Fenilacetatna kiselina
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Fenilacetatna kiselina
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.002.862 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C8H8O2 | |
| Molarna masa | 136,15 g/mol |
| Gustina | 1,0809 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 76–77 °C |
| Tačka ključanja | 265.5 °C |
| Kiselost (pKa) | 4,31[1] |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Fenilacetatna kiselina (PAA, α-toluinska kiselina, benzensirćetna kiselina, alfa tolilna kiselina, 2-fenilacetatna kiselina) je organsko jedinjenje, koje sadrži fenilnu funkcionalnu grupu i karboksilnu funkcionalnu grupu. Ona je bela čvrsta materija neprijatnog mirisa. Zato što nalazi primenu u nedozvoljenoj proizvodnji fenilacetona (koji se koristi za proizvodnju met/amfetamina), ona je klasifikovana kao kontrolisana supstanca.
Priprema
[уреди | уреди извор]Ovo jedinjenje se može pripremiti hidrolizom benzil cijanida:[2][3]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Dippy, J. F. J.; Hughes, S. R. C.; Rozanski, A. (1959). „The dissociation constants of some symmetrically disubstituted succinic acids”. Journal of the Chemical Society. 1959: 2492—2498. doi:10.1039/JR9590002492.
- ^ Adams R.; Thal, A. F. (1922). „Phenylacetic acid”. Org. Synth. 2: 59.; Coll. Vol., 1, стр. 436
- ^ Wenner, W. (1952). „Phenylacetamide”. Org. Synth. 32: 92.; Coll. Vol., 4, стр. 760
Vidi još
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
