Eudikotiledone
| Eudikotiledone Vremenski raspon: Donja kreda - sadašnjost
| |
|---|---|
| |
| Primula hortensis, eudikotiledona biljka | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus (APG IV) | |
| |
Eudikotiledone ili eudikotide (lat. Eudicotidae) su monofiletska grana cvetnica koje su ranije označavane kao trikolpate ili nemagnolidne dikotiledone. Ovaj botanički termin su prvi uveli evolucijski botaničar James A. Doyle i paleobotaničar Carol L. HottonHotton, 1991, da bi naglasili kasniju evolucijsku divergenciju trikolpatnih dikotiledona od ranijih, manje specijaliziranih, dikotiledona.[1]
Bliski odnosi među cvetnica sa trikolplatnim polenom su prvobitno viđeni u morfološkim studijama zajedničkih izvedenih svojstava. Ove biljke imaju izrazitu zajedničku osobinu u polenovim zrnima sa tri pločice ili žleba, paralelnim sa polarnom osom. Kasniji molekulsko-biološki dokazi su potvrdili genetičku osnovu za evolucijske odnosa među cvetnicama sa trobridim polenom i dva kotiledona. Termin znači "prave dikodiledone", jer obuhvataju većinu biljaka koje su uključene u dvokotiledone i imaju fenotipska obilježja dikotiledona. Izraz "eudikotile(done)" je naknadno široko usvojen u botanici da se imenuje jedana od dva najveća grane semenjača (čine preko 70% od vrsta ove grupe), a monokotiledone su druga grana. Preostale cvetnica se ponekad nazivaju bazne cvjetnice ili paleodikotiledone, ali ovi termini nisu široko ili dosledno usvojeni, jer se ne odnose na monofiletsku grupu.[2][3]
Drugo ime za eudicotiledone je trikolpate, naziv koji se odnosi na rebrastu strukturu polena. Članovi grupe imaju trikolpatni polen, ili oblike koji su iz toga proizašli. Ovakav polen ima tri ili više pora, koje se nalaze u brazdi zvanoj kolpa. Nasuprot tome, većina drugih semenjača (koji je golosemenjače, jednokotiledone i paleodikotiledone) proizvodi monobrazdni polen, sa jednom porom u različito orijentisanom utoru, zvanom sulkus. Neki botaničari preferiraju ime "trikolpates" da bi se izbegla konfuzija sa dikotioledonama – nemonofiletskom grupom.[4]
U eukotiledone se svrstavaju brojne poznate biljke i mnoge koje su uobičajene u ishrani, drveće i ukrasne biljke. Neki uobičajeni i poznati predstavnici su iz porodice suncokreta (Asteraceae), kao što su obični maslačak, u nezaboravak, kupus i drugi članovi porodice Brassicaceae, jabuka, ljutići, javori i makadamija. Većina lisnatog drveća sa srednjih nadmorskih visina takođe pripada eudikotilama, sa izuzecima kao što su drvenaste magnolije i tulipani koje pripadaju magnolidima i Ginkgo biloba , koja nije angiosperma.
Naziv "eudikotiledone" (množina) se koristi u APG sistemu, 1998. godine, i APG II sistemu, 2003, za klasifikaciju angiospermi. Odnosi se na kladus, monofiletsku grupu, koja uključuje većinu (bivših) dikotiledona.
Potpodela
[уреди | уреди извор]Eukotiledone se mogu podeliti u dve grupe:
- bazne eudikotiledone i
- jezgarne eudikotiledone.
Bazne su neformalni naziv za parapfletsku grupu. Jezgarne eudikotiledone su monofiletske grupa. Jedna studija iz 2010. Sugerira da se jezarne eudikotiledone mogu podeliti u dva ogranka: Gunnerales i "Pentapetalae", koja obuhvata sve preostale jezgarne eudikotile.
Pentapetalae se dele u tri kladusa:
- Dilleniaceae
- "Super-rosidni" ogranak koji obnuhvata Saxifragales, Vitales i Rosidae (APG III sistem Vitales uključuje u roside)
- "Superasteridni" ogranak sa redovima Santalales, Berberidopsidales, Caryophyllales i Asterales.
Unutar jezgarni eudikotiledona, najveća je grupa "rosida" (sa prefiksom eu− = prave, istinske) i "asteride" (jezgarni prefiks eu−).
Podelu eudikotiledona prikazuje sledeći kladogram:[5]
| Eudikotiledone |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
U nastavku je detaljnija analiza koja u svakoj grani prikazuje neke zaboravljen porodice i rodove (neraspoređeni rodovi nisu pomenuti):
- Kladus Eudikotoledone
- Porodica Buxaceae [+ porodica Didymelaceae]
- Porodica Sabiaceae
- Porodica Trochodendraceae [+ porodica Tetracentraceae]
- Red Ranunculales
- Red Proteales
- Kladus Jezgarne eudikotiledone
- Porodica Aextoxicaceae
- Porodica Berberidopsidaceae
- Porodica Dilleniaceae
- Red Gunnerales
- Red Caryophyllales
- Red Saxifragales
- Red Santalales
- Kladus Roside
- Porodica Picramniaceae
- Porodica Vitaceae
- Red Geraniales
- Red Myrtales
- Kladus Euroside I
- Porodica Zygophyllaceae [+ porodica Krameriaceae]
- Porodica Huaceae
- Red Celastrales
- order Malpighiales
- Red Oxalidales
- Red Fabales
- Red Rosales
- Red Cucurbitales
- Red Fagales
- Kladus Euroside II
- Porodica Tapisciaceae
- Red Brassicales
- Red Crossosomatales
- Red Malvales
- Red Sapindales
- Kladus Asteride
- Kladus Euasteride I
- Porodica Boraginaceae
- Porodica Icacinaceae
- Porodica Oncothecaceae
- PorodicaVahliaceae
- Red Garryales
- Red Solanales
- Red Gentianales
- RedLamiales
- Kladus Euasteride II
- Porodica Bruniaceae
- Porodica Columelliaceae [+ porodica Desfontainiaceae]
- PorodicaEremosynaceae
- Porodica Escalloniaceae
- Porodica Paracryphiaceae
- PorodicaPolyosmaceae
- PorodicaSphenostemonaceae
- Porodica Tribelaceae
- Red Aquifoliales
- Red Apiales
- Red Dipsacales
- Red Asterales
Napomena: "+ ...." = opcija, kao odvojak prethodne porodice.[6][7][8]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Endress, Peter K. (2002). „Morphology and Angiosperm Systematics in the Molecular Era”. Botanical Review. Structural Botany in Systematics: A Symposium in Memory of William C. Dickison. New York: New York Botanical Garden Press. 68 (4): 545—570. ISSN 0006-8101. JSTOR 4354438. doi:10.1663/0006-8101(2002)068[0545:maasit]2.0.co;2.
- ^ Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7.
- ^ Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8.
- ^ (Judd & Olmstead 2004).
- ^ Based on:
Stevens, P.F. (2001). „Trees”. Angiosperm Phylogeny Website. Архивирано из оригинала 21. 05. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2014.
Stevens, P.F. (2001). „Eudicots”. Angiosperm Phylogeny Website. Приступљено 17. 11. 2014. - ^ Moore, Michael J.; Soltis, Pamela S.; Bell, Charles D.; Burleigh, J. Gordon & Soltis, Douglas E. (2010). „Phylogenetic analysis of 83 plastid genes further resolves the early diversification of eudicots”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (10): 4623—4628. PMC 2842043
. PMID 20176954. doi:10.1073/pnas.0907801107.
- ^ Doyle, J. A. & Hotton, C. L. Diversification of early angiosperm pollen in a cladistic context. pp. 169–195 in Pollen and Spores. Patterns of Diversification (eds Blackmore, S. & Barnes, S. H.) (Clarendon, Oxford, 1991)
- ^ Walter S. Judd and Richard G. Olmstead (2004). „A survey of tricolpate (eudicot) phylogenetic relationships”. American Journal of Botany. 91 (10): 1627—1644. PMID 21652313. doi:10.3732/ajb.91.10.1627.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Doyle, J. A. & Hotton, C. L. Diversification of early angiosperm pollen in a cladistic context. pp. 169–195 in Pollen and Spores. Patterns of Diversification (eds Blackmore, S. & Barnes, S. H.) (Clarendon, Oxford, 1991).
- Walter S. Judd and Richard G. Olmstead (2004). „A survey of tricolpate (eudicot) phylogenetic relationships”. American Journal of Botany. 91 (10): 1627—1644. PMID 21652313. doi:10.3732/ajb.91.10.1627. (full text Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2009) )
- Eudicots in Stevens, P. F. (2001 onwards). Angiosperm Phylogeny Website. Version 7, May 2006.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- full text Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2009) )
- Eudicots*Angiosperm Phylogeny Website. Version 7, 2006.
- Eudicots Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2013), Tree of Life Web Project
- Dicots Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015) Plant Life Forms
