Пређи на садржај

Defense of the Ancients

С Википедије, слободне енциклопедије
Defense of the Ancients
Девелопер(и)Blizzard Entertainment
ПлатформеMicrosoft Windows
macOS
Излазак2003. године
Жанр(ови)MOBA

Defense of the Ancients, односно DotA, је мултиплејер онлајн мод за видео игру Warcraft III: Reign of Chaos и њену експанзију Warcraft III: The Frozen Throne, заснован на мапи Aeon of Strife за StarCraft. Циљ сваког тима је да уништи противнички ancient (јако чуване структуре на супротним угловима мапе). Играчи користе моћне једнице које се називаију хероји, савезничке хероје и компјутерски контролисане борце. Као и у свакој другој RPG игри, играчу расте ниво хероја и може помоћу злата да купи опрему за свог хероја.[1]

DotA је настала из прилагођене мапе „Aeon of Strife“ за StarCraft. Сценарио је развијен у сарадњи са светским уредником игре Reign of Chaos, а ажурирана је након објављивања експанзије игре, Тhe Frozen Throne. Било је много варијација оригиналног концепта, од којих је најпопуларнија DotA Allstars, која је на крају поједностављена у DotA. Мод је одржавало неколико аутора током развоја, а псеудонимни дизајнер познат као IceFrog одржава игру од средине 2000-их.

DotA је постала уобичајена игра за такмичење на неколико светских турнира, укључујући Blizzard Entertainment BlizzCon и World Cyber Games. Критичари су позитивно оценили DotA-у, и названа је једним од најпопуларнијих модова за игре свих времена. DotA се углавном наводи као најзначајнија инспирација за МОБА жанр. Амерички програмер видео игара Valvе је стекао права интелектуалне својине на DotA 2009. године како би развио франшизу, почевши од Dota 2 2013. године.

Гејмплеј

[уреди | уреди извор]

Defense of the Ancients супротставља два тима играча један против другог. Играчи у тиму Sentinel су смештени у југозападном углу мапе, а они у тиму Scourge на североистоку. Свака база је брањена кулама и јединицама које чувају главне стазе које воде до сваке базе. У центру сваке базе је Древни (Ancient), зграда која мора бити уништена да би се однела победа у игри.[2][3]

Сваки играч контролише једног хероја, моћну јединицу са јединственим способностима. У игри, играчи на свакој страни могу да изаберу једног у избору од више од стотину хероја, сваки са различитим способностима и тактичким предностима. Сценарио и темпо игре је веома тимски оријентисан; тешко је да један играч сам оствари победу за свој тим. DotA дозвољава учешће до највише десет играча, у формату пет против пет.[4][5] DotA нуди разне модове игре, које бира домаћин игре на почетку меча. Режими игре диктирају тежину, као и да ли играчи могу да изаберу свог хероја или им се додељује насумично. Многи режими игре се могу комбиновати, омогућавајући флексибилније опције играња.[6]

Пошто игра за фокус има јачања појединачних хероја, не захтева фокус на управљање ресурсима и изградњу базе које се налазе у већини традиционалних стратегија. Убијањем компјутерски контролисаних или неутралних јединица играч добија искуствене поене; играч прелази на наредни ниво када се акумулира довољно искуства. Подизање нивоа побољшава отпорност хероја и капацитет штете коју наноси, и омогућава играчима да унапреде чаролије или вештине.[7] Типично прикупљање ресурса за Warcraft III је замењено борбено оријентисаним новчаним системом; поред малог периодичног добијања злата, хероји зарађују злато тако што убијају или уништавају непријатељске јединице, структуре база и непријатељске хероје.[8] Ово ствара нагласак на „последњем ударцу“ да би се задао убијајући ударац, чиме се добија злато и искуствени поени.[9] Коришћењем злата, играчи купују предмете да оснажују хероја и доносе им нове способности; постоји могућност комбиновања више предмета чиме се ствара један засебан моћнији предмет. Куповина одређених предмета, који одговарају нечијем хероју је важан тактички елемент мода.[10]

Развој

[уреди | уреди извор]

Стратешка игра StarCraft компаније Blizzard Entertainment из 1998. године објављена је са уређивачем кампање који је омогућавао играчима да креирају прилагођене нивое, заједно са могућности сценариња развоја догађаја.[11] Једна таква прилагођена мапа била је Aeon of Strife. Уместо да контролишу више јединица и управљају зградама, играчи су контролисали једног хероја док су се борили против таласа надолазећих непријатеља.[12][13][14]

Након завршетка рада на игри StarCraft, Blizzard је 2002. објавио нову видео игру, Warcraft III: Reign of Chaos. Као што је био случај са Warcraft II: Tides of Darkness и StarCraft, Blizzard је укључио бесплатан уређивач света, што је алатка у оквиру игре која омогућава стварање нових мапа и соптвених мисија, које се могу играти на интернету са другим играчима преко платформе Battle.net. Warcraft III је такође садржао моћне херојске јединице чија снага је расла како су унапређивани на нови ниво (од 1 до 10) и херојске једнице су имале могућност да поседују ограничен број предмета који побољшавају њихове способности, док је World editor омогућавао креаторима мапа да креирају сопствене хероје.[15] Узимајући инспирацију из Aeon of Strife и користећи шире могућности World editor-а, модер Кајл 'Eulogizing' Сомер је направио прву верзију DotA (2003).[16] Хероји су сада могли да имају различите способности и да унапређују своје вештине и магијске предмете.[17] Након објављивања проширења Warcraft III: Reign of Chaos, The Frozen Throne, који је садржао нове функцијеWorld editor, Еул није ажурирао сценарио DotA и код мапе отвореним кодом.[15][18] Други креатори мапа направили су спин-оф DotA који је додао нове хероје, предмете и карактеристике. Међу DotA варијантама створеним након Еулове мапе била је DotA Allstars, коју су првобитно креирали и развили произвођачи прилагођених мапа Meian и Ragn0, који су узели најпопуларније хероје и укључили их у једну мапу.[15] У марту 2004, креатор мапа Стив 'Guinsoo' Фик преузео је контролу над развојем Allstars-а.[19] Фик је рекао да када је почео да развија Dota Allstars, није имао појма колико ће игра на крају постати популарна[20] Фик је додао систем рецепата за предмете како би опрема коју играч купује постајала јача, као и моћну појединачну јединицу Рошан (назван по називе кугле коју је Фик користио на куглању) коме је за пораз био потребан цео тим.[16]

Фик је користио Battle.net канал за ћаскање као место за окупљање DotA играча, али DotA Allstars није имао званичан сајт за дискусије и хостинг. Након тога, вође DotA Allstars клана, ТДА, предложили су да се направи наменска веб локација која би заменила различите онлајн алтернативе које су ретко ажуриране или непрописно одржаване. Члан ТДА Стив 'Pendragon' Мескон направио је званични сајт заједнице, dota-allstars.com.[21]

Пред крај Фиковог рада на мапи 2005. године, развој мапе је наставио Neichus, а затим IceFrog.[22][23] Нови аутор, IceFrog, додао је нове функције, хероје и исправке.[24] IceFrogг је у једном тренутку био веома повучен, одбијајући да даје интервјуе; једини доказ његовог ауторства био је налог е-поште израђивача мапа на званичном сајту и име означено на екрану за учитавање игре.[25] Оefense of the Ancients одржавана је преко званичних форума. Корисници су постављали идеје за нове хероје или предмете, од којих су неки укуључени у оквир мапе. IceFrog је брзо ажурирао мапу у складу са повратним информацијама чланова заједнице играча.[25] Мескон је одржавао dota-allstars.com, који је до маја 2009. имао преко 1.500.000 регистрованих корисника и преко милион јединствених посетилаца сваког месеца.[26] Месконова продаја домена Riot Games-у поделила је DotA заједницу,[27] и IceFrog је најавио нови званични сајт, playdota.com, и наставио је развој игре.[28]

Будући да Warcraft III прилагођене игре немају ниједну од функција дизајнираних да побољшају квалитет игре (уклапање играча на основу брзине везе, итд.), коришћени су различити програми за одржавање DotA. Спољни алати су пинговали локације играча, а партије игре су могле да се играју по месту регије играча.[29] Кланови и комитети као што је ТДА одржавали су своју званичну листу правила и прописа, а играчи су могли бити избачени из игре тако што су стављени на „списак блокираних“ (банлиста).[29] Иако је био све популарнији, DotA Allstars је остао ограниченог домашаја, јер је прилагођена мапа за Warcraft III, ослањајући се на мануелно повезивање, ажурирања и такође не садржи упутства за игру.[30]

Пријем и наслеђе

[уреди | уреди извор]
Три најбоља финалиста са првог шампионата Светских сајбер игара у одбрани древних

Computer Gaming World је представио DotA Allstars у прегледу нових мапа и модова за Warcraft II 2004,[31] а у наредним годинама DotA Allstars је постао сталница на еспорт турнирима. Њена префињена игра и висок ниво вештине учинили су игру изузетно популарном у такмичарском окружењу.[32] Дебитовао је на Близзардовој конвенцији БлиззЦон 2005.[33] DotA Allstars је била играна на Светским сајбер играма у Малезији и Сингапуру почевши од 2005. и на Светском сајбер игара Азијском првенству, од сезоне 2006.[34] Defense of the Ancients била је једна од игара које су игране на међународно признатој аматерској лиги Cyberathlete Amateur лиге и CyberEvolution лиге.[35] Када се сценарио појавио на Светском првенству у е-спорту 2008.[36][37] Оливер Парадиз, менаџер такмичења, приметио је да је игра изабрана због високог нивоа подршке заједнице и њене привлачности широм света.[38] Екстремно поједностављење формуле жанра стратегије у реалном времену довело је до тога да игра постане доступнија играчима који су уживали у спектаклу битака карактеристичних за жанр, али нису желели да се изборе са захтевима покушаја да контролишу сваки део искуства.[39]

DotA је била изузетно популарна у многим деловима света, посебно у Европи и Азији.[40] На Филипинима и Тајланду играла се колико и игра Counter-Strike (серија видео-игара).[41][42] Такође је била популарна у Шведској и другим северноевропским земљама, где је песма „Vi sitter i Ventrilo och spelar DotA“ шведског музичара Басхантера, директно инспирисана игром, заузела првих десет топ листа синглова у Шведској, Норвешкој и Финској.[43][44] ЛАН турнири су били главни део светске игре,[45] укључујући турнире у Шведској и Русији; међутим, због недостатка ЛАН турнира и шампионата у Северној Америци, неколико тимова се распало.[41]

Мајкл Волбриџ, који је 2008. писао за Gamasutra, изјавио је да је DotA „вероватно најпопуларнији и најзаступљенији бесплатни, неподржани мод за игре на свету“.[46] Указујући на јаку заједницу изграђену око игре, Волбриџ је навео да је DotA показала да је заједница много лакше одржава игру заједнице, а ово је једна од највећих предности мапа. Бивши новинар о игрицама Лук Смит назвао је DotA „врхунским стратегијоом“.[47] Близзард је указао на DotA као пример онога што наменски креатори мапа могу да креирају користећи алате програмера.[48]

Defense of the Ancients је утицала на подстицање развоја жанра видео-игара МОБА.[49][50][51][52] Игра је такође утицала на игру Demigod објављену 2009.[53]

Фик је наставио да примењује многе механике и лекције које је научио из Defense of the Ancients на League of Legends.[54] Остали „DotA клонови“ укључују игре Heroes of Newerth,[55][56] и Heroes of the Storm компаније Blizzard Entertainment, који садржи низ хероја, укључујући хероје из Warcraft III.[57] МОБА дизајн који је популаризовала DotA такође се нашао у играма које су одступиле од перспективе мода одозго надоле, као што су пуцачине из трећег лица и платформе са бочним померањем.[49] DotA је такође била типична репутација МОБА жанра због непријатељског, токсичног понашања и тешке криве учења за нове играче.[58]

Франшиза

[уреди | уреди извор]

У октобру 2009. Валве је ангажовао IceFrog да предводи тим за развој самосталног наставка Defense of the Ancients, Dota 2.[59][60] Гејмјплеј је сличан DotA. DotA 2 такође има подршку на платформи Steam, где је доступно приказивање резултата и успеха играча у игри, са намером да нагласи и подржи повезивање унутар заједнице играча.[61] Промовисање игре, маркетиншка кампања и сам заштитни знак, у својсту франшизе корпорације Valve, је правно оспориле корпорације Riot Games и Blizzard Entertainment.[62] Правни спор је уступљен у мају 2012, када је Valve добио франшизинг права за комерцијалну употребу жига, док је некомерцијална употреба остала доступн за јавност.[63] Dota 2 је званично објављена у јулу 2013.[64][63]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tok, Kevin (25. 01. 2006). „Defense of the Ancients 101, Page 2”. GotFrag. Архивирано из оригинала 24. 01. 2009. г. Приступљено 4. 08. 2007. 
  2. ^ „Learn Dota”. PlayDota. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2010. 
  3. ^ Lodaya, Punit (9. 2. 2006). „DotA: AllStars Part 1”. TechTree. Архивирано из оригинала 25. 6. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2007. 
  4. ^ Nair, Neha (30. 10. 2007). „Why Defense of the Ancients? (Pg. 1)”. GotFrag. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 1. 11. 2007. 
  5. ^ Chen, Mark; Xu, Ang (17. 8. 2017). „Defense of the Ancients”. Ур.: Mejia, Robert; Jaime Banks; Aubrie Adams. 100 Greatest Video Game Franchises. Rowman & Littlefield. стр. 34—35. ISBN 978-1-4422-7815-8. 
  6. ^ Tok, Kevin (25. 1. 2006). „Defense of the Ancients 101”. GotFrag. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2007. 
  7. ^ Tok, Kevin (25. 1. 2006). „Defense of the Ancients 101, Page 2”. GotFrag. Архивирано из оригинала 24. 1. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2007. 
  8. ^ Lodaya, Punit (9. 2. 2006). „DotA: AllStars Part 2: What Do I Do?”. TechTree. Архивирано из оригинала 22. 5. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2007. 
  9. ^ Lo, Jaclyn (3. 4. 2008). „DotA 101: The Killing Blow”. GotFrag. Архивирано из оригинала 30. 6. 2009. г. Приступљено 26. 10. 2009. 
  10. ^ „PlayDotA.com Items Database”. PlayDotA.com. Архивирано из оригинала 2. 1. 2010. г. Приступљено 1. 3. 2007. 
  11. ^ Dulin, Ron (15. 4. 1998). „StarCraft for PC Review”. GameSpot. Архивирано из оригинала 14. 11. 2013. г. Приступљено 9. 1. 2008. 
  12. ^ Tok, Kevin (25. 1. 2006). „Defense of the Ancients 101”. GotFrag. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2007. 
  13. ^ Funk, John (2. 9. 2013). „MOBA, DOTA, ARTS: A brief introduction to gaming's biggest, most impenetrable genre”. Polygon. Архивирано из оригинала 5. 9. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  14. ^ Dean, Paul (14. 4. 2014). „The Story of DOTA; How a bastard mod became its own genre”. Eurogamer. Приступљено 17. 7. 2021. 
  15. ^ а б в Funk, John (2. 9. 2013). „MOBA, DOTA, ARTS: A brief introduction to gaming's biggest, most impenetrable genre”. Polygon. Архивирано из оригинала 5. 9. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  16. ^ а б Feak, Steve; Mescon, Steve (19. 3. 2009). „Postmortem: Defense of the Ancients”. Gamasutra. стр. 1—5. Архивирано из оригинала 7. 12. 2010. г. Приступљено 1. 4. 2009. 
  17. ^ Dean, Paul (14. 4. 2014). „The Story of DOTA; How a bastard mod became its own genre”. Eurogamer. Приступљено 17. 7. 2021. 
  18. ^ Waldbridge, Michael (30. 5. 2008). „The Game Anthropologist: Defense of the Ancients: An Underground Revolution”. GameSetWatch. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 20. 1. 2009. 
  19. ^ Staff (18. 2. 2008). „Vida: El top 5”. El Universo (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 14. 6. 2009. г. Приступљено 1. 7. 2008. 
  20. ^ Perez, Daniel (16. 1. 2009). „Previews; We talk with new developer Riot Games about its strategy/RPG hybrid and the lead designer's Warcraft roots.”. 1UP.com. Архивирано из оригинала 30. 11. 2011. г. Приступљено 7. 2. 2009. 
  21. ^ Feak, Steve; Mescon, Steve (19. 3. 2009). „Postmortem: Defense of the Ancients”. Gamasutra. стр. 1—5. Архивирано из оригинала 7. 12. 2010. г. Приступљено 1. 4. 2009. 
  22. ^ Funk, John (2. 9. 2013). „MOBA, DOTA, ARTS: A brief introduction to gaming's biggest, most impenetrable genre”. Polygon. Архивирано из оригинала 5. 9. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  23. ^ Boluk, Stephanie; LeMieux, Patrick (2017). Metagaming: playing, competing, spectating, cheating, trading, making, and breaking videogames. Electronic mediations. Minneapolis London: University of Minnesota Press. стр. 238. ISBN 978-0-8166-8716-9. 
  24. ^ Dean, Paul (14. 4. 2014). „The Story of DOTA; How a bastard mod became its own genre”. Eurogamer. Приступљено 17. 7. 2021. 
  25. ^ а б Walbridge, Michael (12. 6. 2008). „Analysis: Defense of the Ancients – An Underground Revolution”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  26. ^ Nair, Neha (28. 4. 2009). „Interview with Pendragon, The future of DotA-Allstars.com”. Dota-Allstars.com. Архивирано из оригинала 19. 5. 2009. г. Приступљено 15. 5. 2009. 
  27. ^ Chen, Mark; Xu, Ang (17. 8. 2017). „Defense of the Ancients”. Ур.: Mejia, Robert; Jaime Banks; Aubrie Adams. 100 Greatest Video Game Franchises. Rowman & Littlefield. стр. 34—35. ISBN 978-1-4422-7815-8. 
  28. ^ IceFrog (14. 5. 2009). „IceFrog.com: DotA Website News”. PlayDotA.com. Архивирано из оригинала 27. 8. 2009. г. Приступљено 15. 5. 2009. 
  29. ^ а б Walbridge, Michael (12. 6. 2008). „Analysis: Defense of the Ancients – An Underground Revolution”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  30. ^ Funk, John (2. 9. 2013). „MOBA, DOTA, ARTS: A brief introduction to gaming's biggest, most impenetrable genre”. Polygon. Архивирано из оригинала 5. 9. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  31. ^ Staff (1. 9. 2004). „WarCraft Maps Go Mod”. Computer Gaming World. Архивирано из оригинала 30. 5. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2007. 
  32. ^ Chen, Mark; Xu, Ang (17. 8. 2017). „Defense of the Ancients”. Ур.: Mejia, Robert; Jaime Banks; Aubrie Adams. 100 Greatest Video Game Franchises. Rowman & Littlefield. стр. 34—35. ISBN 978-1-4422-7815-8. 
  33. ^ Staff (2005). „Blizzcon '05 Tournaments”. Blizzard. Архивирано из оригинала 2. 7. 2007. г. Приступљено 5. 8. 2007. 
  34. ^ „About WCG Asian Championships”. World Cyber Games. 5. 8. 2006. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 19. 2. 2007. 
  35. ^ „CyberEvolution – Warcraft 3: Defense of the Ancients – Series 1”. Cevolved.com. Архивирано из оригинала 31. 8. 2006. г. Приступљено 19. 2. 2007. 
  36. ^ Banks, James (6. 1. 2008). „ESWC Gamelist”. SK Gaming. Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 2. 1. 2008. 
  37. ^ Saylor, Robby (14. 2. 2008). „Rwar and Slahser on Current Issues”. GotFrag. Архивирано из оригинала 25. 6. 2009. г. Приступљено 6. 3. 2008. 
  38. ^ Nair, Neha (18. 1. 2008). „ESWC interview, why DotA?”. GotFrag. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 7. 3. 2008. 
  39. ^ Johnson, Soren (мај 2013). „When Choice Is Bad”. Game Developer. св. 20 бр. 5. 
  40. ^ Chen, Mark; Xu, Ang (17. 8. 2017). „Defense of the Ancients”. Ур.: Mejia, Robert; Jaime Banks; Aubrie Adams. 100 Greatest Video Game Franchises. Rowman & Littlefield. стр. 34—35. ISBN 978-1-4422-7815-8. 
  41. ^ а б Nair, Neha (30. 10. 2007). „Why Defense of the Ancients? (Pg. 2)”. GotFrag. Архивирано из оригинала 1. 11. 2007. г. Приступљено 1. 11. 2007. 
  42. ^ Fahey, Mike (12. 2. 2009). „From Warcraft Obsession to Game Creation”. Kotaku. Архивирано из оригинала 26. 3. 2012. г. Приступљено 12. 9. 2009. 
  43. ^ „Basshunter – Vi sitter i Ventrilo och spelar DotA”. Norwegiancharts.com. Hung Medien. Архивирано из оригинала 26. 8. 2009. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  44. ^ „Bass hunter – Vi sitter i Ventrilo och spelar DotA”. Finnishcharts.com. Hung Medien. Архивирано из оригинала 29. 12. 2008. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  45. ^ Nair, Neha (18. 1. 2008). „ESWC interview, why DotA?”. GotFrag. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 7. 3. 2008. 
  46. ^ Walbridge, Michael (12. 6. 2008). „Analysis: Defense of the Ancients – An Underground Revolution”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  47. ^ O'Connor, Frank; Smith, Luke (19. 2. 2008). „The Official Bungie Podcast”. Bungie. Архивирано из оригинала 11. 4. 2008. г. Приступљено 27. 2. 2008. 
  48. ^ Mielke, James (јул 2007). „Will Work for Vespene Gas; Ten minutes with StarCraft II lead producer Chris Sigaty”. Games for Windows: The Official Magazine (8). 
  49. ^ а б Funk, John (2. 9. 2013). „MOBA, DOTA, ARTS: A brief introduction to gaming's biggest, most impenetrable genre”. Polygon. Архивирано из оригинала 5. 9. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  50. ^ Minotti, Mike (1. 9. 2014). „The history of MOBAs: From mod to sensation”. VentureBeat. Архивирано из оригинала 20. 4. 2017. г. Приступљено 9. 9. 2020. 
  51. ^ Atkinson, Ryan (26. 3. 2018). „How Warcraft 3's modding community paved the way for League of Legends and Dota 2”. PCGamesN. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 6. 9. 2020. 
  52. ^ Sharkey, Mike (11. 8. 2010). „Evidence Mounting for a Valve Defense of the Ancients Game”. GameSpy. Архивирано из оригинала 18. 8. 2010. г. Приступљено 17. 11. 2010. 
  53. ^ Purchese, Rob (4. 3. 2008). „GPG "fairly certain" Demigod will make 08”. Eurogamer. Архивирано из оригинала 10. 8. 2011. г. Приступљено 5. 3. 2008. 
  54. ^ Perez, Daniel (16. 1. 2009). „Previews; We talk with new developer Riot Games about its strategy/RPG hybrid and the lead designer's Warcraft roots.”. 1UP.com. Архивирано из оригинала 30. 11. 2011. г. Приступљено 7. 2. 2009. 
  55. ^ Ng, Keane (14. 7. 2009). „League of Legends Will Be Free to Play”. The Escapist. Архивирано из оригинала 26. 10. 2011. г. Приступљено 15. 7. 2009. 
  56. ^ Nguyen, Thierry (1. 9. 2009). „Clash of The DOTAs”. 1UP.com. Архивирано из оригинала 28. 11. 2011. г. Приступљено 21. 10. 2009. 
  57. ^ Andreadis, Kosta. „From Warcraft III to Heroes of the Storm, Talking Art and Blizzard's Long History with Samwise Didier”. AusGamers. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2019. 
  58. ^ Chen, Mark; Xu, Ang (17. 8. 2017). „Defense of the Ancients”. Ур.: Mejia, Robert; Jaime Banks; Aubrie Adams. 100 Greatest Video Game Franchises. Rowman & Littlefield. стр. 34—35. ISBN 978-1-4422-7815-8. 
  59. ^ O'Conner, Alice (5. 10. 2009). „DotA Dev Joins Valve, Hints at Future Game”. Shacknews. Архивирано из оригинала 14. 4. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2009. 
  60. ^ Biessener, Adam (23. 10. 2010). „Valve's New Game Announced, Detailed: Dota 2”. Game Informer. Архивирано из оригинала 19. 8. 2012. г. Приступљено 16. 12. 2010. 
  61. ^ Onyett, Charles (8. 1. 2011). „Valve's Next Game”. IGN. Архивирано из оригинала 10. 1. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2011. 
  62. ^ Plunkett, Luke (10. 2. 2012). „Blizzard and Valve go to War Over DOTA Name”. Kotaku. Архивирано из оригинала 11. 2. 2012. г. Приступљено 24. 2. 2012. 
  63. ^ а б Reilly, Jim (11. 5. 2012). „Valve, Blizzard Reach DOTA Trademark Agreement”. Game Informer. Архивирано из оригинала 24. 7. 2012. г. Приступљено 12. 5. 2012. 
  64. ^ Hernandez, Patricia (9. 7. 2013). „Valve Finally "Releases" DOTA 2”. Kotaku. Архивирано из оригинала 17. 9. 2013. г. Приступљено 9. 7. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Defense_of_the_Ancients&oldid=28973737”