Пређи на садржај

Henestaris halophilus

С Википедије, слободне енциклопедије

Henestaris halophilus
'
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Врста:
H.halophilus
Биномно име
Henestaris halophilus
(Burmeister, 1835)

Henestaris halophilus је врста стенице из потфамилије Henestarinae. Типичан је представник групе стеница који се среће на слатинским стаништима.

Врсте из рода Henestaris се лако препознају по испупченим очима, које јасно штрче у односу на остатак главеног региона. Тело је овално издужено, тамножуте до браон боје, најчешће мање или више прошарано а понекад потпуно тамно. Просечна дужина тела мужјака износи од 4 до 5,5 милиметра, а женке су нешто крупније — од 5,5 до 6,5 милиметра.[1] Нимфе се развијају на пролеће, крајем априла, а потом се адулти срећу током целе сезоне на слатинским стаништима. Врста је бројна на слатинама Војводине.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Насељава заслањена станишта (слатине), као и травна степска станишта.

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Врста насељава земље Европе (Албанију, Аустрију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Чешку републику, Мађарску, Румунију, Словачку, Словенију, Србију, делове Велике Британије, јужни европски део Русије и континентални део Шпаније).

Угроженост

[уреди | уреди извор]

У исхрани врсте Henestaris halophilus доминира Plantago maritima L, тј. слатинска боквица. Поменута врста расте на сланим ливадама и дуж заслањених морских обала. У Србији се налази у поједним деловима Бачке и Баната, и спада у угрожене или рањиве врсте флоре Србије[2]. Овај податак аутоматски упућује на рањивост и потенцијалну угроженост врсте Henestaris halophilus , као и на неопходност даљег праћења присуства и покретања евентуалних мера заштите слатинске боквице[3] , с обзиром на то да је врста већ нестала са неких станишта у Војводини (нпр. подручје града Новог Сада).[2]

Синоними

[уреди | уреди извор]
  • Cymus halophilus Burmeister, 1835

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Péricart, J. (1998): Hémiptères, Lygaeidae Euro-Méditerranéens, vol. 1. Faune de France 84 A. Fédération Française des Sociétés de Sciences Naturelles, Paris, 1- 475 pp.
  2. ^ а б Ђакић, Ж.С., Кнежевић, А.С., Божа, П.П. (2012): Some extinct plant taxa on the territory of Novi Sad and their vulnerability status in Vojvodina and Serbia. Зборник Матице српске за природне науке, Нови Сад.122, 45-61, 2012.
  3. ^ Надаждин, Б. (2017): Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре”. Мастер рад. Универзитет Нови Сад

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Protić, Lj. (2011a): Heteroptera. Prirodnjački muzej u Beogradu.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]