Hemerin
RAR-responsivni protein (tazarotenom indukovan) 2 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Identifikatori | |||||||||||
Simboli | RARRES2; HP10433; TIG2 | ||||||||||
Vanjski ID | OMIM: 601973 MGI: 1918910 HomoloGene: 2167 GeneCards: RARRES2 Gene | ||||||||||
| |||||||||||
Pregled RNK izražavanja | |||||||||||
podaci | |||||||||||
Ortolozi | |||||||||||
Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
Entrez | 5919 | 71660 | |||||||||
Ensembl | ENSG00000106538 | ENSMUSG00000009281 | |||||||||
UniProt | Q99969 | Q9DD06 | |||||||||
RefSeq (mRNA) | NM_002889 | NM_027852 | |||||||||
RefSeq (protein) | NP_002880 | NP_082128 | |||||||||
Lokacija (UCSC) |
Chr 7: 149.67 - 149.67 Mb |
Chr 6: 48.5 - 48.5 Mb | |||||||||
PubMed pretraga | [1] | [2] |
Hemerin (responsivni protein 2 receptora retinoinske kiseline (RARRES2), tazarotenom-indukovani gen 2 (TIG2), RAR-responsivni protein TIG2) je protein koji je kod čoveka kodiran RARRES2 genom.[1][2][3]
Funkcija
[уреди | уреди извор]Biološki efekti retinoida, kao što je potentna inhibicija rasta i diferencijacije ćelija, se koriste u lečenju hiperproliferativnih dermatoloških oboljenja. Ti efekti su posredovani specifičnim nuklearnim receptorima koji su članovi familije steroidnih i tiroidnih hormonskih receptora, transkripcionih regulatora. RARRES1, RARRES2 (ovaj gen), i RARRES3 su geni čije izražavanje je povišava sintetički retinoid tazaroten.[3]
Hemerin je hemoatraktant koji deluje kao ligand za G protein-spregnuti receptor CMKLR1 (ChemR23). Hemerin 14 kDa protein koji se izlučuje u neaktivnom obliku kao prohemerin i aktivira se odsecanjem C-terminusa inflamatornim i koagulacionim serinskim proteazama.[4]
Za hemerin je utvrđeno da stimuliše hemotaksu dendritskih ćelija i makrofaga ka mestu inflamacije.[5]
Kod čoveka, hemerinska iRNK je visoko izražena u belom adipoznom tkivu, jetri i plućima, dok je njegov receptor, CMKLR1 predominantno izražen u imunskim ćelijama kao i adipoznom tkivu.[6] Zbog njegove uloge u diferencijaciji adipocita i unosu glukoze, hemerin je klasifikovan kao adipokin.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Duvic M, Nagpal S, Asano AT, Chandraratna RA (1997). „Molecular mechanisms of tazarotene action in psoriasis”. J Am Acad Dermatol. 37 (2 Pt 3): S18—24. PMID 9270552.
- ^ Roh SG, Song SH, Choi KC, Katoh K, Wittamer V, Parmentier M, Sasaki S (2007). „Chemerin--a new adipokine that modulates adipogenesis via its own receptor”. Biochem Biophys Res Commun. 362 (4): 1013—8. PMID 17767914. doi:10.1016/j.bbrc.2007.08.104.
- ^ а б „Entrez Gene: RARRES2 retinoic acid receptor responder (tazarotene induced) 2”.
- ^ Zabel BA, Allen SJ, Kulig P, Allen JA, Cichy J, Handel TM, Butcher EC (2005). „Chemerin activation by serine proteases of the coagulation, fibrinolytic, and inflammatory cascades”. J. Biol. Chem. 280 (41): 34661—6. PMID 16096270. doi:10.1074/jbc.M504868200.
- ^ Wittamer V, Franssen JD, Vulcano M, Mirjolet JF, Le Poul E, Migeotte I, Brézillon S, Tyldesley R, Blanpain C, Detheux M, Mantovani A, Sozzani S, Vassart G, Parmentier M, Communi D (2003). „Specific recruitment of antigen-presenting cells by chemerin, a novel processed ligand from human inflammatory fluids”. J. Exp. Med. 198 (7): 977—85. PMC 2194212 . PMID 14530373. doi:10.1084/jem.20030382.
- ^ Bozaoglu K, Bolton K, McMillan J, Zimmet P, Jowett J, Collier G, Walder K, Segal D (2007). „Chemerin is a novel adipokine associated with obesity and metabolic syndrome”. Endocrinology. 148 (10): 4687—94. PMID 17640997. doi:10.1210/en.2007-0175.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Nagpal S; Patel S; Jacobe H; et al. (1997). „Tazarotene-induced gene 2 (TIG2), a novel retinoid-responsive gene in skin.”. J. Invest. Dermatol. 109 (1): 91—5. PMID 9204961. doi:10.1111/1523-1747.ep12276660.
- Yokoyama-Kobayashi M, Yamaguchi T, Sekine S, Kato S (1999). „Selection of cDNAs encoding putative type II membrane proteins on the cell surface from a human full-length cDNA bank.”. Gene. 228 (1-2): 161—7. PMID 10072769. doi:10.1016/S0378-1119(99)00004-9.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Scherer SW; Cheung J; MacDonald JR; et al. (2003). „Human chromosome 7: DNA sequence and biology.”. Science. 300 (5620): 767—72. PMC 2882961 . PMID 12690205. doi:10.1126/science.1083423.
- Hillier LW; Fulton RS; Fulton LA; et al. (2003). „The DNA sequence of human chromosome 7.”. Nature. 424 (6945): 157—64. PMID 12853948. doi:10.1038/nature01782.
- Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs.”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Vermi W; Riboldi E; Wittamer V; et al. (2005). „Role of ChemR23 in directing the migration of myeloid and plasmacytoid dendritic cells to lymphoid organs and inflamed skin.”. J. Exp. Med. 201 (4): 509—15. PMID 15728234. doi:10.1084/jem.20041310.
- Wittamer V; Bondue B; Guillabert A; et al. (2005). „Neutrophil-mediated maturation of chemerin: a link between innate and adaptive immunity.”. J. Immunol. 175 (1): 487—93. PMID 15972683.