Пређи на садржај

Istorija Amerike

С Википедије, слободне енциклопедије
Prava boja Amerika. Veliki deo informacija na slici dolazi od jednog daljinskog senzornog uređaja - spektroradiometra agencije NASA za imidžing umerene rezolucije, ili MODIS, koji je letio preko 700 km iznad Zemlje na satelitu Tera 2001. godine.

Praistorija Amerika (Severne, Južne, i Centralne Amerike, i Kariba) počinje sa midgracijom ljudi u te oblasti iz Azije u jeku ledenog doba. Smatra se da su ove grupe generalno bile izolovane od naroda „Starog sveta” do dolaska Evropljana u 10. veku sa Islanda pod vodstvom Lejfa Eriksona i putovanja Kristofera Kolumba 1492. godine.

Preci današnjih američkih starosedilačkih naroda bili su Paleoindijanci; lovci-sakupljači koji su migrirali u Severnu Ameriku. Najpopularnija teorija tvrdi da su migranti došli u Ameriku preko Beringije, kopnene mase koja je sada prekrivena okeanskim vodama Beringovog tesnaca. Mali narodi litičkog stupnja pratili su megafaunu poput bizona, mamuta (danas izumrlih) i irvasa, čime su stekli savremeni nadimak „lovci na veliku divljač”. Grupe ljudi su takođe mogle putovati u Severnu Ameriku po ledenim površinama duž severne obale Pacifika.

Kulturne osobine koje su doneli prvi doseljenici kasnije su evoluirale i formirane su takve kulture kao što su Irokezi Severne Amerike i Pirahani iz Južne Amerike. Te kulture su se kasnije razvile u civilizacije. U mnogim slučajevima su se te kulture proširile kasnije od njihovih pandana iz Starog sveta. Nakon plovidbe Kristofora Kolumba 1492. godine, španske i kasnije portugalske, engleske, francuske i holandske kolonijalne ekspedicije stigle su u Novi svet osvajajući i naseljavajući otkrivene zemlje, što je dovelo do transformacije kulturnog i fizičkog pejzaža u Americi. Španija je kolonizovala veći deo Amerike, od današnjih Jugozapadnih Sjedinjenih Država, Floride i Kariba do južnog vrha Južne Amerike. Portugalija se nastanila u današnjem Brazilu, dok je Engleska uspostavila kolonije na istočnoj obali Sjedinjenih Država, kao i na severno-pacifičkoj obali i u većem delu Kanade. Francuska se nastanila u Kvebeku i drugim delovima Istočne Kanade i bila je prisvojila područje u današnjem centralnom delu Sjedinjenih Država. Holanđani su naselili Novu Holandiju (sa administrativnim centrom Nju Amsterdamom - sada Njujorkom), neka Karipska ostrva i delove Severne Južne Amerike.

Predkolonizacija

[уреди | уреди извор]

Migracija na kontinente

[уреди | уреди извор]
Mapa ranih ljudskih migracija

Specifičnosti paleo-indijske migracije u i širom Amerike, uključujući tačne datume i rute kojima su se kretali, predmet su stalnog istraživanja i diskusije.[1] Tradicionalna teorija je da su se ovi rani migranti preselili na kopneni most Beringije između istočnog Sibira i današnje Aljaske pre oko 40.000 - 17.000 godina, kada je nivo mora bio znatno niži zbog kvartarske glacijacije.[1][2] Za ove ljude se veruje da su pratili stada sada već izumrle pleistocenske megafaune duž bezlednih koridora koji su se protezali između ledenih ploča Laurentide i Kordiljera.[3] Takođe je predloženo da su bilo peške ili primitivnom čamcima oni migrirali niz severozapadnu obalu Tihog okeana do Južne Amerike.[4] Dokazi o ovome od tada bi bili pokriveni porastom nivoa mora od stotinu metara nakon poslednjeg ledenog doba.[5]

Arheolozi tvrde da se paleo-indijska migracija iz Beringije (istočne Aljaske) odvila u periodu od pre 40.000 do pre oko 16.500 godina.[6][7][8] Ovaj vremenski raspon je predmet energičnih rasprave. Do sada je ostvaren mali stepen saglasnosti, osim da naseljenici potiču iz centralne Azije, kao i da je široko rasprostranjena habitacija Amerike postojala krajem poslednjeg ledenog perioda, ili tačnije nakon kasnog ledenog maksimuma, oko pre 16.000 - 13.000 godina.[8][9]

Američki časopis za ljudsku genetiku objavio je članak 2007. u kojem se navodi „Ovde pokazujemo, koristeći 86 kompletnih mitohondrijalnih genoma, da su sve autohtone američke haplogrupe, uključujući Haplogrupu X (mtDNK), bile deo jedinstvene populacije.”[10] Američke indijanske grupe u regionu Beringovog tesnaca pokazuju najjače veze jedrene DNK ili mitohondrijske DNK sa sibirskim narodima. Genetska raznolikost domorodačkih grupa u Americi povećava se udaljenošću od pretpostavljene tačke ulaska u Ameriku.[11][12] Određeni obrasci genetske raznolikosti od zapada ka istoku, posebno u Južnoj Americi, sugerišu da je migracija prvo tekla niz zapadnu obalu, i da je zatim nastavljena prema istoku.[13] Genetičari su proizveli razne, često različite, procene da su narodi iz Azije i Amerike bili deo iste populacije od pre 42.000 do 21.000 godina.[14]

Nove studije bacaju svetlo na stanovništvo autohtonih Amerikanaca, sugerirajući da njihovi preci potiču iz istočne Azije i zapadne Evroazije, i da su u Severnu Ameriku migrirali direktno iz Sibira. Jedna studija iz 2013. godine u časopisu Nature objavila je da DNK pronađena u 24.000 godina starim posmrtnim ostacima mladića u Malta Sibiru sugeriše da do jedne trećine autohtonih Amerikanaca može imati poreklo koje se može pratiti do zapadnih Evroazijaca, koji su verovatno„ imali širu severoistočnu distribudciju pre 24.000 godina nego što se obično misli”.[15] Profesor Keli Graf rekao je da su njihova „otkrića značajna na dva nivoa. Prvo, to pokazuje da su gornje-paleolitski Sibirci poticali od kosmopolitske populacije ranih modernih ljudi koji su se raširili iz Afrike u Evropu i Centralnu i Južnu Aziju. Drugo, paleoindijanski kosturi sa fenotipskim osobinama atipičnim za današnje američke Indijance mogu se objasniti time da imaju direktnu istorijsku vezu sa gornje-paleolitskim Sibirom.” Ruta kroz Beringiju smatra se verovatnijim od solutrejanske hipoteze.[16]

Dana 3. oktobra 2014, Oregonska pećina u kojoj su pronađeni najstariji DNK dokazi o ljudskom obitavanju u Severnoj Americi dodata je u Nacionalni registar istorijskih mesta. Radiougljenično datirana DNK od pre 14.300 godina, pronađena je u fosilizovanim ljudskim koprolitima otkrivenim u pećinama Pajsli u južnom centralnom delu Oregona.[17]

  1. ^ а б „Atlas of the Human Journey-The Genographic Project”. National Geographic Society. 1996—2008. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 6. 10. 2009. 
  2. ^ Fitzhugh, Drs. William; Goddard, Ives; Ousley, Steve; Owsley, Doug; Stanford., Dennis. „Paleoamerican”. Smithsonian Institution Anthropology Outreach Office. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2009. 
  3. ^ „The peopling of the Americas: Genetic ancestry influences health”. Scientific American. Приступљено 17. 11. 2009. 
  4. ^ Fladmark, K. R. (1979). „Alternate Migration Corridors for Early Man in North America”. American Antiquity. 44 (1): 55—69. JSTOR 279189. S2CID 162243347. doi:10.2307/279189. 
  5. ^ „68 Responses to "Sea will rise 'to levels of last Ice Age'"”. Center for Climate Systems Research, Columbia University. 26. 1. 2009. Приступљено 17. 11. 2009. 
  6. ^ „Introduction”. Government of Canada. Parks Canada. 2009. Архивирано из оригинала 24. 4. 2011. г. Приступљено 9. 1. 2010. „Canada's oldest known home is a cave in Yukon occupied not 12,000 years ago like the U.S. sites, but at least 20,000 years ago 
  7. ^ „Pleistocene Archaeology of the Old Crow Flats”. Vuntut National Park of Canada. 2008. Архивирано из оригинала 22. 10. 2008. г. Приступљено 10. 1. 2010. „However, despite the lack of this conclusive and widespread evidence, there are suggestions of human occupation in the northern Yukon about 24,000 years ago, and hints of the presence of humans in the Old Crow Basin as far back as about 40,000 years ago. 
  8. ^ а б „Journey of mankind”. Brad Shaw Foundation. Приступљено 17. 11. 2009. 
  9. ^ Bonatto, SL; Salzano, FM (1997). „A single and early migration for the peopling of the Americas supported by mitochondrial DNA sequence data”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 94 (5): 1866—71. PMC 20009Слободан приступ. PMID 9050871. doi:10.1073/pnas.94.5.1866Слободан приступ. 
  10. ^ First Americans. Southern Methodist University-David J. Meltzer, B.A., M.A., Ph. D. новембар 2010. ISBN 9780520267992. Приступљено 17. 11. 2009. 
  11. ^ „The peopling of the Americas: Genetic ancestry influences health”. Scientific American. Приступљено 22. 11. 2009. 
  12. ^ „First Americans Endured 20,000-Year Layover - Jennifer Viegas, Discovery News”. Архивирано из оригинала 13. 3. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2009 
  13. ^ Wang, Sijia; Lewis, Cecil M.; Jakobsson, Mattias; Ramachandran, Sohini; Ray, Nicolas; Bedoya, Gabriel; Rojas, Winston; Parra, Maria V.; Molina, Julio A.; Gallo, Carla; Mazzotti, Guido; Poletti, Giovanni; Hill, Kim; Hurtado, Ana M.; Labuda, Damian; Klitz, William; Barrantes, Ramiro; Bortolini, Maria Cátira; Salzano, Francisco M.; Petzl-Erler, Maria Luiza; Tsuneto, Luiza T.; Llop, Elena; Rothhammer, Francisco; Excoffier, Laurent; Feldman, Marcus W.; Rosenberg, Noah A.; Ruiz-Linares, Andrés (2007). „Genetic Variation and Population Structure in Native Americans”. PLOS Genetics. 3 (11): 3(11). PMC 2082466Слободан приступ. PMID 18039031. doi:10.1371/journal.pgen.0030185. 
  14. ^ Fagundes, Nelson J.R.; Kanitz, Ricardo; Eckert, Roberta; Ana C.S. Valls; Mauricio R. Bogo; Francisco M. Salzano; David Glenn Smith; Wilson A. Silva; Marco A. Zago; Andrea K. Ribeiro-dos-Santos; Sidney E.B. Santos; Maria Luiza Petzl-Erler; Sandro L.Bonatto (2008). „Mitochondrial Population Genomics Supports a Single Pre-Clovis Origin with a Coastal Route for the Peopling of the Americas” (PDF). American Journal of Human Genetics. 82 (3): 583—592. PMC 2427228Слободан приступ. PMID 18313026. doi:10.1016/j.ajhg.2007.11.013. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2009. г. Приступљено 19. 11. 2009. 
  15. ^ Raghavan, Maanasa; Skoglund, Pontus; Kelly E. Graf; Metspalu, Mait; Albrechtsen, Anders; Moltke, Ida; Rasmussen, Simon; Thomas W. Stafford Jr; Orlando, Ludovic; Ene Metspalu; Monika Karmin; Kristiina Tambets; Siiri Rootsi; Reedik Mägi; Paula F. Campos; Elena Balanovska; Oleg Balanovsky; Elza Khusnutdinova; Sergey Litvinov; Ludmila P. Osipova; Sardana A. Fedorova; Mikhail I. Voevoda; Michael DeGiorgio; Thomas Sicheritz-Ponten; Søren Brunak; Svetlana Demeshchenko; Toomas Kivisild; Richard Villems; Rasmus Nielsen; Mattias Jakobsson; Eske Willerslev (2013). „Upper Palaeolithic Siberian genome reveals dual ancestry of Native Americans”. Nature. 505 (7481): 87—91. PMC 4105016Слободан приступ. PMID 24256729. doi:10.1038/nature12736. 
  16. ^ „Ancient Siberian genome reveals genetic origins of Native Americans”. PHYSORG. 20. 11. 2013. Приступљено 23. 11. 2013. 
  17. ^ Staff (3. 10. 2014). „Cave containing earliest human DNA dubbed historic”. Phys.org. Приступљено 5. 10. 2014. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]