Пређи на садржај

Entoni Berdžes

С Википедије, слободне енциклопедије
Entoni Berdžes
Ime po rođenjuJohn Anthony Burgess Wilson
Druga imenaAnthony Burgess, John Burgess Wilson, Joseph Kell[1]
Datum rođenja(1917-02-25)25. februar 1917.
Mesto rođenjaHarperhi, Lankašir
 Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti22. novembar 1993.(1993-11-22) (76 god.)
Mesto smrtiLondon,
 Ujedinjeno Kraljevstvo
PrebivališteEnglesk
DržavljanstvoEnglesko
ZanimanjeNovelista, kritičar, kompozitor, dramaturg, scenarista, esejista, putopisac, radio komentator, prevodilac, lingvist, pedagog

Entoni Berdžes (engl. Anthony Burgess 25. 2. 1917 – 22. 11. 1993) bio je britanski romanopisac,[2] kritičar i kompozitor.[3] Takođe je bio aktivan kao libretista, pesnik, pijanista, dramaturg, scenarista, novinar, esejist, putopisac, govornik, prevodilac, lingvista i obrazovni radnik.

Rođen je u Harperhiju u blizini Mačenstera na severozapadu Engleske,[4] a veliki deo života je proveo u Jugoistočnoj Aziji, SAD i na Mediteranu.

Berdžesova proza uključuje tzv. malajsku trilogiju (The Long Day Wanes), o sumraku Britanskog carstva na Istoku; kvartet romana o Enderbiju, samotnom pesniku i njegovoj muzi; Nothing Like the Sun, klasičnu spekulativnu rekonstrukciju Šekspirovog ljubavnog života; kultno istraživanje prirode zla A Clockwork Orange; i remekdelo Earthly Powers, panoramsku sagu o 20. veku.

Berdžes je pisao kritičke studije o Džojsu, Hemingveju, Šekspiruu i Lovrencu, traktate o lingvistici Language Made Plain i A Mouthful of Air, te je bio plodan novinar, pišući na nekoliko jezika.

Preveo je i adaptirao Sirano de Beržeraka, Kralja Edipa i Karmen za teatar; napisao scenarije za mini-serije Isus od Nazareta i Mojsije zakonodavac; izmislio praistorijski jezik koji se govori u filmu Potraga za vatrom; i komponovao Sinfoni Melaju, Simfoniju (No. 3) u C-duru i operu Dablinska cvetanja.

Berdžes je isto tako komponovao preko 250 muzičkih radova. On je smatrao sebeo u jedankoj meri kompozitorom koliko i poscom, mada je imao znatno više uspeha u pisanju.[5]

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Berdžes je rođen u Kerisbruk ulici br. 91 u Harperhi, predgrađu Mančestera u Engleskoj, u katoličkoj porodici od oca Džozefa i majke Elizabete Vilson.[4] On je opisao svoje poreklo kao pripadnike niže srednje klase. Odrastao je tokom Velike depresije. Njegovi roditelji, koji su držali prodavnice, bili su prilično dobro stojeći, pošto je potražnja za duvanskim i alkoholnim robama ostala konstantna. U detinjstvu je bio poznat kao Džek, Litl Džek i Džoni Igl.[6] Na njegovoj svetoj potvrdi dodato je ime Entoni i on je postao Džon Entoni Berdžes Vilson. On je počeo da koristi svoj književni pseudonim Entoni Berdžes po objavljivanju romana Vreme za tigra iz 1956. godine.[4]

Njegova majka Elizabeta umrla je u svojoj 30. godini života kod kuće 19. novembra 1918. godine, tokom pandemije gripa 1918. godine. Uzroci smrti navedeni u njenoj posmrtnici bili su grip, akutna pneumonija i zatajenje srca. Njegova sestra Mjuriel umrla je četiri dana ranije 15. novembra od gripa, bronho-pneumonije i zatajenja srca, u svojoj osmoj godini.[7] Berdžes je verovao da ga njegov otac, Džozef Vilson, prezirao, jer je preživeo vreme kada nije bilo spasa njegovoj majci i sestri.[8]

Nakon smrti njegove majke, Berdžesa je uzgajala njegova tetka po majci, En Bromli u Krampsalu zajedno sa njene dve ćerke. Tokom tog vremena, Berdžesov otac radio je kao knjigovođa na stočnoj pijaci tokom dana, a uveče je svirao klavir u javnoj kući u Majls Platingu.[6] Nakon što se njegov otac oženio gazdaricom gostionice, Margaret Dvajer, 1922. godine, Berdžes je živeo sa svojim ocem i maćehom.[9] Do 1924. godine porodica je imala prodavnice duvana i alkoholnih pića na četiri lokacije.[10] Berdžes je kao dete nakratko bio zaposlen u duvanskoj radnji.[11] Dana 18. aprila 1938. godine, Džozef Vilson umro je od zatajenja srca, plevrita i gripe u svojoj 55. godini, ne ostavljajući Entoniju nasledstvo uprkos očiglednog poslovnog uspeha.[12] Njegova maćeha je umrla od srčanog udara 1940. godine.[13]

Berdžes je o svom uglavnom samotnjačkom detinjstvu rekao: „Ja sam bio bilo destruktivno progonjen ili ignorisan. Bio sam preziran... Odrpani dečaci u bandama su se ustremljivali na dobro odevene dečake poput mene.”[14] Berdžes je pohađao Osnovnu školu Sv. Edmund pre nego što je prešao u Memorijalnu osnovnu školu biskupa Bilsbora, obe od kojih su katoličke škole, u četvrti Mos Sajd.[15] On je kasnije je pisao: „Kada sam ja išao u školu, ja sam mogao da čitam. U osnovnoj školi u Mančesteru, koju sam pohađao, većina dece nije mogla da čita, tako da sam ... bio malo odvojen, prilično drugačiji od ostalih.”[16] Dobre ocene rezultirale su mestom na Ksaverijan koledžu (1928–37).[4]

  1. ^ David 1973, стр. 181.
  2. ^ See the essay "A Prophetic and Violent Masterpiece" by Theodore Dalrymple in "Not With a Bang but a Whimper" (2008), pp. 135–149.
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 139. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ а б в г Ratcliffe, Michael (2004), „Wilson, John Burgess [Anthony Burgess] (1917–1993)”, Oxford Dictionary of National Biography (online изд.), Oxford University Press, Приступљено 20. 6. 2011 
  5. ^ "Burgess... the Composer", The International Anthony Burgess Foundation (IABF).
  6. ^ а б Lewis 2002, стр. 67
  7. ^ Lewis 2002, стр. 62
  8. ^ Lewis 2002, стр. 64
  9. ^ Lewis 2002, стр. 68
  10. ^ Lewis 2002, стр. 70.
  11. ^ Summerfield, Nicholas (decembar 2018). „Freedom and Anthony Burgess”. The London Magazine. December/January 2019: 64—69. 
  12. ^ Lewis 2002, стр. 70–71.
  13. ^ Lewis 2002, стр. 107.
  14. ^ Lewis 2002, стр. 53–54
  15. ^ Lewis 2002, стр. 57
  16. ^ Lewis 2002, стр. 66
  • Biswell, Andrew (2006), The Real Life of Anthony Burgess, Picador, ISBN 978-0-330-48171-7 
  • Boytinck, Paul. Anthony Burgess: An Annotated Bibliography and Reference Guide.. New York, London: Garland Publishing, xxvi, 349 pp. Includes introduction, chronology and index. . 1985. ISBN 9780824091354.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Burgess, Anthony (1982), This Man And Music, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-008964-8 
  • David, Beverley (jul 1973), „Anthony Burgess: A Checklist (1956–1971)”, Twentieth Century Literature, 19 (3): 181—88, JSTOR 440916 
  • Lewis, Roger (2002), Anthony Burgess, Faber and Faber, ISBN 978-0-571-20492-2 
  • Asprey, Matthew (2009), „Peripatetic Burgess” (PDF), End of the World Newsletter (3), Архивирано из оригинала (PDF) 14. 08. 2014. г., Приступљено 31. 8. 2013 

Izabrane studije

[уреди | уреди извор]

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]