Institut za evropske poslove
Institut za evropske poslove (Institut/IEP/IEA) je nevladina, neprofitna organizacija civilnog društva sa sedištem u Beogradu, Srbija. Osnovan je kao Omladinski odbor za obrazovanje 23. aprila 2010. godine kao reakcija mladih ljudi na formalni sistem obrazovanja.
U fokusu rada Instituta je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu evroatlantskih integracija. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovih procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja kao doprinos boljem razumevanju integracija.
Projektne aktivnosti Institut sprovodi u okviru četiri programa: ljudska i manjinska prava, javne odgovornosti, regionalno pomirenje i saradnja i borba protiv nasilnog ekstremizma.
| Institut za evropske poslove | |
|---|---|
| Institut za evropske poslove | |
 dizajn: Marko Vukomanović | |
| Skraćenica | Institut, IEA, IEP |
| Moto | Znanje pokreće promene |
| Osnovana | 23. april 2010. |
| Datum osnivanja | 23. april 2010. |
| Tip | Udruženje građana |
| Sedište | Beograd |
| Izvršni direktor | Naim Leo Beširi |
| Zamenica | Aleksandra Stanković |
| Upravni odbor | Ivan Grahek (predsednik), Predrag Ignjatović, Jovana D. Jovanović |
| Savet | Milutin Petrović, Srđan Milošević, Tamara Tomašević |
| Budžet | 20 miliona dinara |
| Broj zaposlenih | 6 |
| Broj volontera | 30 konsultanata na godišnjem nivou |
| Veb-sajt | https://iea.rs |
Istorijat
[уреди | уреди извор]Omladisnki odbor za obrazovanje je formiran 2010. kao reakcija polaznika Škole ljudskih prava Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, na formalni sistem obrazovanja koji vrvi od nacionalnog narativa i na taj način sprečava pomirenje i onemogućava kritičko razmišljanje. Osnivači su Jelisaveta Belić, Ivan Grahek, Petar Čekerevac, Milan Škobić, Aleksandrar Zlatić i Naim Leo Beširi koji je i izvršni direktor od 2010.
Prvobitni projekti bavili su se regionalnim pomirenjem i pristupu javnim institucijama mladih koji pripadaju manjinskim zajednicama u Srbiji.
U poslednjih dvanaest godina, Institut je imao 22 zaposlenih i preko 200 konsultanata angažovanih po različitim osnovama, a na projektima je direktno ili indirektno učestvovalo više od 10.000 učenika osnovnih i srednjih škola, studenata, mladih profesionalaca, nastavnika, pravnika, tužioca i policajaca, najviše iz Srbije i Kosova, a onda iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Francuske, Nemačke, Poljske i Švajcarske.
Godine 2015. posle dugog strateškog planiranja Omladinski odbor za obrazovanje menja ime u Institut za evropske poslove i širi polje delovanja sa jednog na četiri programa. Istovremeno, promenom medijske strategije Institut istupa javno sa stavovima, svojim radom, saopštenjima za javnost kao i analizama, publikacijama i rezultatima istraživanja javnog mnjenja na šest ključnih političkih pitanja, odnos građana Srbije prema: Evrospkoj uniji, NATO, SAD, Rusiji, Kosovu i Kini.
U odnosu na svoju veličinu i godišnji budžet, Institut je jedna od najcitiranijih organizacija civilnog društva u medijima i naučnim tekstovima.
Zbog svog delanja na pomirenju između Srba i Albanaca, Bošnjaka i Hrvata, ali i jasnih stavova prema ratovima devedesetih, NATO bombardovanju i odnosu prema Rusiji, Institut i direktor su često na meti ultra desničarskih organizacija, ali i napada od strane pojedinih medija i političara, ali i političke sabotaže u radu[1][2][3][4].
Uprava
[уреди | уреди извор]Od osnivanja izvršni direktor Instituta je Naim Leo Beširi, diplomirani politikolog. Skupština Instituta izabrala ga je na mandat od pet godina, treći put zaredom 2020. godine u Beogradu. Pre Instituta, Naim Leo Beširi je radio u Agenciji za borbu protiv korupcije, Centru za evroatlantske studije, Misiji OEBS-a u Srbiji, marketinškoj firmi Kreativa New Formula, a započeo je karijeru u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji[5].
.
Istraživanja javnog mnjenja[6]
[уреди | уреди извор]| Stavovi građana Srbije prema Evropskoj uniji
Kako biste glasali ukoliko bi sutra bio referendum o članstvu Srbije u EU? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Za | 48,0 | 49,5 | 48,0 | 46,2 | 48,9 | 41,1 | |
| Protiv | 30,0 | 27,2 | 35,0 | 33,4 | 28,4 | 38,6 | |
| Ne bih glasao/la | 14,0 | 11,3 | 9,0 | 12,4 | 11,2 | 7,3 | |
| Ne znam | 8,0 | 12,0 | 8,0 | 8,1 | 11,5 | 13,1 | |
| Stavovi građana Srbije prema NATO
Da li podržavate članstvo Srbije u NATO?“ | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Da | 12,0 | 11,0 | 10,0 | 10,0 | 11,0 | 10,0 | 9,7 |
| Ne | 82,0 | 84,0 | 84,0 | 79,0 | 77,0 | 79,0 | 81,9 |
| Ne znam | 6,0 | 5,0 | 6,0 | 11,0 | 12,0 | 11,0 | 8,4 |
| Stavovi građana Srbije prema SAD
Da li verujete da će odnosi Srbije i SAD u budućnosti biti bolji? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Da | 40,0 | 43,0 | 48,5 | 41,1 | |||
| Ne | 48,0 | 47,0 | 33,4 | 39,1 | |||
| Ne znam | 12,0 | 10,0 | 18,1 | 19,8 | |||
| Stavovi građana Srbije prema Rusiji
Da li ste bili u Rusiji? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Da | 8,0 | 8,0 | 10,0 | 10,9 | 12,6 | 14,5 | |
| Ne | 92,0 | 92,0 | 90,0 | 89,1 | 87,4 | 85,5 | |
| Stavovi građana Srbije prema Kosovu
Da li smatrate da će ova Vlada priznati nezavisnost Kosova? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Da | 14,0 | 11,0 | 13,0 | 13,1 | 13,2 | ||
| Ne | 80,0 | 81,0 | 78,0 | 76,9 | 75,3 | ||
| Ne znam | 6,0 | 8,0 | 9,0 | 10,0 | 11,6 | ||
| Stavovi građana Srbije prema Kini
Kakav je vaš odnos prema komunističkom uređenju Kine? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Pozitivan | 47,0 | ||||||
| Negativan | 17,0 | ||||||
| Ne znam | 36,0 | ||||||
Finansiranje
[уреди | уреди извор]Od osnivanja Institut se finansira iz više izvora, iz donacija domaćih i međunarodnih vladinih organizacija, međunarodnih organizacija, privatnih fondacija i kompanija, članarine, donacija građana i iz zakonom definisane profitabilne delatnosti u organizovanju obrazovnih programa.
Neki od donarora su: Vlade Srbije, Norveške, Švedske, Holandije, UK, SAD, privatne fondacije RBF, međunarodnih organizacija EU, NATO, BTD, CRD, GIZ, USAID, OSCE, UNDP i RYCO.
Članstvo u drugim organizacijama
[уреди | уреди извор]Institut je član Nacionalnog konventa o Evropskoj unij u radnim grupama zaduženim za pregovaračka poglavlja 25, 26, 30, 31 i 35. Član je i NAPOR-a i KOMS-a[7].
Samostalno i sa drugim organizacijama doprinosi godišnjem izveštavanju o stanju ljudskih prava, demokratije, građanskih sloboda i javnih odgovornosti koje objavljuju Evropska komisija, Ministarstvo spoljnih poslova SAD i UK.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Institut: Niški hotel nam otkazao prostor”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Šabiću drugi put zabranjena saradnja sa Institutom za evropske poslove - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2019-11-15. Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Orkestrirani napad radikala na Beširija zbog Miloševića”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-04-05. Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Beširi dobio pretnje da će "završiti u hladnjači": Nasilje se izuzetno toleriše”. N1 (на језику: српски). 2022-06-15. Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Biografija | Naim Leo Beširi”. naimleobesiri (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Stavovi građana”. Institut za evropske poslove (на језику: српски). Приступљено 2022-06-26.
- ^ „National Youth Council of Serbia”. Krovna organizacija mladih Srbije (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-26.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Zvanični veb-sajt
- Institut za evropske poslove na sajtu Facebook
- Institut za evropske poslove na sajtu Twitter
- Institut za evropske poslove na sajtu Instagram
- Škrip
