Евролига у кошарци
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Тренутна сезона или такмичење:![]() | |
![]() | |
Спорт | Кошарка |
---|---|
Основана | 14. децембар 1957. |
Председник | Дејан Бодирога |
Број тимова | 18 |
Конфедерација | ФИБА Европа |
Нижи степен | Еврокуп |
Највише титула | ![]() |
Тренутни првак | ![]() |
Веб-сајт | euroleague |
Евролига (енгл. EuroLeague) најјаче је и најважније клупско професионално кошаркашко такмичење у Европи. У њему учествује велики број клубова из већине земаља Европе. Такмичењем управља УЛЕБ, удружење европских професионалних лига. Клубови из Израела, чија је цела територија у Азији, такође учествују у овом такмичењу.
Историја
[уреди | уреди извор]У досадашњој историји Евролига је пуно променила како концепт тако и систем такмичења. У почетку су најбољи тимови из већине земаља учествовале у њој. Тада је првацима држава било гарантовано место. Међутим са великим упливом финансија у спорт, тако је кошарка постала игра у којој је новац заузимао веома битно место. Из тих разлога квалитет се концентрисао углавном у финансијски јаким земљама или веома талентованим. Зато су поједине земље добиле више од једног представника, а у новије време поједини представници на основу својих добрих сезона у континуитету су потписали уговоре са Евролигом.
Један од шесторице оснивача био је Бора Станковић.[1]
Називи такмичења
[уреди | уреди извор]- ФИБА ера (1958—2001):
- ФИБА Куп европских шампиона (1958—1991)
- ФИБА Евролига (1991—2000)
- ФИБА Супролига (2000—2001)
- УЛЕБ и ЕКА ера (2000—данас):
- Евролига (2000—данас)
Формат такмичења
[уреди | уреди извор]Лига броји 18 клубова. Први део такмичења игра се по двокружном бод систему у 34 кола. Осам најбољих тимова из првог дела такмичења пролазе у четвртфинале и упарују се по систему 1—8, 2—7, 3—6, 4—5. Четвртфинале се игра у серијама на 3 добијене утакмице по формату 2—2—1, а предност домаћег терена има екипа која је остварила бољу позицију у првом делу такмичења. Победници четвртфиналних серија пласирају се на фајнал фор. Победник фајнал фора добија титулу првака Европе. Сваке године се финални турнир одржава у другом граду.
Клубови у сезони 2024/25.
[уреди | уреди извор]А лиценца
[уреди | уреди извор]Почев од сезоне 2009/10. одређеном броју клубова додељује се тзв. А лиценца која им обезбеђује вишегодишње наступе у Евролиги независно од услова потребних за Б лиценцу. Међутим, ови тимови морају да испуне неке друге критеријуме како би могли да добију А лиценцу. Поред резултата остварених у националним и УЛЕБ-овим такмичењима, вреднују се и комерцијални и инфраструктурни критеријуми попут прихода од ТВ права, посете на утакмицама и капацитета дворана. Пред сезону 2015/16. на снагу је ступило правило по коме А лиценцу могу имати максимално три клуба из једне земље.
Клубови који тренутно имају А лиценцу
[уреди | уреди извор]ЦСКА Москва (2009—)
Реал Мадрид (2009—)
Барселона (2009—)
Олимпијакос (2009—)
Макаби Тел Авив (2009—)
Панатинаикос (2009—)
Фенербахче Улкер (2009—)
Анадолу Ефес (2009—)
Саски Басконија (2009—)
Жалгирис (2009—)
Олимпија Милано (2012—)
Клубови који су изгубили А лиценцу
[уреди | уреди извор]Виртус Рома (2009—2011)
Монтепаски Сијена (2009—2014)
Малага (2009—2015)
Проком Гдиња (2011—2013)
Хале
[уреди | уреди извор]Клуб који спортским резултатима заслужи играње у Евролиги мора да испуни и минималне захтеве по питању хале у којој игра. Минимални број седишта у хали је 5000, за све евролигашке клубове. Додатно, клубови који желе да имају А лиценцу морају да играју у хали од минимум 10.000 места.[2]
Сва финала Евролиге
[уреди | уреди извор]Успешност клубова
[уреди | уреди извор]Поз. | Клуб | Победник | Финалиста |
---|---|---|---|
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
Успешност по државама
[уреди | уреди извор]Поз. | Држава | Победник | Финалиста |
---|---|---|---|
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
|||
![]() |
Појединачне награде Евролиге
[уреди | уреди извор]Сваке сезоне Евролига проглашава најбоље појединце у следећим категоријама:
- Најкориснији играч сезоне
- Најкориснији играч фајнал фора
- Најкориснији играч месеца
- Најкориснији играч кола
- Најбољи стрелац (Трофеј Алфонсо Форд)
- Тренер године (Награда Александар Гомељски)
- Најбољи одбрамбени играч
- Звезда у успону
- Идеални тим
Види још
[уреди | уреди извор]- Укупна табела Евролиге
- УЛЕБ ранг листа европских националних кошаркашких лига
- Ранг листа европских кошаркашких клубова
- Фајнал фор Евролиге
- Појединачни рекорди Евролиге
- Утакмице „НБА против Евролиге“
- Јуниорски турнир Евролиге
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Шест деценија испуњених српским подвизима („Политика”, 18. фебруар 2018)
- ^ http://www.euroleague.net/rs/47719/84bd1f8d-134d-42a0-a8ee-cd688d29aaa2/301/filename/2013-2014-el-bylaws.pdf
- ^ „ECA Shareholders Executive Board announces decisions regarding 2019-20 and 2020-21 seasons”. euroleaguebasketball.net. 25. 5. 2020. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Евролига у кошарци на веб-сајту Facebook
- Евролига у кошарци на веб-сајту Instagram
- Евролига у кошарци на веб-сајту YouTube