Пређи на садржај

Kardiovaskularna bolest

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Heart disease)
Kardiovaskularna bolest
Mikrografija srca sa fibrozom (žuto) i amiloidozom (smeđe).
SpecijalnostiКardiologија
Vreme pojaveStarije odrasle osobe[1]
TipoviKoronarne arterijske bolesti, Moždani udar, zatajenje srca, hipertenzivna bolest srca, reumatska bolest srca, kardiomiopatija[2][3]
PrevencijaZdrava dijeta, vežbanje, izbegavanje duvanskog dima, ograničen unos alkohola[2]
LečenjeTretman visokog krvnog pritiska, povišenih lipida u krvi, dijabetesa[2]
Smrtnost17,9 miliona / 32% (2015)[4]

Kardiovaskularne bolesti (srčane bolesti, CVD) su klasa oboljenja koje obuhvataju srce ili krvne sudova (arterije i vene).[5][6][2] Mada se ovaj termin tehnički odnosi na bilo koje oboljenje sa uticajem na kardiovaskularni sistem (kako ga primenjuje MeSH C14), on se obično koristi za oboljenja koja se odnose na aterosklerozu (arterijske bolesti). Ta oboljenja često imaju slične uzroke, mehanizme, i tretmane.[7]

Uzročni mehanizmi znatno variraju u zavisnosti od bolesti.[2] Bolest koronarnih arterija, moždani udar i bolest perifernih arterija uključuju aterosklerozu.[2] Uzrok tome mogu biti visoki krvni pritisak, pušenje, dijabetes melitus, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, visok holesterol u krvi, loša ishrana i prekomerna konzumacija alkohola, između ostalog.[2] Procenjuje se da visoki krvni pritisak uzrokuje približno 13% smrtnih slučajeva od CVD, dok duvan čini 9%, dijabetes 6%, nedostatak vežbanja 6% i gojaznost 5%.[2] Reumatska bolest srca može uslediti nakon nelečenog streptokoknog faringitisa.[2]

Procenjuje se da se do 90% CVD slučajeva može sprečiti.[8][9] Prevencija kardiovaskularnih bolesti uključuje umanjenje faktora rizika kroz: zdravu ishranu, vežbanje, izbegavanje duvanskog dima i ograničavanje unosa alkohola.[2] Lečenje faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok sadržaj lipida u krvi i dijabetes, takođe je korisno.[2] Lečenje ljudi koji imaju strep grla antibioticima može smanjiti rizik od reumatskih bolesti srca.[10] Upotreba aspirina kod ljudi koji su inače zdravi ne donosi jasnu korist.[11][12]

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svim delovima sveta, osim u Africi.[2] Kardiovaskularne bolesti su rezultirale sa 17,9 miliona smrtnih slučajeva (32,1%) u 2015. godini, u odnosu na 12,3 miliona (25,8%) 1990. godine.[4][3] Smrtni slučajevi od CVD-a u određenom dobu su češći i povećavaju se u većini zemalja u razvoju, dok su stope u većini razvijenih sveta opadale od 1970-ih.[13][14] Bolest koronarnih arterija i moždani udar čine 80% smrtnih slučajeva od CVD kod muškaraca i 75% smrtnih slučajeva od CVD kod žena.[2] Većina kardiovaskularnih bolesti pogađa starije odrasle osobe. U Sjedinjenim Državama 11% ljudi između 20 i 40 godina ima CVD, dok 37% između 40 i 60 godina, 71% ljudi između 60 i 80 i 85% ljudi starijih od 80 godina ima CVD.[1] Prosečna starost umrlih od bolesti koronarnih arterija u razvijenom svetu je oko 80 godina, dok je oko 68 godina u svetu u razvoju.[13] Dijagnoza bolesti se obično javlja sedam do deset godina ranije kod muškaraca u poređenju sa ženama.[15]

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]

Kardiovaskularne bolesti ostaju najveći uzrok smrtnih slučajeva širom sveta. Mada su tokom zadnje dve dekade, stope kardiovaskularnog mortaliteta opale u mnogim razvijenim zemljama, one su porasle zapanjujućom brzinom u zemljama sa niskim i srednjim nivoom prihoda. Procenat preranih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim oboljenjima je u opsegu od 4% u razvijenim zemljama do 42% u nerazvijenim zemljama.[16] Više od 17 miliona ljudi je podleglo kardiovaskularnim bolestima tokom 2008.[17] Svake godine bolesti srca su uzrok smrti većeg broja ljudi od kancera. Zadnjih godina, kardiovaskularni rizik žena je porastao. Poznato je da se vaskularne povrede akumuliraju od adolescentnog doba, te su neophodni primarni preventivni napori od detinjstva.[18][19]

Do vremena kad se problemi ustanove, osnovni uzročnici (ateroskleroze) su obično u poodmaklom stupnju, jer su se razvijali decenijama. Iz tog razloga je neophodno posvetiti pažnju prevenciji ateroskleroze putem modifikovanja faktora rizika, kao što su zdrava ishrana, vežbanje, i izbegavanje pušenja. Ključne činjenice

CVD su globalni broj uzroka smrti: više ljudi umre godišnje od CVD-a nego iz bilo kog drugog uzroka. Oko 17,9 miliona ljudi je umrlo od CVD-a 2016. godine, što predstavlja 31% ukupnih smrtnih slučajeva. Od ovih smrtnih slučajeva, 85% su zbog srčanog udara i moždanog udara. Preko tri četvrtine smrti CVD-a se odvijaju u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Od 17 miliona preuranjenih smrtnih slučajeva (ispod 70 godina starosti) zbog ne-zaraznih bolesti u 2015. godini, 82% su u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a 37% su uzrokovane CVD-ima. Većina kardiovaskularnih bolesti može se sprečiti adresiranjem faktora rizika ponašanja, kao što su upotreba duvana, nezdravu ishranu i gojaznost, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola koristeći strategije u celoj populaciji. Ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima ili koji imaju visok kardiovaskularni rizik (zbog prisustva jednog ili više faktora rizika kao što su hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija ili već utvrđena bolest) trebaju rano otkrivanje i upravljanje pomoću savetovanja i lijekova, po potrebi.

Vrste kardiovaskularnih bolesti

[уреди | уреди извор]

U grupu kardiovaskularne bolesti (CVD) ili bolesti srca i krvnih sudova spadaju:

  • Koronarna bolest srca - bolest krvnih sudova koji snabdijevaju srčani mišić;
  • Cerebrovaskularne bolesti - bolesti krvnih sudova koje snabdevaju mozak;
  • Periferna arterijska bolest - bolesti krvnih sudova koje snabdevaju ruke i noge;
  • Reumatska bolest srca - oštećenje srčanog mišića i srčanih valbula izazvano reumatskom groznicom, uzrokovane streptokoknim bakterijama;
  • Kongenitalna bolest srca - malformacije srčane strukture koja postoje na rođenju;
  • Duboka venska tromboza i plućna embolija - krvni ugrušci u veoma nogu, koji mogu da se presele u srce i pluća.

Etiopatogeneza

[уреди | уреди извор]

Srčani napadi i srčani udar su obično akutni događaji i uglavnom su uzrokovani blokadom koja sprečava krv da teče do srca ili mozga. Najčešći razlog za ovo je stvaranje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova koji krvlju snabdevaju srce ili mozak. Zastoji u cirkulaciji takođe mogu biti uzrokovane krvarenjem iz krvnog suda u mozgu ili krvnim ugrušaka.[20]

Faktori rizika

Srčanom i moždanom udara obično prethodi prisustvo brojnih faktora rizika, kao što su:

  • upotreba duvana,
  • nezdrava ishrana
  • fizička neaktivnost,
  • štetna upotreba alkohola,
  • prekomerna izloženost stresu,
  • nasledni faktori.

Efekti faktora rizika mogu se manifestovati kod pojedinaca kao:

  • povećan krvni pritisak (hipertenzija),
  • povišen nivo glukoze u krvi (šećerna bolest),
  • povećan nivo lipida u krvi, prekomjerna težina i gojaznost.

Prevencija

[уреди | уреди извор]

Prekid upotrebe duvana, smanjenje soli u ishrani, konzumiranje voća i povrća, redovna fizička aktivnost i izbegavanje štetne upotrebe alkohola rezultuju smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Osim toga, pravovremeno lečenje dijabetesa, hipertenzija i visokih krvnih lipida neophodno je kako bi se smanjio kardiovaskularni rizik i sprečio srčani i moždani udar.

Zdravstvene politike koje stvara pogodno okruženje za donošenje odluka o zdravom izboru života i preventivnoj zdravstvenoj zaštiti pristupačnoj i dostupnoj svim pacijentima od ključnog je značaja za motivisanje ljudi da usvoje i održe zdravo ponašanje.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Go AS, Mozaffarian D, Roger VL, Benjamin EJ, Berry JD, Borden WB, et al. (januar 2013). „Heart disease and stroke statistics--2013 update: a report from the American Heart Association”. Circulation. 127 (1): e6—e245. PMC 5408511 Слободан приступ. PMID 23239837. doi:10.1161/cir.0b013e31828124ad. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Mendis S, Puska P, Norrving B (2011). Global Atlas on Cardiovascular Disease Prevention and Control (PDF). World Health Organization in collaboration with the World Heart Federation and the World Stroke Organization. стр. 3—18. ISBN 978-92-4-156437-3. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 8. 2014. г. 
  3. ^ а б Naghavi M, Wang H, Lozano R, Davis A, Liang X, Zhou M, et al. (GBD 2013 Mortality and Causes of Death Collaborators) (januar 2015). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604 Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  4. ^ а б Wang H, Naghavi M, Allen C, Barber RM, Bhutta ZA, Carter A, et al. (GBD 2015 Mortality and Causes of Death Collaborators) (oktobar 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1. 
  5. ^ „What is Cardiovascular Disease?”. www.heart.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  6. ^ Maton Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0. 
  7. ^ „Cardiovascular disease”. nhs.uk (на језику: енглески). 2017-10-17. Приступљено 2021-02-03. 
  8. ^ McGill HC, McMahan CA, Gidding SS (mart 2008). „Preventing heart disease in the 21st century: implications of the Pathobiological Determinants of Atherosclerosis in Youth (PDAY) study”. Circulation. 117 (9): 1216—27. PMID 18316498. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.107.717033 Слободан приступ. 
  9. ^ O'Donnell MJ, Chin SL, Rangarajan S, Xavier D, Liu L, Zhang H, et al. (avgust 2016). „Global and regional effects of potentially modifiable risk factors associated with acute stroke in 32 countries (INTERSTROKE): a case-control study”. Lancet. 388 (10046): 761—75. PMID 27431356. S2CID 39752176. doi:10.1016/S0140-6736(16)30506-2. 
  10. ^ Spinks A, Glasziou PP, Del Mar CB (novembar 2013). „Antibiotics for sore throat”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 11 (11): CD000023. PMC 6457983 Слободан приступ. PMID 24190439. doi:10.1002/14651858.CD000023.pub4. 
  11. ^ Sutcliffe P, Connock M, Gurung T, Freeman K, Johnson S, Ngianga-Bakwin K, et al. (2013). „Aspirin in primary prevention of cardiovascular disease and cancer: a systematic review of the balance of evidence from reviews of randomized trials”. PLOS ONE. 8 (12): e81970. Bibcode:2013PLoSO...881970S. PMC 3855368 Слободан приступ. PMID 24339983. doi:10.1371/journal.pone.0081970. 
  12. ^ Sutcliffe P, Connock M, Gurung T, Freeman K, Johnson S, Kandala NB, et al. (septembar 2013). „Aspirin for prophylactic use in the primary prevention of cardiovascular disease and cancer: a systematic review and overview of reviews”. Health Technology Assessment. 17 (43): 1—253. PMC 4781046 Слободан приступ. PMID 24074752. doi:10.3310/hta17430. 
  13. ^ а б Fuster V, Kelly BB, ур. (2010). „Epidemiology of Cardiovascular Disease”. Promoting cardiovascular health in the developing world : a critical challenge to achieve global health. Institute of Medicine of the National Academies. Washington, DC: National Academies Press. ISBN 978-0-309-14774-3. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. 
  14. ^ Moran AE, Forouzanfar MH, Roth GA, Mensah GA, Ezzati M, Murray CJ, Naghavi M (april 2014). „Temporal trends in ischemic heart disease mortality in 21 world regions, 1980 to 2010: the Global Burden of Disease 2010 study”. Circulation. 129 (14): 1483—92. PMC 4181359 Слободан приступ. PMID 24573352. doi:10.1161/circulationaha.113.004042. 
  15. ^ Mendis S, Puska P, Norrving B (2011). Global atlas on cardiovascular disease prevention and control (1 изд.). Geneva: World Health Organization in collaboration with the World Heart Federation and the World Stroke Organization. стр. 48. ISBN 978-92-4-156437-3. 
  16. ^ CDC (2020-09-08). „Heart Disease Facts | cdc.gov”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  17. ^ Mendis S, Puska P, Norrving B (2011). Global Atlas on cardiovascular disease prevention and control. ISBN 978924 156437 3. 
  18. ^ Rainwater, D. L.; McMahan, C. A.; Malcom, G. T.; et al. (1999). „Lipid and apolipoprotein predictors of atherosclerosis in youth: apolipoprotein concentrations do not materially improve prediction of arterial lesions in PDAY subjects. The PDAY Research Group”. Arterioscler Thromb Vasc Biol. 19 (3): 753—61. PMID 10073983. doi:10.1161/01.ATV.19.3.753. 
  19. ^ McGill, H. C.; McMahan, C. A.; Zieske, A. W.; et al. (2000). „Associations of coronary heart disease risk factors with the intermediate lesion of atherosclerosis in youth. The Pathobiological Determinants of Atherosclerosis in Youth (PDAY) Research Group”. Arterioscler Thromb Vasc Biol. 20 (8): 1998—2004. PMID 10938023. doi:10.1161/01.ATV.20.8.1998. 
  20. ^ „Heart disease - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kardiovaskularna_bolest&oldid=28521860”