Fenoksimetilpenicilin
Изглед
Klinički podaci | |
---|---|
Prodajno ime | Acipen V, Apopen, Beepen-Vk, Beromycin |
Drugs.com | Monografija |
Način primene | Oralno |
Farmakokinetički podaci | |
Poluvreme eliminacije | 30 - 40 minuta |
Identifikatori | |
CAS broj | 87-08-1 |
ATC kod | J01CE02 (WHO), J01CE10 |
PubChem | CID 6869 |
DrugBank | DB00417 |
ChemSpider | 6607 |
KEGG | C08126 |
ChEBI | CHEBI:27446 |
ChEMBL | CHEMBL615 |
Hemijski podaci | |
Formula | C16H18N2O5S |
Molarna masa | 350,390 |
| |
| |
Fizički podaci | |
Tačka topljenja | 120—128 °C (248—262 °F) |
Fenoksimetilpenicilin je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 350,390 Da.[1][2][3][4]
Osobine
[уреди | уреди извор]Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 6 |
Broj donora vodonika | 2 |
Broj rotacionih veza | 5 |
Particioni koeficijent[5] (ALogP) | 0,9 |
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) | -3,0 |
Polarna površina[7] (PSA, Å2) | 121,2 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2005). „Inadvertent use of Bicillin C-R to treat syphilis infection--Los Angeles, California, 1999-2004”. MMWR. Morbidity and Mortality Weekly Report. 54 (9): 217—219. PMC 6820132 . PMID 15758893.
- ^ Gruchalla, R. S.; Pirmohamed, M. (2006). „Clinical practice. Antibiotic allergy”. The New England Journal of Medicine. 354 (6): 601—609. PMID 16467547. doi:10.1056/NEJMcp043986.
- ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
Категорија:Бета-лактамски антибиотици