Пређи на садржај

Џорџ Гершвин

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са George Gershwin)
Џорџ Гершвин
Џорџ Гершвин 1937. године
Лични подаци
Датум рођења(1898-09-26)26. септембар 1898.
Место рођењаЊујорк, САД
Датум смрти11. јул 1937.(1937-07-11) (38 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД

Џорџ Гершвин (енгл. George Gershwin; Њујорк, 26. септембар 1898 — Лос Анђелес, 11. јул 1937) је био амерички композитор.[1][2][3]Рођен је као Јакоб Гершовиц (енгл. Jacob Gershowitz) у Бруклину у породици руских емиграната јеврејског порекла, као друго од четворо деце.[4] Већину својих вокалних и сценских дела Џорџ је написао у сарадњи са својим старијим братом, текстописцем Ајром Гершвином.[3] Гершвин је компоновао и за бродвејску сцену и за класичне концертне хале. Такође је са успехом компоновао и популарне мелодије.

Најпознатији је по начину на који је у класичну музику унео елементе популарне музике, црначких духовних песама и блуза (опера „Порги и Бес“, симфонијска фантазија „Американац у Паризу“, „Рапсодија у плавом“, „Меланхонична рапсодија“).[5]

Његова прерана смрт наступила је као последица тумора мозга 1937. године.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Преци

[уреди | уреди извор]

Гершвин је био украјинско-јеврејског порекла.[4][3] Његов деда, Јаков Гершовиц, рођен је у Одеси (савремена Украјина) и 25 година је служио као механичар у Царској руској војсци да би стекао право на слободно путовање и боравак као Јеврејин, да би се коначно пензионисао у близини Санкт Петербурга. Његов син тинејџер Мојше, Џорџов отац, радио је као секач коже за женске ципеле. Његова мајка, Роза Брускина, рођена је у Санкт Петербургу, Русија.[6][7] Мојше је упознао Розу у Виљнусу где је њен отац радио као крзнар. Она и њена породица преселили су се у Њујорк због све већег антијеврејског расположења у Русији, променивши своје име у Роуз. Мојше, суочен са обавезним служењем војног рока ако остане у Русији, преселио се у Америку чим је могао да приушти. Једном у Њујорку, променио је своје име у Морис. Гершовиц је живео са ујаком по мајци у Бруклину, радећи као пословођа у фабрици женске обуће. Оженио се Роуз 21. јула 1895. године, а Гершовиц је убрзо англизовао своје име у Гершвајн.[8][9][10] Њихово прво дете, Ајра Гершвин, рођено је 6. децембра 1896. године, након чега се породица преселила у стан на другом спрату у авенији Снедикер 242 у источном њујоршком насељу Бруклин.

Младост

[уреди | уреди извор]

Џорџ је рођен 26. септембра 1898. године у стану у Снедикер авенији. Његов извод из матичне књиге рођених га идентификује као Џејкоба Гершвајна, са презименом које се изговара 'Герш-вин' у руској и јидиш имигрантској заједници.[11][12] Добио је име по свом деди и, супротно америчкој пракси, није имао средње име. Убрзо је постао познат као Џорџ,[13] и променио је правопис свог презимена у „Гершвин“ отприлике у време када је постао професионални музичар; остали чланови породице су следили њихов пример.[14] После Ајре и Џорџа, у породици су рођени још један дечак Артур Гершвин (1900–1981) и девојчица Френсис Гершвин (1906–1999).

Породица је живела у многим различитим резиденцијама, јер је њихов отац мењао станове са сваким новим предузећем у које се укључио. Одрасли су углавном у јидишком позоришном округу. Џорџ и Ајра су често посећивали локална јидишка позоришта, а Џорџ се повремено појављивао на сцени као статиста.[15][16][17]

Џорџ је живео дечаштво које није било необично у њујоршким стамбеним зградама, које је укључивало трчање са пријатељима, ролање и лоше понашање на улици. Све до 1908. није марио за музику. Затим, као десетогодишњак, био је заинтригиран када је чуо виолински рецитал свог пријатеља Максија Розенцвајга.[18] Звук и начин на који је свирао његов пријатељ га је очарао. Отприлике у исто време, Џорџови родитељи су купили клавир његовом старијем брату Ајри. Међутим, на изненађење његових родитеља и на Ајрино олакшање, Џорџ је био тај који је провео више времена свирајући је док је наставио да ужива у музици.[19]

Иако је његова млађа сестра Франсис била прва у породици која је зарађивала за живот од свог музичког талента, удала се млада и посветила својим обавезама мајке и домаћице, чиме је онемогућила себи да се озбиљно бави музичким подухватима. Након што је одустала од извођачке каријере, определила се за сликарство као креативни излаз, што је и Џорџу накратко био хоби. Артур Гершвин је следио стазе Џорџа и Ајре, такође је постао композитор песама, мјузикла и кратких клавирских комада током периода од око две године (око 1911) пре него што га је Џек Милер (око 1913), коначно упознао са Чарлсом Хамбицером, пијанистом у Бетовеновом симфонијском оркестру. До његове смрти 1918. године, Хамбицер је остао Гершвинов музички ментор, научио га је конвенционалној клавирској техници, упознао га са музиком европске класичне традиције и подстицао га да присуствује оркестарским концертима.[20]

Тин Пан алеја и Бродвеј, 1913–1923

[уреди | уреди извор]
Swanee
Ал Џолсонов хит из 1920. снимак Џорџа Гершвина и Ирвинга Цезара из 1919. „Свони“.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Године 1913, Гершвин је напустио школу са 15 година да би радио као „музички демонстратор“ у њујоршкој Тин Пан алеји. Зарађивао је 15 долара недељно радећи за Џероме Х. Ремик и компнију, издавачку фирму са седиштем у Детроиту и филијалом у Њујорку.

Његова прва објављена песма била је „When You Want 'Em, You Can't Get 'Em, When You've Got 'Em, You Don't Want 'Em” 1916. године. Она је 17-годишњаку донела зараду од 50 центи.[21]

Године 1916, Гершвин је почео да ради за Аеолијан компанију и Стандардне музичке ролне у Њујорку, снимајући и аранжирајући. Произвео је десетине, ако не и стотине, ролни под својим и лажним именима (псеудоними који се приписују Гершвину укључују Фред Марта и Берт Вин). Такође је снимио ролне сопствених композиција за Дуо-Арт и Велте-Мигнон репродукцијске клавире. Осим што је снимао клавирске роле, Гершвин је направио кратак продор у водвиљ, пратећи Нору Бејс и Луиз Дресер на клавиру.[22] Његов нови рагтајм из 1917. године, „Rialto Ripples”, био је комерцијални успех.[21]

Године 1919. постигао је свој први велики национални хит песмом „Свони”, са речима Ирвинга Цезара. Ал Џолсон, бродвејска звезда и бивши певач министранта, чуо је Гершвина како изводи песму Свони на журци и одлучио је да је отпева у једној од својих емисија.[21]

Касних 1910-их, Гершвин је упознао текстописца и музичког директора Вилијама Дејлија. Њих двоје су сарађивали на бродвејским мјузиклима Пикадили до Бродвеја (1920) и For Goodness' Sake (1922), и заједно су компоновали музику за Our Nell (1923). Ово је био почетак дугог пријатељства. Дејли је био чест аранжер, оркестратор и диригент Гершвинове музике, а Гершвин му се повремено обраћао за музичке савете.[23]

Композиција

[уреди | уреди извор]

Оркестарске

Соло клавир

  • Three Preludes (1926)
  • George Gershwin's Song-book (1932), соло клавирске обраде 18 песама

Опере

Лондонски мјузикли

Бродвејски мјузикли

Филмови за које је Гершвин писао оригиналне партитуре

  • Delicious (1931), рана верзија Друге рапсодије и још једна музичка секвенца коришћена је у овом филму, остале је студио одбио
  • Shall We Dance (1937), оригинална оркестарска партитура Гершвина, нема доступних снимака у модерном стереу, неки делове никада нису снимљени (Номинована за Оскар за најбољу оригиналну песму: They Can't Take That Away from Me)
  • A Damsel in Distress (1937)
  • The Goldwyn Follies (1938), постхумно издана
  • The Shocking Miss Pilgrim (1947), користи раније необјављене песме

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ObituaryVariety, July 14, 1937, page 70
  2. ^ „George Gershwin, Composer, is Dead; Master of Jazz Succumbs in Hollywood at 38 After Operation for Brain Tumor”. The New York Times. Приступљено 29. 7. 2018. 
  3. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 106. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ а б „Russian Heritage Museum: George Gershwin”. russianheritagemuseum.com. Архивирано из оригинала 04. 08. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  5. ^ Jablonski, Stewart, Edward, Lawrence D (1973). The Gershwin Years: George and Ira. Garden City, New Jersey: Doubleday. ISBN 0-306-80739-4. 
  6. ^ „Rose Gershwin”. geni_family_tree. 
  7. ^ „Ira Gershwin”. biography.yourdictionary.com. 
  8. ^ Hyland 2003, стр. 1–3.
  9. ^ Pollack 2006, стр. 3.
  10. ^ Jablonski 1987, стр. 29–31.
  11. ^ Jablonski 1987, стр. 24: "Morris Gershovitz moved his family...to Brooklyn, where he had found an unprepossessing two-story brick house at 242 Snedicker Avenue... In this house on September 26, 1898, Jacob Gershwine (as George's birth certificate reads) was delivered...The name change may have been Morris's idea; it is possible that by the time he married he had streamlined his name to "Gershvin," and so would the doctor have been informed. Gershwine in a Jewish community would still be pronounced Gershvin.
  12. ^ Pollack 2006, стр. fn707: "Gershwin's birth certificate reads, 'Jacob Gershwine'; [Frances Gershwin] suggests that Morris's brother, Aaron, first changed the family name, though the latter gave his name in the 1920 census as 'Gershvin.'"
  13. ^ Jablonski 1987, стр. 25: "Eight-year old George (no one in the family remembers calling him Jake or Jacob)..."
  14. ^ Jablonski 1987, стр. 10, 29–31.
  15. ^ Pollack 2006.
  16. ^ Andrew Rosenberg, Martin Dunford (2012). The Rough Guide to New York City. Penguin. ISBN 978-1-4053-9022-4. 
  17. ^ „Judaic Treasures of the Library of Congress: George Gershwin”. Jewish Virtual Library. Приступљено 10. 3. 2013.  As quoted by Abraham J. Karp (1991) From the Ends of the Earth: Judaic Treasures of the Library of Congress. 2013. стр. 351. ISBN 0-8478-1450-5. .
  18. ^ Schwartz, Charles (1973). Gershwin, His Life and Music. New York, NY: Da Capo Press, Inc. стр. 14. ISBN 0-306-80096-9. 
  19. ^ Hyland 2003, стр. 13.
  20. ^ Hyland 2003, стр. 14.
  21. ^ а б в Venezia, Mike (1994). Getting to Know the World's Greatest Composers: George Gerswhin. Chicago IL: Childrens Press. 
  22. ^ Slide, Anthony. The Encyclopedia of Vaudeville, Westport, Connecticut: Greenwood Press, 1994. p. 111.
  23. ^ Pollack 2006, стр. 191–192.
  24. ^ Jablonski & Stewart 1973, стр. 25, 227–229..

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Гершвин&oldid=28533681”