Пређи на садржај

Ford B-Max

С Википедије, слободне енциклопедије
Ford B-Max
Преглед
Произвођач Форд
Производња2012. – 2017.
МонтажаКрајова, Румунија
Каросерија и шасија
КласаМинивен
Каросерија5 врата – мини MPV
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.4, 1.6 L
дизел 1.5, 1.6 L
Степен преноса5 степени (мануелни)
6 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање		2489
Дужина4077
Ширина1751
Висина1604
КонкуренцијаТојота версо-с
Хјундаи ix20
Кија соул
Фијат идеа
Ситроен Ц3 пикасо
Нисан ноут
Опел мерива
Шкода румстер.
Хронологија
ПретходникFord Fusion (Европа)
НаследникFord EcoSport / Ford Puma

Ford B-MAX (транскр. Форд б-макс) (енгл. Ford B-MAX) је аутомобил мали минивен који је производио амерички произвођач аутомобила Форд од 2012. до 2017. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Првобитно је представљен као концептни аутомобил на сајму аутомобила у Женеви 2011. године, а званично је представљен на Светском конгресу мобилне телефоније у Барселони 2012. године.[1] Заснован је на фијести шесте генерације, односно изграђен је на Фордовој глобалној Б платформи. Наследио је Форд фјужна. Главни конкуренти су му били: Тојота версо-с, Хјундаи ix20, Кија соул, Фијат 500Л, Ситроен Ц3 пикасо, Нисан ноут, Опел мерива и Шкода румстер.[2] Производио се у месту Крајови, у Румунији.[3]

Б-макс је најмањи Фордов минивен, који наставља „Ford Kinetic Design” стил, конструисан са задњим клизним вратима и без б-стуба. Карактеристичан предњи део возила садржи Фордов трапезоидни хладњак. Остали препознатљиви елементи дизајна укључују изражену графику предњих светала, линију прозора са карактеристичним пресеком иза задњих врата и истакнуте рубове на блатобранима.[3]

На европским тестовима судара, б-макс је 2012. године добио максималних пет звездица за безбедност.[4] Године 2013, осваја награду за најбољу и најисплативију куповину аутомобила у Европи − Аутобест.[5]

Необично за једну велику компанију, али овај модел није добио редизајн на средини производног циклуса како би повећао продају. Производња б-макса је окончана септембра 2017. године, услед смањене потражње за моделом, као и општег пада продаје минивен возила. Као најближи наследници су замишљени „екоспорт”, „фијеста актив” и „пума”, где се прелази са минивена на кросовер.[6]

Безбедност на Euro

NCAP креш тесту

Мотори

[уреди | уреди извор]
Спецификације[7]
Модел Тип мотора Запремина Снага Момент 0–100 km/h Брзина
Бензин
1.0 EcoBoost R3 999 cm³ 74 kW (99 КС) 170 Nm/1400 13,2 сек. 175 km/h
1.0 EcoBoost R3 999 cm³ 88 kW (118 КС) 200 Nm/1400 11,2 сек. 189 km/h
1.0 EcoBoost R3 999 cm³ 92 kW (123 КС) 170 Nm/1400 11,2 сек. 189 km/h
1.0 EcoBoost R3 999 cm³ 103 kW (138 КС) 180 Nm/1400 10,4 сек. 196 km/h
1.4 Duratec R4 1388 cm³ 66 kW (89 КС) 128 Nm/4200 13,8 сек. 171 km/h
1.6 Duratec TI-VCT R4 1596 cm³ 77 kW (103 КС) 150 Nm/4200 12,1 сек. 182 km/h
Дизел
1.5 Duratorq TDCi R4 1498 cm³ 55 kW (74 КС) 185 Nm/1700 16,5 сек. 158 km/h
1.6 Duratorq TDCi R4 1560 cm³ 71 kW (95 КС) 215 Nm/1750 13,9 сек. 174 km/h

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • унутрашњост
    унутрашњост

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ford B-MAX Debuts at 2012 Mobile World Congress” (на језику: енглески). autoevolution.com. Приступљено 29. 6. 2020. 
  2. ^ „Ford B-Max 1,0 EcoBoost 100 Trend” (на језику: српски). magazinauto.com. Приступљено 29. 6. 2020. 
  3. ^ а б „Форд б-макс” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 29. 6. 2020. 
  4. ^ „Euro NCAP тестови судара” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 29. 6. 2020. 
  5. ^ „Форд б-макс први у избору Аутобеста” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 29. 6. 2020. 
  6. ^ „Још једна жртва кросовера: Форд укида модел б-макс” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 29. 6. 2020. 
  7. ^ „Specs for all generations of Ford B-MAX” (на језику: енглески). auto-data.net. Приступљено 29. 6. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ford B-Max на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ford_B-Max&oldid=27826829”