Габријел Фаренхајт
| Габријел Фаренхајт | |
|---|---|
 Габријел Фаренхајт | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Данијел Габријел Фаренхајт |
| Датум рођења | 24. мај 1686. |
| Место рођења | Гдањск, Пољско-литванска заједница |
| Датум смрти | 16. септембар 1736. (50 год.) |
| Место смрти | Хаг, Низоземска република |
Данијел Габријел Фаренхајт (нем. Daniel Gabriel Fahrenheit; Гдањск, 24. мај 1686 — Хаг, 16. септембар 1736) је био немачки физичар и инжењер који је радио већи део свог живота у Холандској републици.[1] Фаренхајтова (°F) скала за мерење температуре названа је по њему.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Фаренхајт је рођен у Гдањску у Пољско-литванској заједници 24. маја 1686. године.[3] Фаренхајтови су били трговачка породица која се преселила из града ханзеатске лиге у пољски град. Фаренхајтов прадеда живео је у Ростоку, мада истраживања сугеришу да породица Фаренхајт потиче из Хилдесхајма.[4] Данијелов деда, Рајнхолд Фаренхајт фом Кнајпхоф преселио се из Кнајпхофа (Кенигсберг) у Гдањск и стационирао се тамо као трговац 1650. године. Отац Данијел Фаренхајт оженио се Конкордијом (девојачко презиме Рунге), ћерком из познате породице Шуман из Гдањска. Данијел Габријел био је најстарији од петоро деце Фаренхајтових који су преживели детињство (два сина и три ћерке).
Након случајне преурањене смрти својих родитеља, који су умрли од отровних печурки, Габријел је морао да се обучава за трговину у Русији. Међутим, његови интереси за природне науке проузроковали су да започне студије и експериментисања на том пољу. Након путовања Европом, 1717. године зауставио се у Хагу са стакларским занатом, продајући барометре, висинометре и термометре. Од 1718. године, предавао је хемију у Амстердаму, а члан Краљевског друштва постао је 1724. године. Фаренхајт је умро у Хагу.
Живини термометри
[уреди | уреди извор]
Данијел Фаренхајт је развио прецизне термометре. Своје прве термометре пунио је алкохолом, а касније је прешао на живу и направио још побољшања.
Фаренхајтова скала
[уреди | уреди извор]
Фаренхајт је морао да придружи скалу својим термометрима како би могао да их користи за бележење температуре. Његови најранији радови са температурним скалама били су базирни на три референтне тачке. Референтна тачка за ниске температуре била је најнижа температура која се могла остварити у лабораторијским условима тог времена: смеша воде, леда и амонијум хлорида [5]. Фаренхајт је дефинисао ту температуру као 0 °F (прибл. -17.8 °C). Следећа је била тачка мржњења воде, којој је дао вредност 32 °F. Коначно, дефинисао је температуру људског тела као 96°.
Касније, уз помоћ живиног термометра који је могао да мери више температуре, Фаренхајт је поправио своју скалу[6] тако да је завршна тачка била тачка кључања воде, коју је поставио за 212 °F. Са овом поправком, нормална температура људског тела се померила на 98 °F. Коначна Фаренхајтова скала има 180 степени, од тачке мржења до тачке кључања воде.
Фаренхајтова скала је била у широкој употреби у Европи пре преласка на целзијусову скалу. И даље се користи за свакодневна температурна мерења код обичног становништва у Сједињеним Државама, а ређе у Уједињеном Краљевству.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Daniel Gabriel Fahrenheit | Biography, Thermometer, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Daniel Gabriel Fahrenheit | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „This Month in Physics History”. www.aps.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-28.
- ^ Horst Kant, G.D. Fahrenheit / R.-A.F. de Réaumur / A. Celsius, 1984.
- ^ Fred Senese: Why isn't 0 °F the lowest possible temperature for a salt/ice/water mixture?, 2005 [1]
- ^ John H. Lienhard [2]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
