Inicijalni volumen distribucije
Inicijalni volumen distribucije je farmakološki termin koji se koristi za kvantifikaciju distribucije leka u telu relativno skoro nakon oralnog ili intravenoznog doziranja leka, i pre nego što lek dostigne ravnotežno stanje.[1] Nakon raspodele leka, merenje krvnog nivoa daje indikaciju prividnog volumena distribucije. Izračunavanje inicijalnog volumena distribucije se vrši na isti način kao i kod prividnog.
Inicijalni volumen distribucije je definisan jednačinom:[2]
gde je:
- Q = totalna količina leka u telu po jedinic mase tela (kg), i.e. doza
- Cp = koncentracija leka u plazmi
Doza leka koja je neophodna da bi ostvarila potrebna koncentracija u plazmi se može izračunati, ako je poznata VD vrednost. Taj parameter nije fiziološka vrednost, nego je prvenstveno zavistan od načina na koji je se lek raspodeljuje u telu kao funkcija fizikohemijskih svojstava, e.g. rastvorljivosti, naelektrisanja, veličine molekula, itd.
Volumen distribucije se tipično izražava u (ml ili l)/kg telesne težine. VD kod dece je tipično veći nego kod odraslih, mada su deca manja i lakša. Promene telesne kompozicije sa godinama uzrokuju smanjenje VD vrednosti.
VD se takođe može koristiti za određivanje brzine kojom lek prelazi u tkivne kompartmane iz krvi:
gde je:
- VP = zapremina plazme
- VT = očevidna zapremina tkiva
- fu = nevezana frakcija u plazmi
- fut = nevezana frakcija u tkivu
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ William E. Evans; Jerome J. Schentag; William J. Jusko (1999). Applied Pharmacokinetics, Principles of Therapeutic Drug Monitoring (3 изд.). Vancouver, Wa: Applied Therapeutics Inc. ISBN 0-915486-15-6.
- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.