Пређи на садржај

Василије Мицић

С Википедије, слободне енциклопедије
Василије Мицић
Мицић у дресу репрезентације 2024.
Лични подаци
Пуно име Василије Мицић
Надимак Васа
Датум рођења (1994-01-13)13. јануар 1994.(30 год.)
Место рођења Краљево, Србија, СР Југославија
Држављанство Србија
Породица Нина Мицић (сестра)
Висина 1,96 m
Информације о каријери
Тренутни клуб Шарлот хорнетси
Број 22
НБА драфт 2014. / 52. пик, 2. рунда
Одабрао: Филаделфија севентисиксерси
Проф. каријера 2010—данас
Позиција плејмејкер
Јуниорска каријера
2002—2006.
2006—2007.
2007—2010.
ОКК Београд
Црвена звезда
ФМП Железник
Сениорска каријера
Године Клуб
2010—2014. Мега Визура
2014—2016. Бајерн Минхен
2015—2016.Црвена звезда
2016—2017. Тофаш
2017—2018. Жалгирис
2018—2023. Анадолу Ефес
2023—2024. Оклахома Сити тандер
2024 Шарлот хорнетси
Репрезентативна каријера
 Србија

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com

Василије Мицић (Краљево, 13. јануар 1994) српски је кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера, а тренутно наступа за Шарлот хорнетсе.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Кошарком је значајније почео да се бави након пресељења у Београд и прошао је кроз млађе категорије ОКК Београда, Црвене звезде и ФМП-а. Од 2010. године прелази у екипу Мега Визуре у којој добија прве сениорске минуте и својом игром привлачи значајну пажњу кошаркашке јавности. Био је најкориснији играч финала Купа Радивоја Кораћа 2014. — првог финала у историји Мега Визуре, а приказао је сјајну игру током читавог завршног турнира.

На НБА драфту 2014. одабрали су га Филаделфија севентисиксерси као 52. пика[1], али су децембра 2020. права на њега прослеђена екипи Оклахома Сити тандер. У августу 2014. је потписао двогодишњи уговор, са опцијом продужетка на још једну сезону, са Бајерном из Минхена.[2] Крајем децембра 2015. вратио се у Србију и договорио сарадњу са Црвеном звездом.[3] У црвено-белом дресу у сезони 2015/16. освојио је Суперлигу Србије и Јадранску лигу. У сезони 2016/17. био је играч Тофаша.

Мицић као играч Жалгириса

Дана 15. јуна 2017. године потписао је двогодишњи уговор са Жалгирисом.[4] Са Жалгирисом је у сезони 2017/18. освојио оба национална трофеја (првенство и куп), али и треће место у Евролиги.

Дана 20. јуна 2018. године потписао је двогодишњи уговор са Анадолу Ефесом.

Проглашен је за најкориснијег играча Евролиге за сезону 2020/21.[5] Са Анадолу Ефесом је два пута узастопно освојио Евролигу у сезонама 2020/21. и 2021/22.[6][7] У истим сезонама је проглашен и за најкориснијег играча Фајнал фора Евролиге.[8][9]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Мицић на утакмици против Украјине на Европском првенству 2013.

Са репрезентацијом Србије за играче до 19 година освојио је сребрну медаљу на Светском првенству 2013. године. 2011. године окитио се сребрном медаљом и са селекцијом до 18 година на Европском првенству. За сениорски национални тим дебитовао је на Евробаскету 2013.

Приватан живот

[уреди | уреди извор]

Његова старија сестра је сноубордерка Нина Мицић.[10]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историјски успех Мегиних играча на драфту!”. bcmegabasket.net. Архивирано из оригинала 17. 07. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2014. 
  2. ^ „Мицић потписао за Бајерн”. novosti.rs. Приступљено 4. 8. 2014. 
  3. ^ „Мицић стигао у Београд: Дошао сам у најбољи клуб у Србији”. novosti.rs. Приступљено 28. 12. 2014. 
  4. ^ „Vasilije Micic signs with Zalgiris Kaunas”. Sportando.com. 15. 6. 2017. Архивирано из оригинала 19. 06. 2017. г. Приступљено 15. 6. 2017. 
  5. ^ „Vasa Micić MVP Evrolige!”. b92.net. 26. 5. 2021. 
  6. ^ „Micić popeo Efes na krov Evrope!”. b92.net. 30. 5. 2021. 
  7. ^ „Dominacija – Micić i Efes preko Reala odbranili krov Evrope!”. b92.net. 21. 5. 2022. 
  8. ^ „Vasa Micić je MVP!”. b92.net. 30. 5. 2021. 
  9. ^ „Vasa Micić ponovo MVP!”. sportklub.n1info.rs. 21. 5. 2022. [мртва веза]
  10. ^ „Vasa Micić – sestrin najveći navijač”. b92.net. 16. 9. 2017. Приступљено 16. 9. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]