Han Fej
| Han Fej 韓非 | |
|---|---|
| Puno ime | Han Feizi |
| Datum rođenja | nepoznato, око 280 pne |
| Mesto rođenja | Država Han, Dinastija Džou |
| Datum smrti | 233. pne |
| Mesto smrti | Država Ćin |
| Uzrok smrti | Prisiljen na samoubistvo ispijanjem otrova |
| Prebivalište | Kina |
| Državljanstvo | kinesko |
| Zanimanje | filozof |
| Era | Antička filozofija |
| Delovanje | Kineska filozofija |
| Radovi | Han Fejci |
| Stil | Legalizam |
Han Fej (/hɑːn/;[1] tradicionalni kineski: 韓非; uprošćeni kineski: 韩非; pinjin: Hán Fēi; око 280 – 233 pne), takođe poznat kao Han Fej Ci, bio je kineski filozof i državnik[2] iz legalističke[3][4][5] škole tokom perioda zaraćenih država, i princ države Han.[6]
Han Fej se često smatra najznačajnijim predstavnikom „kineskog legalizma” zbog istoimenog dela Han Feici,[7] u kome spaja metode svojih prethodnika.[8] Fejove ideje se ponekad upoređuju s Nikola Makijavelijevim,[9] a njegovu knjigu neki smatraju superiornijom od Makijavelijevog dela „Il Principe” u pogledu sadržaja i načina pisanja.[10] Kaže se da je kancelar Šu Hana Džuge Ljang tražio od cara Lju Šana da pročita Han-Fejci kako bi naučio način vladanja.[11]
Sima Ćen navodi da je prvi car kada je predstavljen sa radovima Han Feja, otišao tako daleko da je stupio u rat sa državom Han da bi stekao pristup Han Feju, ali je na kraju bio ubeđen da ga zatvori, nakon čega je on izvršio samoubistvo.[12] Nakon rane propasti dinastije Ćin, filozofija legalizma je zvanično oklevetana sledećom dinastijom Han. Uprkos svog izgnaničkog statusa kroz istoriju carske Kine, politička teorija Han Feja i koncept legalizma u celini nastavili su da snažno utiču na svaku dinastiju nakon toga, a konfucijanski ideal vladavine bez zakona nikada nije bio ostvaren.[8]
Han je pozajmio Šang Jangov naglasak na zakonima, Šen Buhajev naglasak na administrativnoj tehnici i Šen Daove ideje o autoritetu i proročanstvu, naglašavajući da će autokrata uspeti da postigne čvrstu kontrolu nad državom savladavanjem metodologije svojih prethodnika: svog položaja moći (勢; Ši), tehnike (術; Šu) i zakona (法; Fa). On je naglasio važnost koncepta Sing-Minga (koji stvarni ishod smatra odgovornim za govor), zajedno sa sistemom „dva rukohvata” (kazna i nagrada), kao i Vu vej (nenaprezanja).
Život
[уреди | уреди извор]Tačna godina rođenja Han Feja i dalje nije poznata, međutim naučnici postavljaju da je rođen oko 280 godina pre nove ere.[6]
Za razliku od drugih poznatih filozofa toga doba, Han Fej je bio član vladajuće aristokracije. On je rođen u vladajućoj porodici države Han tokom završne faze perioda zaraćenih država. U tom su kontekstu neki naučnici tumačili njegova dela kao usmerena prema njegovom rođaku, kralju Hanu.[1] Sima Ćenovo delo Ši đi navodi da je Han Fej zajedno sa budućim Đin kancelarom Li Si studirao pod konfučijskim filozofom Sjuencijem. Kaže se da zbog svog mucanja Han Fej nije mogao pravilno da predstavi svoje ideje na dvoru. Njegov saveti su inače bili ignorisani, ali je posmatrajući polako opadanje njegove države Han razvio „jedan od najbriljantnijih stilova pisanja u drevnoj Kini”.[7][8]
Sima Ćenova biografija Han Feja navodi:
Han Fej je bio princ od Hana, koji se zalagao za proučavanje imena/forme i zakona/umetnosti, za koje je Sima Ćan sumnjičavo smatrao da se ukorenili u Huang-Lao filozofiji. On je rođen je kao mucavac i nije mogao dobro da osporava, ali je bio dobar u pisanju radova. Zajedno sa svojim prijateljem, Li Si, služio je Sjuen Ćingu, a sam Si je priznao da nije bio toliko kompetentan kao Fej. Videvši da je Han u opadanju, često je prigovarao kralju Hana podnošenjem dokumenata, ali kralj nije pristao da ga zaposli. Na ovo, Han Fej je bio frustriran realnošću da u upravljanju državom, kralj nije nastojao da usavrši i razjasni pravni sistem države, da kontroliše svoje podanike preuzimanjem vlasti, da uveća državnu imovinu i odbranu, ili da pozove i zaposli mudre jačajući državu.
Umesto toga, kralj je angažovao korumpirane i prevrtljive i postavio ih na više položaje u odnosu na mudre. Smatrao je intelektualce vidom remećenja zakona upotrebom njihove literature, i smatrao je da vitezovi krše zabranu države upotrebom oružanih snaga. Dok je država bila u miru, kralj je voleo da štiti čast; dok kad je bila u nevolji, zapošljavao je ratnike sa oklopom i šlemom. Dakle, kultivisani ljudi nisu mogli biti zaposleni, a zaposleni ljudi nisu mogli biti kultivisani. Veoma uznemiren zbog činjenice da ljudi visokog integriteta i poštenja nisu bili prigrljeni od strane podanika sa nemoralom i korupcijom, posmatrao je promene u sticanju i gubitku prošlosti. Stoga je napisao nekoliko radova kao što su „Usamljena ogorčenost“, „Pet gamadi“, „Unutrašnja i spoljašnja gomila izreka“, „Sabrana ubeđivanja“ i „Poteškoće na putu ubeđivanja“, koji obuhvataju sto hiljada reči. Međutim, iako je sam Han Fej dobro znao za poteškoće ubeđivanja, jer je njegov rad na teškoćama u načinu ubeđivanja bio veoma sveobuhvatan, na kraju je prerano umro u Ćinu. Nije mogao sam da izbegne zamku reči.[13]
Njegova dela su na kraju završila u rukama oduševljenog kralja Ćina, Jing Dženga, koji je prokomentarisao: „Ako mogu da se sprijateljim sa ovom osobom [Han Fej], možda ću umreti bez žaljenja” i pozvao Han Feja u dvor Ćina. Han Fej je predstavio esej „Očuvanje Hana” kako bi zamolio kralja da ne napada njegovu domovinu, ali je njegov bivši prijatelj i rival, Li Si, iskoristio taj esej da bi Han Feja zatvorio zbog njegove moguće lojalnosti Hanu. Han Fej je odgovorio tako što je napisao još jedan esej pod nazivom „U prvom susretu sa kraljem Ćina“, nadajući se da će iskoristiti svoj talenat za pisanje da osvoji kraljevo srce. Han Fej jeste osvojio kraljevo srce, ali ne pre nego što ga je Li Si naterao da izvrši samoubistvo pijući otrov. Kralj Ćina je kasnije zažalio zbog Han Fejeve smrti.
Sjuenci je formirao hipotezu da je ljudska priroda zla i bez vrlina, stoga sugerišući da ljudska bebe moraju biti dovedene u njihov vrli oblik kroz konfučijansko moralno obrazovanje orjentisano ka društvenoj klasi. Bez toga, Sjuenci je tvrdio, čovek bi se ponašao besmisleno i njegova sopstvena ljudska priroda bi ga usmeravala da čini nemoralna dela. Han Fejevo obrazovanje i životno iskustvo tokom perioda zaraćenih država, i u njegovoj sopstvenoj državi Han, doprineli su njegovoj sintezi filozofije za upravljanje amoralnim i interesno vođenom administracijom, kojoj je moral izgledao kao labav i neefikasan alat. Han se složio sa teorijom svog učitelja o „odsustvu vrlina po rođenju“, ali kao i u prethodnoj „legalističkoj“ filozofiji, pragmatično je predložio da se ljudi upravljaju prema njihovoj prirodi vođeno sopstvenim interesima.[14][7][8]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ "Han". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
- ^ 2018 Henrique Schneider. p.1. An Introduction to Hanfei's Political Philosophy: The Way of the Ruler.
- ^ Pines, Yuri, "Legalism in Chinese Philosophy", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2014 Edition), Edward N. Zalta (ed.), 1. Defining Legalism.
- ^ Garfield, Jay L.; Edelglass, William (9. 6. 2011). The Oxford Handbook of World Philosophy. OUP USA. ISBN 9780195328998 — преко Google Books.
- ^ Creel, Herrlee Glessner (15. 9. 1982). What Is Taoism?: And Other Studies in Chinese Cultural History. University of Chicago Press. ISBN 9780226120478 — преко Google Books.
- ^ а б Watson, Burton (2003). Han Feizi – Basic Writings. Columbia University Press. стр. 2. ISBN 9780231521321. OCLC 796815905.
- ^ а б в „Archived copy”. Архивирано из оригинала 8. 8. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2015.
- ^ а б в г Hàn Phi Tử, Vietnamese translation by Phan Ngọc, Nhà xuất bản Văn học, HCMC 2011
- ^ Nguyển Hiến Lê, Giản Chi (1995). Hàn Phi Tử. NXB Văn hóa thông tin.
- ^ „PGS – TS Trần Ngọc Vương: Ngụy thiện cũng vừa phải thôi, không thì ai chịu được!”.
- ^ Pines, Yuri (10. 12. 2014). „Legalism in Chinese Philosophy”.
- ^ The biography by Sima Qian is presented in "The Biography of Han Fei Tzŭ By Ssŭ-ma Ch`ien" chapter of The Complete Works of Han Fei Tzu, translated by W.K. Liao, 1939, reprinted by Arthur Probsthain, 1959. https://books.google.com.tw/books?id=op8KAQAAIAAJ http://www2.iath.virginia.edu/saxon/servlet/SaxonServlet?source=xwomen/texts/hanfei.xml&style=xwomen/xsl/dynaxml.xsl&chunk.id=d1.4&toc.depth=1&toc.id=0&doc.lang=bilingual
- ^ Tae Hyun KIM 2010 p.15, Other Laozi Parallels in the Hanfeizi
- ^ Hanfeizi By: Luo, Wei, World Philosophers & Their Works,
Literatura
[уреди | уреди извор]- Burton Watson (1964). Han Fei Tzu: Basic Writings. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-08609-7.
- Hàn Phi Tử, Vietnamese translation by Phan Ngọc, Nhà xuất bản Văn học, HCMC 2011.
- Pines, Yuri (2018), „Legalism in Chinese Philosophy”, Ур.: Zalta, Edward N., The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2018 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2022-01-28
- Hansen, Chad. A Daoist Theory of Chinese Thought: A Philosophical Interpretation (2000)
- Hansen, Chad. Philosophy East & West. Jul94, Vol. 44 Issue 3. Fa (standards: laws) and meaning changes in Chinese philosophy
- Creel, Herrlee Glessner. What Is Taoism?: And Other Studies in Chinese Cultural History (1982)
- Creel, Herrlee Glessner. Shen Pu-hai: A Chinese Political Philosopher of the Fourth Century B.C. (1974)
- Creel, Herrlee G. (1953), Chinese Thought from Confucius to Mao Tsê-tung
, University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-12030-0. - Creel, Herrlee Glessner, 1974 Shen Pu-Hai: A Secular Philosopher of Administration, Journal of Chinese Philosophy Volume 1.
- Garfield, Jay L.; Edelglass, William. The Oxford Handbook of World Philosophy. 2011
- Bodde, Derk (1986). „The State and Empire of Ch’in”. Ур.: Twitchett, Denis; Loewe, Michael. The Cambridge History of China Volume I: Ch'in and Han Empires, 221 B.C. -- A.D. 220. Cambridge University Press. ISBN 9780521243278.
- Barbieri-Low, Anthony, trans. The Standard Measure of Shang Yang (344 B.C.) (2006)
- Duyvendak, J.J.L., trans. The Book of Lord Shang: A Classic of the Chinese School of Law. London: Probsthain, 1928.
- Eno, Robert (2010), Legalism and Huang-Lao Thought (PDF), Indiana University, Early Chinese Thought Course Readings
- Goldin, Paul R. (2011), „Persistent misconceptions about Chinese 'Legalism'” (PDF), Journal of Chinese Philosophy, 38 (1): 88—104, doi:10.1111/j.1540-6253.2010.01629.x
- Goldin, Paul R. (2011), „Response to editor”, Journal of Chinese Philosophy, 38 (2): 328—329, doi:10.1111/j.1540-6253.2011.01654.x.
- Cheng, Chung-ying (2011), „Editor's discussion”, Journal of Chinese Philosophy, 38 (2): 330, doi:10.1111/j.1540-6253.2011.01655.x.
- Graham, A.C., Disputers of the TAO: Philosophical Argument in Ancient China (Open Court 1993). ISBN 0-8126-9087-7
- Harris, Eirik Lang, Legalism (Oxford Bibliographies Online) (Oxford University Press, 2018).
- Lai, Karyn L. (2008), An Introduction to Chinese Philosophy, Cambridge University Press, ISBN 978-1-139-47171-8.
- Qian, Sima. Records of the Grand Historian, Qin Dynasty. Translated by Burton Watson. New York: Columbia University Press, 1993.
- Schwartz, Benjamin I. (1985), The World of Thought in Ancient China, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-96191-3.
- Waley, Arthur (1939). Three Ways of Thought in Ancient China. London: G. Allen & Unwin. Various reprints.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- The complete works of Han Fei Tzu, A classic of Chinese political science. Translator, Wenkui Liao.
- Han Fej на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Han Fej на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Li, Guangcan, "Han Fei Quotes". Encyclopedia of China (Law Edition), 1st ed.
- Gu, Fang, "Han Fei Life Quotes". Encyclopedia of China (Philosophy Edition), 1st ed.
- Full text of Han Feizi
- Han Fej на сајту PhilPapers
