Галапагос
| Archipiélago de Colón | |
|---|---|
 Острва Галапагос | |
| Географија | |
| Локација | Пацифик |
| Укупно острва | 14 |
| Површина | 8.010 km2 |
| Висина | 1.707 m |
| Највиши врх | Волф |
| Администрација | |
| Највећи град | Пуерто Бакверизо Морено |
ЕКВ | |
| Галапагос Islas Galápagos | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Острва Галапагос |
| Место | Galápagos Province, Еквадор |
| Координате | 0° 40′ 00″ Ј; 90° 33′ 00″ З / 0.6667° Ј; 90.55° З |
| Површина | 7.880 km2 (8,48×1010 sq ft) |
| Укључује |
|
| Критеријум | природна: vii, viii, ix, x |
| Референца | 1. |
| Упис | 1978. (2. седница) |
| Додатни упис | 2001. и 2003. |
| Угроженост | 2007–2010 |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1 |
Острва Галапагос (шп. Islas Galápagos, Archipiélago de Colón) су група од 14 већих вулканских острва и бројних мањих острва и стена у Тихом океану на око хиљаду километара од обале Јужне Америке. Овај архипелаг чини једну покрајину у Еквадору познату као покрајина Галапагос (шп. Galápagos Province). Површина острва је 8.010 km². Острва су брдовита, уздижу се до висине од 1.707 m и на њима се налази неколико активних вулкана. Главни језик на острвима је шпански. Острва имају нешто више од 25.000 становника.[1]
Прва забележена посета острвима догодила се случајно 1535. године, када је фратар Томас де Берланга, бискуп Панаме, био изненађен када је пронашао ову неоткривену земљу на путовању у Перу да арбитрира у спору између Франсиска Пизара и Дијега де Алмагра.[2] Берланга се на крају вратио у Шпанско царство и описао услове на острвима и животиње које су их насељавале. Група острва је приказана и названа „Insulae de los Galopegos“ (Острва корњача) на мапи Абрахама Ортелија „America Sive Novi Orbis“ објављеној 1570.[3] Прву грубу мапу острва направила је 1684. буканир Амброз Каули, који је поједина острва назвао по неким од својих колега гусара или по енглеским краљевима и племићима. Ова имена су коришћена у ауторитативним навигационим картама острва припремљеним током истраживања Бигла под вођством капетана Роберта Фицроја и у Дарвиновој популарној књизи Путовање Бигла. Нова независна Република Еквадор узела је острва од шпанског власништва 1832. године, а затим им је дала нова шпанска имена.[4] Старији називи остали су у употреби у публикацијама на енглеском језику, укључујући The Encantadas Хермана Мелвила из 1854. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Пет острва је насељено: Санта Круз (око 15.000 становника), Сан Кристобал (око 5.600), Изабела (око 950), Флореана (око 100) и Балтра (на коме се налази само аеродром).
Године 2006. на острвима је званично живело 19.184 становника. Сваких 10 година број становника се удвостручује, а многи су ту противзаконито.[5] До 2009. број становника се повећао на 25 - 30.000. Због атрактивног и јединственог биљног и животињског света острва је 2003. посетило око 80.000 туриста. Њихов транспорт и снабдевање оптерећује екосистем острва колико и стално становништво.
Главни град Галапагоса је Пуерто Бакверизо Морено.
Историја
[уреди | уреди извор]Први Европљанин који је стигао до Галапагоса био је шпански бискуп Панаме Томас де Берланга чији брод је овде залутао ношен ветровима 10. марта 1535. По студији из 1952. на острвима су пре тога боравили древни јужноамерички народи. Острва су први пут приказана на мапама из 1570. (Insulae de los Galopegos - острва корњача).
До раног 19. века острва су углавном користили енглески гусари за скровиште.
Прву научну мисију на Галапагос је 1790. довео сицилијански поморац Алесандро Маласпина. Подаци о овој експедицији нису сачувани.
Ловци на китове су уловили много корњача на Галапагосу због њихове масти. Корњаче су кориштене и као практичан извор хране на бродовима, јер су могле да опстану неколико месеци без хране. Ова пракса је значајно смањила њихов број и уништила неке врсте.
Еквадор је анектирао острва 12. фебруара 1832. Први гувернер је на острво Флореана довео групу робијаша. Ускоро су ту дошли занатлије и фармери.
Чарлс Дарвин и острва Галапагос
[уреди | уреди извор]Острва Галапагос су посебно позната по Чарлсу Дарвину који је ту пронашао инспирацију за своју теорију еволуције. Млади Дарвин је посетио четири острва од 15. септембра до 20. октобра 1835.. Брод „Бигл“ је тада на свом путовању око света пристао уз острва са намером да природњаци изуче геологију и биологију острва.
Дарвин је приметио да се оклопи корњача и врсте птица из фамилије Mimidae на различитим острвима разликују. Пред крај путовања претпоставио је да ови примери „подривају стабилност врста“.[6] По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице у ствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њу је представио у чувеном делу О пореклу врста (The Origin of Species).[7]
Новија историја
[уреди | уреди извор]За време Другог светског рата на острву Балтра деловала је америчка поморска и радарска база, која је после рата прешла под управу Еквадора. Галапагос је постао национални парк 1959. Националном парку припада 97,5% површине острва. Развој туризма је започет 1960-их.
УНЕСКО је острва Галапагос 1978. укључио на листу Светске баштине. Статус резервата биосфере Галапагос је добио 1985. Резерват је 2001. проширен на морску зону.
И данас су острва Галапагос лабораторија на отвореном у којој се може посматрати еволуција.
Клима
[уреди | уреди извор]Архипелаг углавном карактерише мешавина климе тропске саване и полусушне климе. Такође прелази у климу тропских прашума на северозападу.
| Клима острва Сан Кристобал, 1981–2010 нормале | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 29,2 (84,6) |
30,3 (86,5) |
30,5 (86,9) |
30,2 (86,4) |
29,2 (84,6) |
27,6 (81,7) |
26,4 (79,5) |
25,6 (78,1) |
25,7 (78,3) |
26,0 (78,8) |
27,0 (80,6) |
27,8 (82) |
27,96 (82,33) |
| Просек, °C (°F) | 26,1 (79) |
26,7 (80,1) |
26,7 (80,1) |
26,5 (79,7) |
25,9 (78,6) |
24,7 (76,5) |
23,5 (74,3) |
22,7 (72,9) |
22,8 (73) |
23,0 (73,4) |
23,9 (75) |
24,8 (76,6) |
24,78 (76,6) |
| Минимум, °C (°F) | 22,9 (73,2) |
23,1 (73,6) |
22,9 (73,2) |
22,8 (73) |
22,7 (72,9) |
21,7 (71,1) |
20,7 (69,3) |
19,8 (67,6) |
19,8 (67,6) |
20,0 (68) |
20,9 (69,6) |
21,7 (71,1) |
21,58 (70,85) |
| Количина падавина, mm (in) | 83,4 (3,283) |
107,4 (4,228) |
106,3 (4,185) |
94,9 (3,736) |
41,9 (1,65) |
32,5 (1,28) |
18,8 (0,74) |
9,8 (0,386) |
7,6 (0,299) |
11,0 (0,433) |
12,6 (0,496) |
51,5 (2,028) |
577,7 (22,744) |
| Дани са падавинама | 11 | 10 | 11 | 6 | 5 | 8 | 13 | 14 | 12 | 11 | 8 | 10 | 119 |
| Извор: World Meteorological Organization[8] | |||||||||||||
Следећа табела која одговара влажној 1969. години показује варијације падавина на различитим местима Санта Круз острва:
| Локација | Станица Чарлс Дарвин |
Девин фамра | Медија Луна |
|---|---|---|---|
| Висина | 6 m | 320 m | 620 m |
| Јануар | 23,0 mm | 78,0 mm | 172,6 mm |
| Фебруар | 16,8 mm | 155,2 mm | 117,0 mm |
| Март | 249,0 mm | 920,8 mm | 666,7 mm |
| Април | 68,5 mm | 79,5 mm | 166,4 mm |
| Мај | 31,4 mm | 214,6 mm | 309,8 mm |
| Јун | 16,8 mm | 147,3 mm | 271,8 mm |
| Јул | 12,0 mm | 42,2 mm | 135,6 mm |
| Август | 3,8 mm | 13,7 mm | 89,5 mm |
| Септембар | 18,5 mm | 90,9 mm | 282,6 mm |
| Октобар | 3,2 mm | 22,6 mm | 96,5 mm |
| Новембар | 11,0 mm | 52,8 mm | 172,7 mm |
| Децембар | 15,7 mm | 84,1 mm | 175,3 mm |
| Укупно | 469,7 mm | 1901,7 mm | 2656,4 mm |
Најважније животињске врсте
[уреди | уреди извор]
- Игуана са Галапагоса, Conolophus
- Морска игуана, Amblyrhynchus cristatus
- Корњача са Галапагоса Geochelone elephantopus
- Зелена корњача са Галапагоса, Chelonia mydas agassisi
- Морски краставац
- Корморан који не лети, Phalacrocorax harrisi
- Велика фрегата, Fregata minor
- Модронога сула, Sula nebouxii
- Пингвин са Галапагоса, Spheniscus mendiculus, једина жива врста тропских пингвина
- Албатрос са Галапагоса, Phoebastria irrorata, једина жива врста тропских албатроса
- Соко са Галапагоса, Buteo galapagoensis
- 4 ендемских врста Nesomimus
- 13 ендемских врста тангара
- Морски лавови са Галапагоса, Zalophus californianus
Већа острва
[уреди | уреди извор]Ово је списак галапагоских острва већих од 20 km²:
| острво | старо енгл. име |
подгрупа | кантон | узвишење | висина m |
површина km² |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Изабела | Albemarle | западна | Изабела | Вулф | 1707 | 4640 |
| Санта Круз | Indefatigable | централна | Санта Круз | 864 | 986 | |
| Фернандина | Narborough | западна | Изабела | Ла Кумбре | 1476 | 643 |
| Сан Салвадор | James | централна | Санта Круз | 907 | 585 | |
| Сан Кристобал | Chatham | источна | Сан Кристобал | 640 | 558 | |
| Флореана | Charles | источна | Сан Кристобал | 730 | 173 | |
| Марчена | Bindloe | северна | Санта Круз | 343 | 130 | |
| Еспањола | Hood | источна | Сан Кристобал | 206 | 61 | |
| Пинта | Abington | северна | Санта Круз | 777 | 59 | |
| Балтра | South Seymour | централна | Санта Круз | ... | 27 | |
| Санта Фе | Barrington | централна | Сан Кристобал | ... | 24 | |
| Галапагос | Колон | Вулф | 1707 | 8010 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Censo 2010”. Instituto Nacional de Estadística y Censos. 2010. Архивирано из оригинала 11. 12. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2011.
- ^ „The History of the Galápagos Islands & Charles Darwin”. Quasar Expeditions. Архивирано из оригинала 7. 1. 2017. г. Приступљено 14. 2. 2021.
- ^ Ortelius, A., "America Sive Novi Orbis" (Antwerp: A. Ortelius, 1570), University of Texas at Arlington Libraries Special Collections, accessed 20 June 2022
- ^ Discovery, Darwin and Evolution
- ^ Kampf um Galapagos
- ^ Keynes, Richard ed. 2000. Charles Darwin's zoology notes & specimen lists from H.M.S. Beagle. Cambridge: Cambridge University Press. 23 – August 1836, 291–293
- ^ Eldredge, Niles (пролеће 2006). „VQR - Confessions of a Darwinist”. The Virginia Quarterly Review. стр. 32—53. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 26. 12. 2007.
- ^ „San Cristobal-Galapagos”. World Meteorological Organization. Приступљено 23. 1. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Black, Juan (1973). Galápagos, Archipiélago del Ecuador.. (Quito, Ecuador). Comprehensive monograph by a former officer of Galápagos National Park, financed by the World Wildlife Fund and the Charles Darwin Foundation for the Galápagos Islands
- Grant, K. Thalia and Estes, Gregory B (2009). Darwin in Galapagos: Footsteps to a New World.. Princeton University Press, Princeton. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2020).
- Heyerdahl, Thor; & Skjolsvold, Arne Archaeological Evidence of Pre-Spanish Visits to the Galápagos Islands. 1956.. Memoirs 12, Society for American Archaeology.
- Müller, Bodo; & Stolt, Matthias . Galápagos Die verwunschenen Inseln. 2003. ISBN 3-86108-909-2.. (BLV).
- Quammen, David (1996). The Song of the Dodo.. Touchstone, New York.
- Romero, Simon (4 October 2009). "To Protect Galápagos, Ecuador Limits a Two-Legged Species". The New York Times.
- Perry, Roger (1972). The Galapagos Islands.. (Dodd, Mead & Company). Short history illustrated with photographs and a map by a former director of Charles Darwin Research Station.
- Wittmer, Margret (2013). Floreana: A Woman's Pilgrimage to the Galápagos. ISBN 978-1-55921-399-8.. (Moyer Bell Limited). Memoir written by the matriarch of the first family to successfully inhabit Floreana, after settling there in 1932. 2013 paperback edition (originally published by the Travel Book Club in 1961)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Фондација Чарлса Дарвина (ен, шп, фр, нем)
- Слике, информације и видеа (ен, шп, нем)
- Друштво за заштиту Галапагоса Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2009) (ен)
- Геологија острва Галапагос (ен)
- Збирка историјских мапа, литературе итд. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2009) (ен)
- Живи свет Галапагоса Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2006)
- „Galápagos Islands xeric scrub”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |