Пређи на садржај

Gvožđe(III) fosfat

С Википедије, слободне енциклопедије
Gvožđe(III) fosfat
Gvožđe(III) fosfat pentahidrat
Nazivi
IUPAC naziv
Gvožđe(III) fosfat
Drugi nazivi
Feri ortofosfat, Feri fosfat
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.123
UNII
  • [O-]P(=O)([O-])[O-].[Fe+3]
Svojstva
FeO4P
Molarna masa 150,81 g·mol−1
Agregatno stanje žuto smeđi čvrsti materijal
Gustina 3,056 g/cm³ (anhidrat)
2.87 g/cm³ (20 °C, dihidrat)
Tačka topljenja 250 °C (482 °F; 523 K)
(dihydrate) decomposes[3]
anhidrat:
nerastvoran
dihidrat:
0.642 g/100 mL (100 °C)[3]
+11,500.0·10−6 cm³/mol
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 180.5 J/mol·K (dihidrat)[3]
Standardna molarna entropija So298 171.3 J/mol·K (dihidrat)[3]
-1888 kJ/mol (dihidrat)[3]
Opasnosti
GHS grafikoni The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[4]
GHS signalna reč Upozorenje
H315, H319, H335[4]
P261, P305+351+338[4]
Irritant Xi
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26, S36
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Gvožđe(III) fosfat, takođe feri fosfat,[5][6] je neorgansko jedinjenje sa formulom FePO4. Poznato je nekoliko srodnih materijala, uključujući četiri polomorfa FePO4 i dva polimorfa dihidrata FePO4·(H2O)2. Ovi materijali nalaze niz tehničkih primena. Oni se javljaju u vidu minerala.[7][8]

Najzastupljenija forma FePO4 poprima strukturu α-kvarca. U toj formi P i Fe imaju teraedarsku molekularnu geometriju. Pri visokom pritisku, dolazi do fazne promene i prelaza u gušću strukturu sa oktaedralnim Fe centrima. Dve ortorombne strukture i monoklinička faza su isto tako poznate. U dva polimorfa dihidrata, Fe centar je oktaedralan sa dva liganda vode u uzajamnoj cis poziciji.[9]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в г д „iron(III) phosphate dihydrate”. chemister.ru. Приступљено 3. 7. 2014. 
  4. ^ а б в Sigma-Aldrich Co. Retrieved on 2014-05-03.
  5. ^ „Iron(III) Phosphate”. NIH, U.S. National Library of Medicine. Приступљено 22. 1. 2016. 
  6. ^ „FERRIC PHOSPHATE”. EndMemo.com. Приступљено 22. 1. 2016. 
  7. ^ Roncal-Herrero, Teresa; Rodríguez-Blanco, Juan Diego; Benning, Liane G.; Oelkers, Eric H. (2009). „Precipitation of Iron and Aluminum Phosphates Directly from Aqueous Solution as a Function of Temperature from 50 to 200 °C”. Crystal Growth & Design. 9 (12): 5197—5205. doi:10.1021/cg900654m. .
  8. ^ Song, Y.; Zavalij, P. Y.; Suzuki, M.; Whittingham, M. S. (2002). „New Iron(III) Phosphate Phases: Crystal Structure and Electrochemical and Magnetic Properties” (PDF). Inorganic Chemistry. 41 (22): 5778—5786. PMID 12401083. doi:10.1021/ic025688q. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 07. 2014. г. Приступљено 3. 7. 2014. 
  9. ^ Zaghib, K.; Julien, C. M. (2005). „Structure and electrochemistry of FePO4·2H2O hydrate”. Journal of Power Sources. 142 (1): 279—284. Bibcode:2005JPS...142..279Z. doi:10.1016/j.jpowsour.2004.09.042. Приступљено 3. 7. 2014. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]