beijing Automotive Group

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2013. Даимлер је стекао 12% удела у Beijing Automotive Group Лтд , постајући први западни произвођач аутомобила који је имао удео у кинеској компанији. [15]

Даимлер сарађује са кинеском компанијом Beiqi Foton (подружницом БАИЦ-а) на производњи и изради камиона Auman. [16]

Denza

[уреди | уреди извор]

2010. године и Даимлер АГ створили су ново заједничко улагање Shenzhen BYD Daimler Technology Co., Ltd.. Заједничко улагање је 2012. покренуло нову марку Denza да би се специјализовало за електричне аутомобиле.

Fujian Benz

[уреди | уреди извор]

2007. Даимлер је створио заједничко улагање са Fujian Motors Group и China Motor Corporation и створио Fujian Benz (првобитно Fujian Daimler Automotive Co. ).

SsangYong Motors

[уреди | уреди извор]

Између 1990. и 2010. године, SsangYong је склопио партнерство саDaimler-Benz-ом . Договор је био да SsangYong развије СУВ са Мерцедес-Бенз технологијом. Ово је наводно требало да омогући SsangYong да се учврсти на новим тржиштима, а да не мора да гради сопствену инфраструктуру (користећи постојеће Мерцедес-Бенз мреже), а да Мерцедесу даје конкуренцију на тада великом тржишту СУВ- а. [17] То је резултирало Musso, који је прво продао Мерцедес-Бенз, а касније SsangYong . [18]

СавезRenault-Nissan и Даимлер

[уреди | уреди извор]

7. априла 2010. године, руководиоци компаније Renault-Nissan , Carlos Ghosn и др Dieter Zetsche најавили су партнерство између ове три компаније. [19] Први плодови савеза у 2012. години укључују дељење мотора ( Infiniti Q50користи Мерцедес-ове дизел моторе) [20] и пререгистровани Renault Kangoo који се продаје као Mercedes-Benz Citan . [21]

Формула један

[уреди | уреди извор]

16. новембра 2009. године, Даимлер и Aabar Investments купили су 75,1% удела у Brawn GP (Даимлер држи 45,1%). Компанија је преименована у Mercedes GP са седиштем у Brackley-у у Великој Британији, а Ross Brawn-ом преосталим директором тима. Куповина компаније Бравн довела је до тога да је Даимлер фазно продао свој удео у McLaren, завршен 2011. Мерцедес је наставио да пружа спонзорство и моторе McLaren до 2014. године.

Пре сезоне 2011, Даимлер и Aabar купили су преосталих 24,9% удела у власништву менаџмент тима, у фебруару 2011. [22] У новембру 2012. Aabar продао је преостале акције, остављајући тим (преименован у Mercedes AMG Petronas F1 Теам) у потпуном власништву Даимлера. [23]

Даимлер такође поседује Mercedes AMG погонске агрегате високих перформанси који су, од Мерцедеса АМГ Петронас, од 2021. године испоручивали моторе Aston Martin, [24] Williams [25] и McLaren.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Reuss & Esslinger 2023, стр. 88.
  2. ^ а б в г д ђ „Daimler Annual Report 2021” (PDF). Mercedes-Benz Group. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 17. 11. 2022. 
  3. ^ „Benz & Cie. Eröffnet 1908 das Werk in Mannheim - Initiative Kulturgut Mobilität”. 
  4. ^ „Merger is 'a marriage made in heaven'”. BBC News. 7. 5. 1998. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 31. 7. 2015. 
  5. ^ „COMPANY NEWS; DAIMLER-BENZ AND CHRYSLER REVISE RATIO FOR STOCK SWAP”. The New York Times. 9. 6. 1998. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 7. 10. 2011. 
  6. ^ „DaimlerChrysler dawns”. CNN Money. 7. 5. 1998. Архивирано из оригинала 28. 3. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  7. ^ Daimler buys into Agusta as motorbike and car tech converge Архивирано 13 октобар 2015 на сајту Wayback Machine.
  8. ^ „MV holding: acquisitions and investments”. mvagusta.com. 2017-12-17. Архивирано из оригинала 17. 9. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018. 
  9. ^ „Nokia sells Here maps business to carmakers Audi, BMW and Daimler”. CNET. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2015. 
  10. ^ „Geely Founder Li Shufu is a New Shareholder of Daimler AG”. Cision PR Newswire. 24. 2. 2018. Архивирано из оригинала 2. 3. 2018. г. Приступљено 2. 3. 2018. 
  11. ^ Ohnsman, Alan. „Next Stop Unicorn? Daimler Leads $155 Million Round For Silicon Valley Electric Bus Maker Proterra”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 2018-09-20. 
  12. ^ Carey, Nick (3. 2. 2021). „Daimler to spin off truck unit, sharpen investor focus on Mercedes-Benz”. Reuters. Приступљено 4. 2. 2021. 
  13. ^ „Automaker Daimler to spin off trucks business, change name”. Yahoo Finance Canada. 3. 2. 2021. Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 4. 2. 2021. 
  14. ^ Schultz, Jonathan (16. 8. 2012). „At Last, the Maybach Is Priceless”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  15. ^ Bryant, Chris (1. 2. 2013). „Daimler takes stake in Chinese carmaker”. Financial Times. Архивирано из оригинала 13. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  16. ^ „Foton and Daimler in Truck Joint Venture”. ChinaAutoWeb.com. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2010. 
  17. ^ „Musso-Mercedes match was a rocky road - www.drive.com.au”. Drive.com.au. 2000-05-18. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2009-09-19. 
  18. ^ David Morley (2000-05-18). „Musso-Mercedes match was a rocky road”. Fairfax Media. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2011-03-21. 
  19. ^ Moffett, Sebastian (7. 4. 2010). „Daimler, Nissan, Renault Set Small-Car Cooperation”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 22. 6. 2015. г. Приступљено 7. 4. 2010. 
  20. ^ „Mercedes engines for new Infiniti Q50”. MSN Autos. 7. 2. 2013. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  21. ^ „Mercedes-Benz Citan (2013 – )”. Honest John. 18. 3. 2013. Архивирано из оригинала 26. 4. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  22. ^ Noble, Jonathan (28. 2. 2011). „Daimler completes team takeover”. Autosport. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 3. 3. 2011. г. Приступљено 28. 2. 2011. 
  23. ^ Kassem, Mahmoud (19. 11. 2012). „Aabar Sells Stake in Mercedes Formula One Team to Daimler”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  24. ^ Elizalde, Pablo (28. 3. 2013). „Force India to run F1 Mercedes engines from 2014 onwards”. Autosport. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  25. ^ Straw, Edd (30. 5. 2013). „Williams to use Mercedes engines from 2014 Formula 1 season”. Autosport. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mercedes-Benz_Group&oldid=27819500#2007—данас:_Daimler_AG”