Пређи на садржај

Мукополисахаридоза тип I H-S

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hurler-Scheie синдром)
Мукополисахаридоза тип I H-S
Молекул дерматан сулфата који се акумулирају у лизозомима пацијената са МПС I
СимптомиСимптоми су варијабилни, али могу укључивати: блаже пореемећаје у учењу, психијатријске проблеме, визуелне проблеме, скелетне деформације, синдром карпалног тунела, болест аортни залистка и/или апнеју током спавања.
Време појавеСимптоми се могу појавити до 5 године; дијагноза се обично поставља након 10 година
Узроцинедостатком ензима алфа-L-идуронидазе
Слична обољењаMPS I; Хантеров синдром; остале мукополисахаридозе
ЛечењеЗаменска терапија ензимима; хируршки
ПрогнозаСмрт се обично јавља пре 12 година (Hurler синдром/ тешки облик); Животни век може бити нормалан (Scheie синдром, одређена форма)
Фреквенција1 у 115.000[1]

Мукополисахаридозе тип I H-S (скраћено MPS тип I H-S) позната и као Hurler-Scheie синдром је средње тежак (интермедијерни) облик мукополисахаридозе тип I болести из група наследних поремећаја узрокованих недостатком специфичних лизозомских ензима укључених у деградацију гликозаминогликанa (скраћено GAGs ) или мукополисахарида. Акумулација делимично деградираних продуката ГАГ-а изазива сметње у ћелији, ткиву и нарушава функције појединих органа.

Недостатак алфа-Л-идуронидазе може довести до широког спектра фенотипског ангажовања са три главна призната клиничка субјекта: Хурлеров синдром (MПС тип I H; 607014), Hurler-Scheie синдром (МПС I H-S; 607015), и Scheie синдром (MPS тип I S). Хурлеров и Scheie синдром представљају два различита фенотипа МПС тип I синдрома — на тежем (МПС I H) и лакшем (MPS тип I S) крају клиничког спектра, док је Hurler-Scheie синдром (MPS тип I H-S) трећи или интермедијерни облик у фенотипској експресији.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Најтежи облик мукополисахаридозе тип I, који укључује замагљивање рожњаче, абнормалности скелета и менталну ретардацију, добио је назив Хурлеров синдром по немачкој педријатрици Гертруди Хурлер, која је прва описала поремећај 1919. године.[3][4]

Године 1962, амерички лекар Harold Glendon Scheie (1909–1990), идентификово је блажу варијанту Хурлеровог синдрома, МПС тип I S која је по њему названа Scheie синдром.[5]

McKusick, V. A. и сар. (1972) предложили су да се Хурлеров синдром назове — мукополисахаридоза тип I H (скраћено МПС тип I H) а Scheie синдром — мукополисахаридоза тип I S (скраћено МПС тип I S).[6]

Године 1985. Рубичек и сар. приказали су пет пацијената са недостатком алфа-Л-идуронидазе и фенотипом који је атипичан за Хурлеров синдром и Scheie синдром. Међу разним могућим објашњењима за овај фенотип, они су прихватили тумачење која се заснива на постојању генетичких варијанти за неке од случајева, које су узроковане различитим мутацијама.[7]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Преваленца синдрома се процењује на 1 случај на 115.000.

Етиологија

[уреди | уреди извор]

MPS тип I H-S је узрокован мутацијама у IDUA гену (4p16.3) што доводи до парцијалног недостатка ензима алфа-Л-идуронидазе и лизозомске акумулације дерматан сулфата и хепаран сулфата.[8]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Симптоми се најчешће јављају после 5 година, али су тако благи да се дијагноза често не узима у обзир све до 10 године или одрасле доби.

  • Пацијенти су скоро нормалне висине и не показују интелектуални недостатак.
  • Замућење рожњаче се одвија прогресивно и дифузно, обично после четврте године живота.
  • Глауком је чешћи него код Хурлеровог синдрома
  • Пацијенти су благо измењеног изглда лица, укључујући и велика уста са дебелим уснама.
  • Често је присутна ринореја и неуросензуални губитак слуха,
  • Зглобови су крути (због контрактура), и прате их благе промене скелета и синдром карпалног тунела.

У тежим облицима може се јавити

  • болест аортног залистка,
  • компресија цервикалне кичмене мождине, изазвана инфилтрацијом гликозаминогликана у дури, што може довести до спастичне паресије, ако се не поправи неурохируршким интервенцијама.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Рана дијагноза је тешка због првих неспецифичних клиничких симптома, али је од суштинског значаја за хитно иницирање третмана.

Дијагноза се заснива на детекцији повећаног излучивања у мокраћи хепаран сулфата и дерматан сулфата и генетским тестовима. Тестирање са заснива на примени бојења метилен плавим и GAG електрофорези, и доказивању недостатка ензима у леукоцитима и фибробластима.[9]

Пошто је у мукополисахаридози тип I H-S нападнута већина органа који су код деце у фази формирања, важно је пратити све потенцијалне компликације, најмање једном годишње након потврде дијагнозе. Ови прегледи треба да укључују неуролошку процену и процену функција очију, слуха, срца, плућа, скелета и зуба. Понекад су потребни рендгенски снимци или друге додатне дијагностичке методе за извођење ових контролних испитивања.

Пренатална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Пренатална дијагноза мукополисахаридоза тип I H-S, данас је могућа уз помоћу амниоцентезе и узорковања слоја ткива у ембриону (биопсијом хорионских ресица). Дијагноза мора бити потврђена пре 11 недеља гестације.

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести:

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење се спроводи заменском ензимском терапијом - хуманом рекомбинантном алфа-L-идуронидазом уз супортивне мере зависно од врсте присутних симптома, или трансплантацијом коштане сржи Најбољи резултати терапије се постижу уколико је лечење започето рано, пре наступања иреверзибилних промена.[10]

Ензимска терапија

[уреди | уреди извор]

Ензимска заменска терапија се заснива на примени хумане рекомбинантне алфа-L-идуронидазе, у недељној инфузији, како би се осигурала одговарајућа количина ензима потребна организму за побољшање укупног квалитета живота.[11][12][13][14][15][16]

Tретман се показао ефикасним за побољшање фунција зглобова, функцију плућа и побољшање општег здравља. Међутим, не треба очекивати да же заменска терапија ензима да смањењи ефекате поремећаја на очим и срчаним залистцима. Такође нема доказа да се акумулација МПС супстанце у мозгу спречава или смањује, јер ензим не прелази крвно-мождану баријеру. Студије су у току како би се утврдило да ли се акумулације у кичми могу спречити применом лека директним убризгавањем у кичмену течност. Међутим за то су потребне даље студије и дуже праћење за правилну процену ефикасности терапије ензимима директно у крвоток или кичмену течност.

Симптоматска терапија

[уреди | уреди извор]

Симптоматски и подржавајући третман може захтвати координиране напоре тима специјалиста:

  • Педијатра (неуролога), који процењују и лечи поремећаје нервног система),
  • Ортопдеда који дијагностикују и лече скелетне абнормалности
  • Педијатра (кардиолога), који дијагностикују и лече срчане абнормалности
  • Физиотерапеута и/или осталих здравствених радника који требају бити систематски и свеобухватно ангажовани у лечењу оболелог детета.
  • Медицинске генетске, чије јсаветодавнане услуге могу бити корисне за мајке и породицу.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Прогноза код МПС типа I H-S као средње тешког облика мукополисахаридоза нешто је повољнија од оне код МПС типа I H. Симптоми се развијају током касних тинејџерских година до раних двадесетих и зантно су блажи од симптома који су примећени у Хурлеровом синдрому.[17]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Mucopolysaccharidoses Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 15. 11. 2017. Приступљено 25. 6. 2018. 
  2. ^ McKusick, V. A., Howell, R. R., Hussels, I. E., Neufeld, E. F., Stevenson, R. E (1972). „Allelism, nonallelism and genetic compounds among the mucopolysaccharidoses”. Lancet. 299 (7758): 993—996. PMID 4112371. doi:10.1016/S0140-6736(72)91159-2. , .
  3. ^ Hurler's syndrome на веб-сајту Who Named It (језик: енглески)
  4. ^ Hurler, G. (1919). „Über einen Typ multipler Abartungen, vorwiegend am Skelettsystem”. Zeitschrift für Kinderheilkunde. Berlin. 24 (5–6): 220—234. doi:10.1007/BF02222956. 
  5. ^ Moore, David; Connock, Martin J.; Wraith, Ed; Lavery, Christine (3). „The prevalence of and survival in Mucopolysaccharidosis I: Hurler, Hurler-Scheie and Scheie syndromes in the UK”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 1. 1. 2008: 24. ISSN 1750-1172. PMC 2553763 Слободан приступ. PMID 18796143. doi:10.1186/1750-1172-3-24 Слободан приступ.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ McKusick, V. A., Howell, R. R., Hussels, I. E., Neufeld, E. F., Stevenson, R. E (1972). „Allelism, nonallelism and genetic compounds among the mucopolysaccharidoses”. Lancet. 299 (7758): 993—996. PMID 4112371. doi:10.1016/S0140-6736(72)91159-2. , .
  7. ^ Roubicek M, Gehler J, Spranger J (1985 March). „The clinical spectrum of alpha-L-iduronidase deficiency.”. The American Journal of Medical Genetics. 20 (3): 471—81. PMID 3922223. doi:10.1002/ajmg.1320200308.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  8. ^ Menon, K. P., Tieu, P. T., Neufeld, E. F (1992). „Architecture of the canine IDUA gene and mutation underlying canine mucopolysaccharidosis I”. Genomics. 14 (3): 763—768. PMID 1339393. doi:10.1016/S0888-7543(05)80182-X. , .
  9. ^ „Syndrome de Scheie”. Orphanet, ORPHA:93474. Приступљено 26. 6. 2018. 
  10. ^ Muenzer J and Fisher A (2004). „Advances in the Treatment of Mucopolysaccharidosis Type I”. 350: 1932—34. .
  11. ^ Desnick RJ (2004). „Enzyme replacement and enhancement therapies for lysosomal diseases”. J. Inherit Metab Dis. 27 (3): 385—410. PMID 15190196. doi:10.1023/B:BOLI.0000031101.12838.c6. .
  12. ^ Wraith JE, Clarke LA, Beck M, et al. Enzyme replacement therapy for mucopolysaccharidosis I (2004). „a randomized, double-blinded, placebo-controlled, multinational study of recombinant human alpha-L-iduronidase (laronidase)”. 144: 581—88. .
  13. ^ Malm G, et al., Mucopolysaccharidoses (2002). „New therapeutic possibilities increase the need of early diagnosis”. Lakartidningen. 99: 1804—9. 
  14. ^ Kakkis ED, Enzyme replacement therapy for the mucopolysaccharides storage disorders (2002). „Enzyme replacement therapy for the mucopolysaccharide storage disorders”. Expert Opin Investig Drugs. 11 (5): 675—85. PMID 11996648. doi:10.1517/13543784.11.5.675. .
  15. ^ Wraith JE, Enzyme replacement therapy in mucopolysaccharidosis type I (2001). „progress and emerging difficulties”. J Inherit Metab Dis. 24: 245—50. doi:10.1023/A:1010379320378. .
  16. ^ Kakkis ED, et al., Enzyme-replacement therapy in mucopolysaccharidosis I (2001). 344: 182—8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  17. ^ Yano S, Moseley K, Pavlova Z. Postmortem studies on a patient with mucopolysaccharidosis type I: Histopathological findings after one year of enzyme replacement therapy. J Inherit Metab Dis. 2009.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) Mar 27.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Fauci AS, et al., eds. Harrison’s Principles of Internal Medicine, 14th Ed. New York, NY: McGraw-Hill, Inc. 2169–76.
  • Beighton P, ed. Mckusick’s Heritable Disorders of Connective Tissue. 5th ed. St. Louis, MO: Mosby-Year Book, Inc. 1118–9.
  • Eto Y, Ohashi T, Gene therapy/cell therapy for lysosomal storage disease. J Inherit Metab Dis.: 293—8. 2000.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Triggs-Raine B, et al., Mutations in HYAL1, a member of a tandemly distributed multigene family encoding disparate hyaluronidase activities, cause a newly described lysosomal disorder, mucopolysaccharidosis IX. . 95. 1999: 6296—300.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Natowicz, Marvin R.; Short, M. Priscilla; Wang, Yu; Dickersin, G. Richard; Gebhardt, Mark C.; Rosenthal, Daniel I.; Sims, Katherine B.; Rosenberg, Andrew E. (1996). „Clinical and Biochemical Manifestations of Hyaluronidase Deficiency”. New England Journal of Medicine. 335 (14): 1029—33. PMID 8793927. doi:10.1056/NEJM199610033351405. .
  • Herrick, Ian A.; Rhine, Elliot J. (1988). „The mucopolysaccharidoses and anaesthesia: A report of clinical experience”. Can J Anaesth. 35 (1): 67—73. PMID 3127069. doi:10.1007/BF03010548. .
  • Sjøgren, P.; Pedersen, T.; Steinmetz, H. (1987). „Mucopolysaccharidoses and anaesthetic risks”. Acta Anaesthesiol Scand. 31 (3): 214—8. PMID 3107330. doi:10.1111/j.1399-6576.1987.tb02553.x. .
  • Caruso RC; et al. (1986). „Electroretinographic findings in the mucopolysaccharidoses”. Ophthalmology.: 93. :1612-6.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мукополисахаридоза_тип_I_H-S&oldid=29017860”