Вајерштрасова теорема о екстремној вредности

Вајерштрасова теорема о екстремној вредности (Теорема о екстремној вредности) у математичкој анализи тврди да ако је функција f(x) непрекидна на затвореном интервалу [a,b], тада f(x) има максималну и минималну вредност на том интервалу најмање једном.
То јест, постоје бројеви c, и d у интервалу [a, b], такви да за свако x у [a, b] важи
Слабија верзија ове теореме је теорема о ограничнеости, која тврди да је f(x), ако је непрекидна на затвореном интервалу [a, b], ограничена на том интервалу. То јест, постоје бројеви l и L, такви да за свако x у [a, b] важи
Вајерштрасова теорема о екстремној вредности појачава теорему о ограничености тврдњом да не само да је функција ограничена, већ да има и најмању горњу границу као максимум, и највећу доњу границу као минимум.
Вајерштрасова теорема о екстремној вредности се користи у доказу Ролове теореме.
Доказ теореме
[уреди | уреди извор]Навешћемо доказ за максимум, а доказ за минимум је врло сличан. Такође, треба имати у иду да је цео доказ изведен у контектсту реалних бројева.
Прво доказујемо теорему о ограничености, која је корак у доказивању Вајерштрасове теореме о екстремној вредности. Основни кораци у доказу теореме о екстремној вредности су:
- Доказати теорему о ограничености.
- Наћи низ, такав да његова слика конвергира супремуму од f.
- Показати да постоји подниз који конвергира тачки унутар домена.
- Користити непрекидност да се покаже да слика низа конвергира супремуму.
Доказ теореме о ограничености
[уреди | уреди извор]Претпоставимо да f није ограничена. Тада, по Архимедовом својству реалних бројева, за свако m, постоји x унутар [a, b] такво да f(x) > m. Специјално, за свако k из N, постоји такво да f() > k. Ово дефинише низ . Како је [a, b] ограничено, по Болцано-Вајерштрасовој теореми, постоји конвергентан подниз {} од {}. Како је [a, b] затворен, {} конвергира неком x у [a, b]. Како је f(x) непрекидна на [a, b], знамо да f() конвергира ка f(x). Али, f() > > k за свако k, што имплицира да f() дивергира ка бесконачности, што је контрадикција. Следи да је f(x) ограничена одозго.
Доказ Вајерштрасове теореме о екстремној вредности
[уреди | уреди извор]Сада ћемо показати да f(x) има максимум унутар [a, b]. Према теореми о ограничености, f је ограничено одогзо, постоји c најмања горња граница (супремум) од f(x). Неопходно је наћи у [a, b] такво да . Нека је n природан број. Како је c најмања горња граница, није горња граница за f(x). Стога, постоји у [a, b] такво да < f(). Ово дефинише низ {}. Како је c горња граница за f(x), < f() ≤ c за свако n. Стога, {f()} конвергира ка c.
Болцано-Вајерштрасова теорема нам говори да {} постоји у {} такво да {} конвергира неком и, како је [a, b] затворен, је унутар [a, b]. Како је f(x) непрекидна на [a, b], {f()} конвергира ка f(). Али, {f()} је подниз {f()} који конвергира ка c, па . Тада је максимум f(x).
Примери
[уреди | уреди извор]Следећи примери показују зашто домен функције мора да буде затворен и ограничен.
Ограничен. f(x) = x дефиницана на није ограничена одозго.
Затворен. f(x) = x дефинисана на [0,1) никад не постиже своју најмању горњу границу, 1.
Тополошка формулација
[уреди | уреди извор]У општој топологији, Вајерштрасова теорема о екстремној вредности потиче из опште чињенице да је компактност очувана под непрекидношћу, и чињенице да је подскуп реалне праве компактан ако и само ако је и затворен и ограничен.